Beograd,
16:44,
10. oktobar 2008.
Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović izjavila je da država ne treba da tretira tu komisiju kao nužno zlo, nego kao telo koje će efikasnim delovanjem doprineti privrednom progresu Srbije.
Ona je u intervjuu za današnje izdanje lista "Politika" rekla da komisiji nedostaje više obučenih kadrova i veća zakonska ovlašćenja da bi stala rame uz rame sa svojim kolegama u Evropi.
Prema njenim recicma, aktuelna politička dešavanja prekinula su proces donošenja izmena Zakona o zaštiti konkurencije koje bi povećale ovlašćenja komisije tako da može da utiče da se učesnici na tržištu povinuju odlukama tog tela.
"Prema sadašnjem stanju stvari, mere koje komisija izriče jesu deklarativne prirode. Ona samo može da ukaže javnosti da su određena ponasanja suprotna zakonu, a izricanje i sporovođenje sankcija nije u njenoj nadležnosti", rekla je Dijana Marković-Bajalović.
Ona je ocenila da u Srbiji konkurencije ima u trgovini tekstilom, obućom i električnim aparatima, ali da je nedovoljna u trgovini prehrambenim proizvodima i drugim potrepštinama za domaćinstvo. Dijana Marković-Bajalović je navela da čak i običan građanin može da primeti povoljan uticaj konkurencije u oblasti mobilne telefonije u Srbiji.
"Za samo nekoliko godina lepeza usluga mobilne telefonije se proširila i cene su postale umerenije", navela je predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, tela koje u Srbiji postoji dve godine. Kako je navela, komisija treba da deluje kada ponašanje dominantnog učesnika na tržištu onemogućava konkurenciju, a da je mnogo značajnije njeno delovanje u kontroli i sprečavanju koncentracije kapitala koje za posledicu imaju stvaranje ili ojačavanje dominantne tržišne pozicije.
"Drugi važan način delovanja jeste sankcionisanje kartela. Ovaj aspekt delovanja je još uvek nedovoljno zastupljen u radu omisije", navela je Dijana Marković-Bajalović.
Nakon analize Predloga zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije je zaključio da usvajanje ovog zakona neće doprineti borbi protiv korupcije u Srbiji, već naprotiv, da će poništiti postignute rezultate i otežati sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. (0)
Predlog zakona o klasifikaciji informacija i predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iako se nalaze u skupštinskoj proceduri, još dugo će čekati da budu uvršteni u dnevni red. (2)
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže da je Srbiji potrebno novo izborno zakonodavstvo kako bi građani glasali za pojedince, a ne za stranačke liste. "Ministarstvo će pokušati ponovo da pridobije političke partnere za promenu izbornog zakonodavstva", rekao je Marković u intervjuu agenciji Beta. (0)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predlog zakona o klasifikaciji informacija i predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su Skupštini prošle godine podnele nevladine organizacije prikupivši oko 70.000 potpisa građana, nalaze se u skupštinskoj proceduri, ali je neizvesno kada će biti uvršteni u dnevni red. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
