Novi Sad,
09:53,
11. avgust 2008.
Beta
Problem sistemske korupcije, koja je u Srbiji dominantna, mora se rešavati uspostavljanjem dobrog institucionalnog okvira, izjavila je danas predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Ona je na okruglom stolu "Institucionalne prepreke za borbu protiv korupcije", navela da je korupcija posledica načina na koji se gradi država, i dodala da je 2000. godine trebalo napraviti jasan institucionalni okvir a ne "nedovršen i loš", kakav je sad.
Prema njenim rečima, antikorupcijski zakoni su doneti ali sa puno praznina i međusobno su neusklađeni što zapravo pogoduje razvoju korupcije. Zbog toga bi vlada ubuduće trebalo da od strukovnih udruženja traži mišljenje pre nego što zakon prosledi skupštini, ocenila je ona.
Barać je istakla i da u Srbiji nedostaje kontrola izvršne vlasti kao i sudska kontrola upravnih akata, i dodala da se u tom prostrou javlja sistemska korupcija.
Potpredsednik Društva sudija Srbije i sudija Okružnog suda u Beogradu, Omer Hadžiomerović, kazao je da se odnos pravosuđa i korupcije može posmatrati iz dva ugla - u prvom, pravosuđe je polje u kojem se korupcija dešava, a sa druge strane ono predstavlja i instrument u borbi protiv korupcije.
On je istakao da je korupcija u pravosuđu sistemska a ne individualna pojava, a njeni elementi su zloupotreba ovlašćenja i korist. Diskreciona ovlašćenja sudija su velika, a neprecizni propisi daju mogućnost da se tumače na različite načine, rekao je Hadžiomerović i dodao da nedostatak sistema kontrole upravo pogoduje korupciji.
"Problem je kako obezbediti efikasnu kontrolu rada i odluke sudije a da ona ne zadire u njegovu nezavisnost. Jedini efikasni način je uspostavljanje efikasnog mehanizama samokontrole unutar sudskog sistema", naveo je on.
Potpredsednik Skupštine Udruženja tužilaca Srbije, Zlatko Šulović, podsetio je da međunarodne analize ukazuju da se Srbija nalazi u grupi zemalja u kojima je stepen korupcije visok, i da ona zahvata sve segmente društva pa i one subjekte koji bi trebalo da rade na njenom suzbijanju.
On je naglasio da kao glavnu institucionalnu prepreku u borbi protiv korupcije, sa aspekta položaja javnog tužilaštva, vidi Ustav Srbije jer rešenja koja on sadrži ne garantuju samostalnost tužilaštva. Šulović je kazao da je predviđeno da tužioce bira skupština na predlog vlade, i istakao da takvo rešenje nosi rizik od politizacije i da je moguće očekivati da će korupcija imati udela i kod izbora i kod razrešenja javnih tužilaca.
"Političari, tajkuni, ali i sve druge strukture koje imaju koncentrisanu moć, koristiće koruptivne mehanizme da bi na ova mesta doveli 'svoje' ljude, odnosno da bi sa takvih mesta sklonili ljude koji nisu 'njihovi'", naveo je on.
Koliko su u Srbiji zaštićeni oni koji ukažu na nepravilnosti ili neefikasno trošenje narodnog novca pokazaće vreme i sud u slučaju građevinskog inspektora iz Novog Sada, Zorana Jovanovića. (0)
Na prvi pogled se može činiti da zakon kojim se štite podaci o ličnosti nema neposrednog dodira sa korupcijom i borbom protiv korupcije. Međutim, te veze postoje, a u slučaju Srbije su i dodatno ojačane vezom koja postoji između predloženog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ostalih antikorupcijskih propisa. (3)
Smanjenje broja dozvola i skraćenje roka za njihovo izdavanje jedna je od obavezujućih preporuka za borbu protiv korupcije koju Srbija treba da ispuni. Telo Saveta Evrope koje nadgleda borbu protiv korupcije - GREKO (Grupa država za borbu protiv korupcije) izdalo je u junu 2006. godine izveštaj u kome je Srbiji dato 25 preporuka. Posle dve godine, u junu 2008. GREKO je zaključio da je Srbija na zadovoljavajući način ispunila 12, a delimično 13 preporuka. Do kraja 2009. godine i tih 13 moraju biti ispunjene. (0)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno usvojiti Zakon o klasifikaciji i izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Za opoziciju je dokaz neophodnosti usvajanja tih zakona bilo odbijanje pojedinih javnih preduzeća da saopšte plate članova i predsednika upravnih odbora. Pojedine stranke spremne su da podrže tekst koji su predložili eksperti iz nevladinog sektora. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Portala Argus niti Novinske agencije Beta.
Želim da čestitam gospodinu Zlatku Šuloviću, potpredsedniku Skupštine Udruženja tužilaca Srbije, na hrabrosti da javno prizna da je korupcija zahvatila i one segmente društva koji bi trebali raditi na njenom suzbijanju.