Sudije nerado postaju prestižni specijalci

Sudija Maja Kovačević-Tomić, portparol Specijalnog suda za organizovani kriminal, odnosno Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, u intervjuu za „Dnevnik“ govori o izazovima sudijske profesije u vezi s najkomplikovanijim predmetima, te otkriva da ovaj sud nekoliko meseci nije mogao da popuni upražnjeno sudijsko mesto.

- Otkako je formiran pre pet godina, Specijalni sud je do danas doneo presudu u oko 70 predmeta, s nekoliko stotina optuženih za razna krivična dela u okviru organizovanih kriminalnih grupa, od čega je ukinuto najviše pet presuda - kaže sudija Maja Kovačević-Tomić. - Inače, pred ovim sudom je petnaestak teških predmeta protiv isto tolikog broja kriminalnih grupa s nekoliko stotina optuženih, a uskoro se mogu očekivati i novi, jer se u nekoliko predmeta odlučuje o optužnici.

Da li su sadašnji kapaciteti suda dovoljni za toliki broj takvih predmeta?
- Pre izvesnog vremena formirali smo četvrto sudeće veće, ali godinama smo imali samo tri veća, sa devetoro sudija. Kasnije smo dobili još dvoje sudija, ali jedno sudijsko mesto bilo je upraženjeno veoma dugo, mesecima, jer nije bilo sudije u Okružnom sudu u Beogradu koji bi bio raspoložen da pređe u Specijalni sud, tako da nam se nedavno pridružila sudija iz Niša. Sada imamo 12 sudija u četiri sudeća veća, od kojih svako postupa u po nekoliko teških predmeta. Većina postupaka i optužnica podignutih do ovog trenutka uglavnom se odnosi na privredni kriminal i razne fanansijske zloupotrebe. Izuzetno je obiman i predmet u kojem se grupi optuženih sudi za terorizam - u javnosti su nazvan vehabije, ali oni smatraju da je to uvredljiv termin i nazivaju sebe pripadnicima ehlisuneta.

Najobimniji predmeti, s oko trideset do preko pedeset optuženih, i dalje se odnose na odvojene grupe optuženih za malverzacije s drumarinama, zloupotrebe prilikom carinjenja robe, te zloupotrebe u vezi s nekoliko procesa. Veliki nam je problem što mnogi predmeti imaju ogorman broj optuženih, recimo u aferi drumarina preko pedeset, tako da se suđenja mogu odvijati isključivo u najvećoj sudnici broj jedan, i zaista je problem da usaglasimo termine. Za svakog sudiju je najteži onaj predmet koji ima užasno mnogo optuženih osoba, jer teže je rukovoditi takvim suđenjem. Predsednik veća mora da ima u glavi odbranu svih optuženih da bi mogao dalje da ulazi u dokazni postupšak, predočava dokaze, postavlja pitanja. U istoj zgradi radi i Veće za ratne zločine, koje ima veliki broj predmeta, zato radimo u dve smene.

Koji biste predmet Specijalnog suda izdvojili kao najkomlikovaniji?
- Najveći je predmet takozvanih stečajaca, ne po broju optuženih, mada ih ima oko trideset, nego zbog činjenice da je više puta u toku suđenja proširivana optužnica protiv većeg broja okrivljenih novim, kasnije podignutim, pa pripojenim osnovnom predmetu. Pre nekoliko dana je najavljena još jedna optužnica. U takvoj situaciji zakon dozvoljava razdvajanje postupaka, međutim, jedna odredba kaže da optuženi protiv kojeg ima više postupaka, ima pravo da mu se sudi na jednom mestu. Ali, u zakonu ne piše da li sudije, nakon bezbroj proširenja optužnice svaki put sa pregršt novih činjenica, mogu to da prate, odnosno do koje mere sudija može da prima nove optužnice i da drži suđenje pod kontrolom, da pamti sve optužne radnje, iskaze, dokaze...

Zašto je jedno sudijsko mesto bilo dugo nepopunjeno, da nijedan sudija beogradskog Okružnog suda nije hteo da pređe u Specijalni sud?
- Mogu samo da pretpostavim da je to zbog rizika, obimnosti i složenosti posla. Ne mogu da kažem šta je razlog, nisam o tome pričala s kolegama, a i nema smisla da govorim u ime ogromnog broja sudija.

Kako vidite situaciju u vezi sa odbeglim Stankom Subotićem Canetom, nakon odbijanja Rusije da ga izruči? Krivično delo zbog kojeg je tražena ekstradicija je u mnogim zemljama zastarelo. Istovremeno, on je sudu nudio jemstvo od dva miliona evra kako bi se branio sa slobode.
- Sudsko veće će verovatno do nastavka pretresa u septembru doneti odluku da li će se Subotiću suditi u odsustvu. Na ostatak pitanja mogu da odgovorim samo teoretski, jer je stvar sudskog veća kako će u konkretnom slučaju postupiti. Prihvatanje jemstva znači da optuženi dolazi, daje odbranu, da u slučaju njegovog ponovnog bekstva položeno jemstvo ostaje državi, a njemu se nastavlja suđenje u odsustvu. Principijelno gledano, to je dobro rešenje. Međutim, da bi sudsko veće prihvatilo jemstvo, moraju da budu ispunjeni određeni zakonski uslovi, da je pritvor određen samo zbog opasnosti od bekstva, da okrivljeni obeća da neće napušti mesto boravka i će se uredno odazivati na pozive, odnosno, mora da položi jemstvo po vrednosti adekvatno iznosu štete navedene u optužnici.

Subotiću je pritvor određen iz više razloga, međutim, može i to da se otkloni, ali o tome je potrebna odluka veća - ocena da više nema drugih razloga. Možda bi bilo dobro da on dođe i da odbranu, pa ako i pobegne, veće će opet imati mogućnost da mu sudi u odsustvu, a novac položen za jemstvo ostaje državi. Ako se ne prihvati jemstvo i odluči da mu se sudi u odsustvu, neće biti ni njegove odbrane, ni tih sredstava. Takođe, po Ustavu i zakonu, svako osuđen u odsustvu, kad god da bude uhapšen i dostupan državnim organima, ima pravo da traži ponovljanje postupka kako bi mu se sudilo u prisustvu. Međutim, sve su to neizvesne buduće okolnosti i ne bih se upuštala u procene kako će veće rezonovati.

Podneto je mnogo predstavki Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog navodne povrede prava na pravično suđenje pred domaćim sudovima, pre svega zbog dugog trajanja postupaka. Koliko je u tako glomaznim predmetima kakve ima Specijalni sud uopšte moguće brže voditi postupke?
- Sudije su uvek poštovale zakone, i pre nego što je naša država ratifikovala Konvenciju o ljudskim pravima, i u principu uvek poštuju zakone. Ne mislim da se nečija ljudska prava krše time što mu se sudi, jer u svakoj državi mora da se sudi za kriminal. Što se dužine trajanja suđenja pred Specijalnim sudom tiče, upravo su novinari svedoci da suđenja ne mogu biti brža. Mi dajemo sve od sebe da se sudi najefikasnije što je moguće, i to u situacijama kada imamo na desetine optuženih na istoj optužnici, na stotine predloženih dokaza, primedbi, dopunskih dokaza koje predlaže odbrane. Takvi postupci zbog obimnosti ne mogu biti brži. Čak i kad je generalno reč o postupcima koji traju duže nego što bi trebalo, verovatno to nije loša namera sudija, već možda usled neostatka prostora, opstrukcije suprotne strane, u svakom slučaju, sticajem raznih okolnosti.