Beograd,
19:03,
23. avgust 2008.
Beta
Kosovsko-albanska mafija u Slovačkoj je za razliku od slovačkog podzemlja uspela da se sprijatelji sa sudijama, policajcima i političarima kako bi izbegla krivično gonjenje i deportacije, piše danas slovački dnevnik "SME".
Povod za temu albanske mafije je pripremano izručenje makedonskog Albanca Rešada Krasnićija da u domovini odsedi ostatak kazne od 12 godina zatvora za šverc droga.
Izručenje je odobrio ministar pravde Štefan Harabin oko koga ne jenjava afera zbog njegovog prijateljstva, iz vremena kada je bio predsednik Najvišeg suda, s kosovskim Albancem Bakijem Sadikijem.
Švajcarska policija pre 15 godina predala je Slovačkoj informacije da je Sadiki jedan od bosova heroinske mafije.
Iako je slovačka policija tada izdvojila posebnu jedinicu za Sadikija, a, između ostalih dokaza, imala je prepis telefonskih razgovora Sadikija s njegovim saučesnicima u inostranstvu koje je obezbedila švajcarska policija.
Najviši sud, tada na čelu sa Harabinom, naredio je da istraga ponovo sasluša i svedoke u inostranstvu.
Svedoci u Švajcarskoj i saučesnik u Poljskoj tajanstveno su umrli, istraga je bez rezultata okončana, a Sadiki je odgovarao pred sudom samo za posedovanje nelegalnog oružja. Za drugu aferu kada je u njegovoj kući nađen heroin, odgovornost je preuzeo Sadikijev brat.
Neuobičajeno odobrenje da Rešad Krasnići bude izručen Makedoniji navelo je bivšeg ministra pravde Danijela Lipšica da upozori da je dosadašnja praksa bila da se kriminalci izručuju na izdržavanje kazne u domovinu samo sa najbližim zemljama, poput Češke.
"To je vanredna okolnost. Ne sećam se nijednog izručenja u zemlje gde bi vladale bilo kakve sumnje", kazao je Lipšic.
"Čekamo garancije od Makedonije. Ako ne budu dovoljno jake da će Krasnići zaista izdržati do kraja kaznu, nećemo ga izručiti", odbacio je kontroverze oko izurčenja portparol slovačkog Ministarstva pravde Mihal Jurči.
"SME" prema saznanjima slovačke policije, procenjuje da u Slovačkoj živi doduše mala zajednica Albanca sa Kosova, Makedonije i same Albanije - oko nekoliko stotina, ali da su, iako malobrojni, uspeli da uspostave dobre veze sa slovačkim mafijaškim grupama, a za razliku od slovačkih mafija steknu i zaštitnike među sudijama, policajcima ili političarima.
Slovački list kao tipičan, naveo je slučaj Ragipa K. zvanog Džeki koji je po odluci slovačkog suda trebalo da bude deportovan još 1995. godine, a slovačka policija ga je 2000. godine našla kako mirno živi u mestu Košice, zahvaljujući tome što je sudija okružnog suda pet godina odbijao da ga smesti u pritvor.
Iako prema saznanjima slovačke policije gotovo 100 odsto heroina u Slovačku dolazi iz Avganistana balkanskom vezom preko Kosova, Makedonije i Albanije, sami Albanci u Slovačkoj tvrde da nikakve njihove mafije tu nema.
"Albanci su suviše veliki individualisti da stvore neku organizovanu grupu. Kod Albanaca je svako šef", kazao je dnevniku "SME" jedan od makedonsko-albanskih privrednika u Slovačkoj.
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže da je Srbiji potrebno novo izborno zakonodavstvo kako bi građani glasali za pojedince, a ne za stranačke liste. "Ministarstvo će pokušati ponovo da pridobije političke partnere za promenu izbornog zakonodavstva", rekao je Marković u intervjuu agenciji Beta. (0)
Koliko su u Srbiji zaštićeni oni koji ukažu na nepravilnosti ili neefikasno trošenje narodnog novca pokazaće vreme i sud u slučaju građevinskog inspektora iz Novog Sada, Zorana Jovanovića. (0)
Na prvi pogled se može činiti da zakon kojim se štite podaci o ličnosti nema neposrednog dodira sa korupcijom i borbom protiv korupcije. Međutim, te veze postoje, a u slučaju Srbije su i dodatno ojačane vezom koja postoji između predloženog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ostalih antikorupcijskih propisa. (3)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno usvojiti Zakon o klasifikaciji i izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Za opoziciju je dokaz neophodnosti usvajanja tih zakona bilo odbijanje pojedinih javnih preduzeća da saopšte plate članova i predsednika upravnih odbora. Pojedine stranke spremne su da podrže tekst koji su predložili eksperti iz nevladinog sektora. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
