Beograd,
13:08,
30. oktobar 2008.
Beta
Tužilaštvo nije zadovoljno svojim ustavno-pravnim položajem, reformski procesi u toj oblasti tek su u povoju i u tom smislu potrebno je doneti nove i promeniti neke sistemske zakone, ocenjeno je danas na predstavljanju novog broja časopisa "Tužilačka reč".
Na konferenciji za novinare Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, glavni urednik časopisa Veljko Rakić rekao je da je potrebno što pre doneti zakone o javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca koji su pripremljeni, upućeni ministarstvu pravde i čekaju dalju proceduru.
Prema rečima profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Milana Škulića, časopis "Tužilačka reč" bavi se najaktuelnijim pitanjima ne samo položajem tužilaštva nego i reformom pravosuđa.
Škulić je naveo da je nesporno da će se uskoro sa policijske preći na tužilačku istragu, koja će podrazumevati ne samo efikasniju istragu, već i odgovornost tužilaca za prikupljanje dokaza.
Opštinski tužilac iz Zrenjanina Zoran Vučelja ukazao je na nužnost postojanja informacionog sistema i jedinstvenog programa za tužilaštvo u Srbiji radi obrade predmeta i kako bi se znao tačan broj predmeta, kao i podaci o presudama i odlukama.
Posebni tužilac za visoko-tehnološki kriminal Lidija Komlen-Nikolić ukazala je na značaj i specifičnost postojanja tog tužilaštva, kao i na to da u društvi vlada nepoznavanje te materije.
Prema njenim rečima, najveći problem u radu posebnog tužilaštva uslovljen je nedostacima zakonskih odredbi koje se odnose na stvarnu nadležnost tužilaštva za visoko-tehnološki kriminal.
Lidija Komlen-Nikolić dodala je da je u zakonu izostalo pominjanje pojedinih krivičnih dela koja bi trebalo da budu u nadelžnosti tog tužilaštva.
Ona je najavila da će na sajtu tog tužilaštva biti naći informacije koje se odnose na njegov rad, biće omogućeno i postavljanje pitanja, a istakla je i da je problem to što to tužilaštvo još nema svoje prostorije jer još koristi prostorije Okružnog suda.
U novom, 9. broju časopisa "Tužilačka reč", autorske tekstove između ostalih objavili su specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, poseban tužilac za visoko-tehnološki kriminal Lidija Komlen-Nikolić, profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić, kao i portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić.
Hrvatski državljanin Robert Matanić, koji je uhapšen u vezi sa ubistvom novinara Ive Pukanića, 2005. godine je bio osuđen u Negotinu na dve i po godine zbog neovlaštenog držanja oružja, a zatim je izručen Bugarskoj gde je bio osumnjičen za ubistvo. (0)
.jpg)
Novi Zakon o javnim nabavkama je već duže vreme u pripremi. Nakon usvajanja Zakona 2002, kao jednog od prvih antikorupcijskih propisa u Srbiji nakon političkih promena iz 2000-te godine, uočene su mnoge nedorečenosti ili nepreciznosti koje su stvarale probleme naručiocima, ponuđačima i državnim organima. (0)
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže da je Srbiji potrebno novo izborno zakonodavstvo kako bi građani glasali za pojedince, a ne za stranačke liste. "Ministarstvo će pokušati ponovo da pridobije političke partnere za promenu izbornog zakonodavstva", rekao je Marković u intervjuu agenciji Beta. (0)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predlog zakona o klasifikaciji informacija i predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su Skupštini prošle godine podnele nevladine organizacije prikupivši oko 70.000 potpisa građana, nalaze se u skupštinskoj proceduri, ali je neizvesno kada će biti uvršteni u dnevni red. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Portala Argus niti Novinske agencije Beta.
Šta reći kada tzv. v/d Republički tužilac Radovanović ispade sada ‘’najveći pravednik’’ dok je u funkciji javnog tužioca u Kragujevcu sistematski odbacivao krivične prijave protiv gradskih moćnika u njegovom gradu. Izdašno je se potrudio da Indeksovci ne spadnu u kategoriju organizovanog kriminala iako oni JESU bili organizovani i dodavali su jedni drugima kandidate. Čak šta više potrudio je se da im se i ne sudi a do suđenja može doći jedino pod pritiskom javnosti u kojoj se ova afera više i ne spominje iako je najteža u istoriji Srbije jer se u SVIM njenim segmentima nalaze nestručni i korumpirani kadrovi kao proizvodi Indeksovaca.
Zanimljivo je posmatrati taj glumački lik koji stalno nešto nagoveštava a ništa se ne događa.
I ma kakvi zakoni da se donesu opet će se naći izgovor za nerad i javašluk u pravosuđu jer je ono država u državi dok se pravnička gospoda ne boji ni Boga, ona je svemoćna.
Dokaz tome jesu skoro dve hiljade aplikacija građana pred međunarodnim sudom (ta cifra se u javnosti stalno umanjuje) i nikakvi zakoni tu neće pomoći ako nema ko da ih sporovodi i poštuje. Tek kada gospoda bude bila nesigurna za svoju poziciju u vezi svakog predmeta i kada budu leteli nestručni i bahati iz pravosuđa uopšte, tek tada se može očekivati promena mentaliteta koja je neophodna da se sudsvo uljudi i društvo krene napred.