Novi Sad,
09:53,
11. avgust 2008.
Beta
Transparensi internešenel (TI) sa sedištem u Berlinu danas se obratio vladama država i njihovim ambasadama u BiH zbog "serije neobjašnjivih medijskih napisa o ogranku TI u BiH".
"Iako je TI BiH ključni akter borbe protiv korupcije, a za vladavinu prava i od suštinskog je značaja po zemlju i region, neosnovane tvrdnje premijera (RS Milorada) Dodika, koje oslikavaju ogranak TI za BiH kao kriminalni elemenat, uz impliciranje pravnih sankcija i pretnji, dodatno su usložile situaciju", navodi se u saopštenju Transparensija.
Iz te organizacije su izrazili nadu da će vladavina prava pobediti i da će takve optužbe dobiti mogućnost nezavisnog suočavanja sa pravosuđem BiH u punom skladu sa principima pravičnog procesa i nepristrasnosti.
Više medija u Republici Srpskoj objavilo je juče informacije prema kojima se nevladina organizacija Transparensi internešenel BiH optužuje za reketiranje smenjenih zvaničnika i biznismena iz RS.
Premijer RS Milorad Dodik rekao je da će vlast tog entiteta zaštititi svedoke koji su pred državnim tužilaštvom prozvali pojedince iz Transparensija i drugih institucija da su koristili svoje pozicije kako bi zaplašili i iznudili novac od ljudi iz RS.
Transparensi smatra da su slični napadi potpuno neprihvatljivi u bilo kojoj zemlji ili entitetu, koji se temelje na demokratiji i vladavini prava.
Ta organizacija je saopštila da očekuje jasan stav entitetskih i državnih vlasti, kao i međunarodne zajednice, prema kojem će se dati do znanja da se sličan tretman nezavisnih organizacija neće tolerisati.
Koliko su u Srbiji zaštićeni oni koji ukažu na nepravilnosti ili neefikasno trošenje narodnog novca pokazaće vreme i sud u slučaju građevinskog inspektora iz Novog Sada, Zorana Jovanovića. (0)
Na prvi pogled se može činiti da zakon kojim se štite podaci o ličnosti nema neposrednog dodira sa korupcijom i borbom protiv korupcije. Međutim, te veze postoje, a u slučaju Srbije su i dodatno ojačane vezom koja postoji između predloženog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ostalih antikorupcijskih propisa. (3)
Smanjenje broja dozvola i skraćenje roka za njihovo izdavanje jedna je od obavezujućih preporuka za borbu protiv korupcije koju Srbija treba da ispuni. Telo Saveta Evrope koje nadgleda borbu protiv korupcije - GREKO (Grupa država za borbu protiv korupcije) izdalo je u junu 2006. godine izveštaj u kome je Srbiji dato 25 preporuka. Posle dve godine, u junu 2008. GREKO je zaključio da je Srbija na zadovoljavajući način ispunila 12, a delimično 13 preporuka. Do kraja 2009. godine i tih 13 moraju biti ispunjene. (0)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno usvojiti Zakon o klasifikaciji i izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Za opoziciju je dokaz neophodnosti usvajanja tih zakona bilo odbijanje pojedinih javnih preduzeća da saopšte plate članova i predsednika upravnih odbora. Pojedine stranke spremne su da podrže tekst koji su predložili eksperti iz nevladinog sektora. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
