40 dana pakla

Oslobodio sam se lisica i dao u beg. Otmičari su zapucali, sustigli me i uneredili od batina. Bio sam izranjavan, uništen i želeo sam da me ubiju.Ovako je svedočio beogradski biznismen Milija Babović, koga su "zemunci" držali zatočenog 40 dana. Posle pakla u zatočeništvu za slobodu je platio 10,5 miliona evra. "Zemunski klan" je, pored Babovića, oteo i Vuka Bajruševića i Suvada Musića. Na kidnapovanjima su ukupno "zaradili" oko 12 miliona evra.

U presudi donetoj protiv pripadnika "zemunskog klana" navodi se i Babovićeva izjava u kojoj je on detaljno opisao samu otmicu 24. marta 2002. godine. Pričao je i sve što se dešavalo tih 40 dana dok nije oslobođen. Babović je ispričao da je te večeri igrao fudbal sa prijateljima u Južnom bulevaru, a da su ga posle rekreacije, na putu do kola, presrela petorica, šestorica, predstavljajući se kao policajci.
- Znao sam da nije bilo razloga za moje hapšenje i shvatio sam da je posredi nešto drugo. Krenuo sam unazad, kad su skočili na mene i udarili me nekoliko puta pištoljima po glavi - govorio je Babović. - Stavili su mi selotejp preko ruku i očiju. Sve mi je ličilo na otmicu, znao sam šta se dešavalo, jer je nešto ranije bio otet Miroslav Mišković.
Babović je ispričao da su ga odveli na neko mesto i da ga prvih dana nisu maltretirali. Otmičari su nosili "maske za plašenje" i nije mogao da im vidi lice. Njegov pakao krenuo je posle devet dana, kad je pokušao da pobegne, jer se oslobodio lisica kojima je bio vezan.
- Iskočio sam kroz prozor i krenuo da trčim. Kad je pas zalajo, otmičari su pojurili, govoreći da će pucati. Pošto nisam hteo da stanem, zapucali su - navodi Babović. - Stigli su me i uneredili od batina. Tukli su me čime su stigli. Ubacili su me u "ladu" i odvezli u neku šumu. Bio sam izranjavan, uništen i želeo sam da me ubiju. Dva dana su me držali u šumi, vezanog za drvo i maltertirali, da bi me zatim odveli na drugo mesto. Došao je neki čovek, sa šiptarskim naglaskom i govorio da su oni država, da mogu da me ubiju kao nauk drugima da ne može da se beži.
Za Babovića je bilo frapantno što je u razgovorima sa otmičarima saznao da oni, u 90 odsto slučajeva, znaju ljude koji su njegovi prijatelji, pa su tako, kao one koji mogu da mu pomognu, navodili Stanka Subotića, Sašu Danilovića, Predraga Mijatovića... U nekoliko navrata terali su ga da na kasete snimi upozoravajuće poruke, koje su slali njegovoj porodici.
Otmičari su od njega tražili da kaže ko bi mogao da nosi novac. Svi ljudi koje je pomenuo njima nisu odgovarali.
- Njima je trebao neko u koga mogu da veruju, ko je imao neku ratničku priču - svedočio je Babović. - Znao sam Ulemeka od 1990. godine, a sada ne mogu da se setim da li su mi oni i njega naveli kao posrednika ili sam ga ja sam spomenuo. U jednoj od poruka ženi i prijateljima sam rekao da nađu Ulemeka i da ga zamole da nosi novac. Kasnije, kad sam pušten, čuo sam da je Ulemek plakao kad su mu pustili kasetu u mojoj kući. U znak zahvalnosti poklonio sam mu zlatni sat "korum".
Ulemeka je, pričao je Babović, doživljavao kao čoveka koji je skupio hrabrost da nosi novac i da rizikuje život, zbog čega mu je bio zahvalan.
Mesec dana po povratku kući, Ulemek ga je pozvao i kazao mu da će poslati svoja dva čoveka po njega, jer treba da se vide. Babović nije znao da ga vode u Šilerovu i tada je prvi put video Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.

Vuk Bajrušević

Ne znam da li su me kidnapovali članovi "zemunskog klana" - rekao je na sudu Vuk Bajrušević, brat Bojane Bajrušević, udovice Vlade Kovačevića Trefa, koja je prodajom tri automobila i kuće na Senjaku za slobodu svog brata prikupila 1,5 miliona maraka.
Vuk je ispričao da mu je u novembru 2000. godine prišlo nekoliko maskiranih i naoružanih osoba, na parkingu, stavili mu lisice i preko očiju i ušiju selotejp traku.
- Mislio sam da hoće da mi ukradu auto, ali su mi rekli da sam otet, da im dam Bojanin broj i da joj kažem da je moja sudbina u njenim rukama - ispričao je Vuk Bajrušević, dodajući da je u zatočeništvu bio 20 dana i da je sve vreme imao povez preko očiju, lisice na rukama, a noću su mu noge vezivali lancima.

Suvad Musić

Suvad Musić nije svedočio pred sudom. Tokom procesa, sudsko veće koristilo je Musićev iskaz dat u julu 2003. godine u sudu u Bjelom Polju, gde je ispričao da je došao u Beograd radi servisiranja automobila.
- Ispred hotela "Slavija" prišlo mi je pet osoba, obučenih u policijske uniforme, sa fantomkama na glavi i naoružani. Ubacili su me u kola i stavili kapu na glavu. Narednih 15 dana su me tukli i tražili mi deset miliona evra. Pošto nisam imao toliki novac zvali su mog brata, koji im je dao 350.000 evra.