Sistemska korupcija dominantna u Srbiji

Problem sistemske korupcije, koja je u Srbiji dominantna, mora se rešavati uspostavljanjem dobrog institucionalnog okvira, izjavila je danas predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.

Ona je na okruglom stolu "Institucionalne prepreke za borbu protiv korupcije", navela da je korupcija posledica načina na koji se gradi država, i dodala da je 2000. godine trebalo napraviti jasan institucionalni okvir a ne "nedovršen i loš", kakav je sad.

Prema njenim rečima, antikorupcijski zakoni su doneti ali sa puno praznina i međusobno su neusklađeni što zapravo pogoduje razvoju korupcije. Zbog toga bi vlada ubuduće trebalo da od strukovnih udruženja traži mišljenje pre nego što zakon prosledi skupštini, ocenila je ona.

Barać je istakla i da u Srbiji nedostaje kontrola izvršne vlasti kao i sudska kontrola upravnih akata, i dodala da se u tom prostrou javlja sistemska korupcija.

Potpredsednik Društva sudija Srbije i sudija Okružnog suda u Beogradu, Omer Hadžiomerović, kazao je da se odnos pravosuđa i korupcije može posmatrati iz dva ugla - u prvom, pravosuđe je polje u kojem se korupcija dešava, a sa druge strane ono predstavlja i instrument u borbi protiv korupcije.

On je istakao da je korupcija u pravosuđu sistemska a ne individualna pojava, a njeni elementi su zloupotreba ovlašćenja i korist. Diskreciona ovlašćenja sudija su velika, a neprecizni propisi daju mogućnost da se tumače na različite načine, rekao je Hadžiomerović i dodao da nedostatak sistema kontrole upravo pogoduje korupciji.

"Problem je kako obezbediti efikasnu kontrolu rada i odluke sudije a da ona ne zadire u njegovu nezavisnost. Jedini efikasni način je uspostavljanje efikasnog mehanizama samokontrole unutar sudskog sistema", naveo je on.

Potpredsednik Skupštine Udruženja tužilaca Srbije, Zlatko Šulović, podsetio je da međunarodne analize ukazuju da se Srbija nalazi u grupi zemalja u kojima je stepen korupcije visok, i da ona zahvata sve segmente društva pa i one subjekte koji bi trebalo da rade na njenom suzbijanju.

On je naglasio da kao glavnu institucionalnu prepreku u borbi protiv korupcije, sa aspekta položaja javnog tužilaštva, vidi Ustav Srbije jer rešenja koja on sadrži ne garantuju samostalnost tužilaštva. Šulović je kazao da je predviđeno da tužioce bira skupština na predlog vlade, i istakao da takvo rešenje nosi rizik od politizacije i da je moguće očekivati da će korupcija imati udela i kod izbora i kod razrešenja javnih tužilaca.

"Političari, tajkuni, ali i sve druge strukture koje imaju koncentrisanu moć, koristiće koruptivne mehanizme da bi na ova mesta doveli 'svoje' ljude, odnosno da bi sa takvih mesta sklonili ljude koji nisu 'njihovi'", naveo je on.