Izmeniti restriktivne odredbe u zakonu o zaštiti podataka

Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti u skladu je sa najvišim evropskim standardima ali sadrži i određene restriktivne odredbe koje se moraju ukinuti, istakli su danas učesnici okruglog stola održanog u Privrednoj komori Srbiji.

Zaštitnik građana Saša Janković kazao je da usvajanje tog zakona predstavlja bitan momenat u konsolidovanju demokratskih institucija u Srbiji i uspostavljanju odnosa između države i građanina.

Zakon o zaštiti podataka ima veliki uticaj jer će mnoštvo drugih odnosa biti izmenjeno njegovim stupanjem na snagu, rekao je on i dodao da 95 odsto ljudi koji trenutno obavljaju posao obrade podataka čak i ne znaju da rede taj posao.

Janković je ocenio da je predlog zakona urađen u skladu sa najvišim standardima koji u toj oblasti postoje u zemljama Evrope i sveta ali da se postavlja pitanje da li je država spremna da sprovodi taj zakon po njegovom usvajanju.

On je naveo i da se vode pregovori sa ovlašćenim predlagačem - Ministarstvom prtavde o ukidanju restriktivnih odredbi i izrazio nadu da će oni uroditi plodom.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić složio se da je tekst predloga zakona urađen po najvišim standardima ali je upozorio da postoji mogućnost da Srbija, ukoliko zakon ne bude primenjivan, propusti šansu da reguliše oblast zaštite ličnih podataka.

Kao glavni nedostatak zakona Šabić je naveo član 45 koji organima bezbednosti omogućava da iz "razloga državne i javne bezbednosti" i to "sve dok razlozi traju", uskrate organu koji treba da štiti podatke o ličnosti uvid u relevantne podatke, zbirke podataka, pa čak i pristup u prostorije.

Dodao je da se spornim odredbama zakona dovodi u pitanje ne samo taj zakon već i institucija Poverenika.

Profesor Vladimir Vodinelić, član radne grupe koja je pisala zakon, naveo je da za razliku od postojećeg zakona koji regulise tu oblast a koji je usvojen 1998. godine i nikada nije primenjivan, sada se vodilo računa o poštovanju međunarodnih standarda koji važe u toj oblasti.

On je kao osnovne principe tog zakona naveo princip sveobuhvatnosti - svaki podatak je u domenu primene zakona i zakon se odnosi na svakog subjekta zatim princip pristanka to jest da se podaci ne mogu obrađivati bez pristanka subjekta.

Jedan od principa je i princip restriktivnosti, kazao je Vodinelić i dodao da to podrazumeva da se obrađuju oni podaci koji su trenutno potrebni i za svrhu za koju su potrebni.

On je naglasio i da zakon sadrži načelo kontolabilnosti - da subjekt zna šta se dešava sa njegovim podacima kao i načelo javne kontrole zbog čega se uvodi institucija Poverenika.

Okrugli sto o prednostima i nedostacima Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti organizovalo je Udruženje informatičke delatnosti.