Korupcija i sudstvo najveći problemi Srbije

Korupcija i sudstvo su najveći problemi u procesu demokratizacije Srbije, ocenila je nevladina organizacija Fridom haus (Freedom House) u godišnjem izveštaju.

Ocene tranzicije Srbije za 2008. godinu, uprkos, kako navodi Fridom haus izazovu proglašenja nezavisnosti Kosova, nisu se promenile u odnosu na prethodnu godinu - ocena demokratije u zemlji je i dalje 3,79 na skali od jedan do sedam, pri čemu je sedam najgora ocena.

Među 29 zemalja obuhvacenih izveštajem, Srbija s Crnom Gorom deli 12. mesto, dok je Hrvatska 11. (3,71), Makedonija 15. (3,86), a BiH 16. (4,18). Kosovo, kao zasebna zemlja, zauzelo je 20. (5,11).

Na prvom mestu su Estonija i Slovenija s ocenom 1,86, a slede Češka, Letonija i Poljska. Poslednji je Turkmenistan s ocenom 6,93, a pri dnu liste je, uz Uzbekistan, Belorusiju, Kazahstan, Azerbejdžan i Tadžikistan, i Rusija s ocenom 6,11.

Ocenjujući da je sudstvo jedan od ključnih problema u tranziciji Srbije, Fridom haus navodi da je usvojen sveobuhvatni skup pravosudnih zakona, ali da zbog nemogućnosti procene delotvornosti tih zakona pre 2010. godine Srbiji ostaje ocena 4,5.

"Posmatrči iz EU su ustanovili da je širokorasprostranjena korupcija ključni problem Srbije", navodi Fridom haus dodajući da su u okviru borbe protiv korupcije usvojeni zakoni o zapleni imovine stečene kriminalom i zakon o antikorupcijskoj agenciji.

U izveštaju se navodi da ocena Srbije za korupciju ostaje 4,5 zato što trećina državnih zvaničnika, uprkos zakonskoj obavezi, nije podnela infomacije o svojoj imovini i zato što je zakon o pristupu informacijama o vladinim telima nedelotvoran zbog neprikladne klasifikacije i problematicne procedure.

Najbolju ocenu Srbija je dobila za civilno društvo - 2,75. Fridom haus dodaje da je ta ocena ostala zbog nesprovođena novog zakona o udruženjima (građana).

Navodeći da je prošla godina u Srbiji završila "iznenađujućom konsolidacijom proevropskih partija", dok je došlo do podele Srpske radikalne stranke i marginalizacije Demokratske stranke Srbije, Fridom haus je za demokratsku vladavinu na nacionalnom nivou dao ocenu 4,0.

Za vladavinu na lokalnom nivou ocena je 3,75. Fridom haus navodi da su pokrenute ili objavljene važne reforme, ali da nisu sprovedene, pa je stoga ostala ocena od prethodne godine.

U izveštaju se navodi da su prošlogodišnji izbori u Srbiji održani u skladu sa stanardima slobodnih i pravičnih izbora, ali da zbog očekivane primene zakona o lokalnim izborima i zastarelog sistema registrovanja birača, ocena nije poboljšana sa 3,25.

Na Kosovu se pravosuđe, ocenjeno s 5,75, smatra najslabijom tačkom vladavine prava. Fridom haus navodi da sprovođenje pravde ometaju i zaostavština prethodnih devet godine, pri čemu su zakoni podeljeni između pravila UNMIK-a, zakona usvojenih u parlamentu, nekih zakona iz vremena Jugoslavije, kao i srpskih zakona koji se sprovede u paralelnim strukturama u oblastima u kojima Srbi čine većinu.

Ocena za korupciju, za koju se navodi da je široko rasprostranjena i veliki problem na Kosovu, takođe je 5,75. "To je usled nedovoljnih zakonskih mera i mera sprovđenja, odsustva političke volje i slabosti pravosudnog sistema", navodi Fridom haus.

Nezavisnosnt medija na Kosovu je dobila 5,5 uz ocenu da je ona dobro zaštićena zakonskim okvirom, ali da "pravni i institucionalni mehanizmi ne sprečavaju politički pritisak na medije".

Za Kosovo se navodi da je s obzirnom na izazove, ostalo stabilno dok je poboljšan rad institucija pa je zato poboljšana ocena za demokratsku vladavinu na nacionalnom nivou sa 5,5 na 5,25. Do istovetnog pobljšanja je došlo, prema Fridom hausu, i na lokalu.

Fridom haus navodi da su zemlje jugoistočne Evrope ostale stabilne uprkos slozenoj međunarodnoj situciji, ekonomskoj krizi i teškim unutrašnjim okolnostima, "što se može videti kao pozitivan razvoj u inače teškoj godini", navodi se u izveštaju objavljenom na interent sranici Fridom hausa.

U Crnoj Gori je ocena za pravosuđe pala s 4,0 na 4,25. Fridom haus navodi da su kriterijumi imenovanja sudija i dalje neprecizni, netransparentni i da se mogu subjektvino tumačiti, kao i da je su usvojena izmena zakona o državnom tužiocu uprkos preporukama Saveta Evrope. Takođe se navodi da zabrinjavaju slučajevi policijske torture i politički motivisanog nasilja.

S druge sterane ocena za korupciju u Crnoj Gori je poboljšana s 5,25 a 5,0, uz navod da su zakonske i institucinalne reforme ojačale kapacitet države da se bori s tim problemom.

"Ali bez slučajeva koji bi završili osudama za ozbiljnu korpuciju, nije ukinuta kultura nekažnjavanja. Aktivnostima Državne revizorske institucije, kao i nekih NVO-a i vladinih tela, promenila se percepcija i poboljala obaveštenost javnosti o korupciji", navodi Fridom haus.

Ocene za demokratiju su smanjene samo u dve zemlje jugoistočne Evrope - Hrvatskoj i BiH. "Ubistvo jednog novinara i brutalni napad na drugog imali su uznemirujuću posledicu po nezavisnost hrvatskih medija. U BiH etničke podele nastavljaju da dominiraju političkim životom i medijima", navodi se u izveštaju o demokratskom razvoju u 29 bivših socijalističkih zemalja.