Beograd,
14:56,
01. decembar 2008.
Glavni razlozi za slabu primenu standarda ljudskih prava u Crnoj Gori jesu korupcija i nekažnjivost za određena krivična dela, ocenio je komesar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamarberg.
"Crna Gora je učinila mnogo pozitivnih koraka proteklih godina, poboljšavajući svoje zakonodavstvo i institucionalni okvir zaštite ljudskih prava. Međutim, primena je i dalje slaba a standardi još ne stižu do sudnica na konzistentan način", navodi Hamarberg u izveštaju objavljenom danas u Strazburu.
Dodaje se da dalji napredak ometaju stalna percepcija javnosti da postoji korumpirana infrastruktura i da nema delotvornih istraga i optužnica za određene vrste kriminala, uključujući ratne zločine.
"Korupcija utiče na sve sfere javnog života i glavna je prepreka za bilo kakvu delotvornu primenu standarda ljudskih prava", navodi se u izveštaju.
Hamarberg je konstatovao značajan napredak, ali i ukazao da je "fundamentalan nedostatak ljudskih i finansijskih kapaciteta na raznim nivoima državnih struktura dodatna prepreka delotvornoj reformi i odgovarajućoj primeni novih standarda".
U izveštaju se zato postavlja pitanje održivosti reformskih projekata koji su i dalje "suštinski zavisni od spoljnih donatora".
"Raširena je percepcija javnosti da je korupcija infiltrirana u političku sferu, pravni sistem i javnu administraciju u Crnoj Gori. Izgleda da postoji i društveno prihvatanje određenih formi korupcije, što je samo po sebi otežavajući faktor, naveo je Hamarberg.
Komesar SE za ljudska prava u svom izveštaju preporučuje crnogorskim vlastima da energično primene nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije i da sprovedu kredibilne i efikasne istrage i krivično gonjenje u slučajevima korupcije ili tvrdnji o korupciji.
Hamarberg navodi i da uporna atmosfera nekažnjivosti okružuje niz kontroverznih ubistava, ratnih zločina, policijskih zloupotreba, pretnji i fizičkog nasilja nad "braniocima ljudskih prava" (uključujući lidere građanskog društva i novinare i predstavnike medija).
Hamarberg preporučuje crnogorskim vlastima i da ratifikuju više konvencija Saveta Evrope i UN u vezi sa ljudskim pravima.
Mediji u Crnoj Gori su raznovrsni i energični, ali su predmet suptilnih pritisaka koji su rezultirali efektom zastrašivanja istraživačkog novinarstva i samocenzurom profesionalaca, dodaje u svom izveštaju Hamarberg.
.jpg)
Poverenik za informacije od javnog značaja (i zaštitu podataka o ličnosti) ocenjuje da je nacrt budžeta u delu koji se odnosi na finansiranje rada ove institucije, uz svo uvažavanje potreba štednje, tako nerealno nizak da upućuje na zaključak da je namera predlagača da instituciju Poverenika kazni zbog aktivnosti koje preduzima. (0)
Hrvatski državljanin Robert Matanić, koji je uhapšen u vezi sa ubistvom novinara Ive Pukanića, 2005. godine je bio osuđen u Negotinu na dve i po godine zbog neovlaštenog držanja oružja, a zatim je izručen Bugarskoj gde je bio osumnjičen za ubistvo. (0)
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže da je Srbiji potrebno novo izborno zakonodavstvo kako bi građani glasali za pojedince, a ne za stranačke liste. "Ministarstvo će pokušati ponovo da pridobije političke partnere za promenu izbornog zakonodavstva", rekao je Marković u intervjuu agenciji Beta. (0)
Tek kada Srbija bude donela zakon o državnim tajnama onda će normativno zaokružiti oblast podataka i moći će da kaže da je na putu da postane savremeno (0)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
