Srbija i Hrvatska razmenjuju kriminalce

Srpski državljani, okrivljeni za organizovani kriminal i najteža krivična dela, ubuduće bi mogli da budu izručeni državama nastalim iz bivše SFRJ, kao što bi i Srbija mogla da traži izručenje državljana Hrvatske, BiH, Crne Gore i Makedonije. Ministarstvo pravde Srbije iniciralo je pregovore sa kolegama iz bivših republika o ovoj temi po ugledu na zemlje EU.

- Novi Ustav Srbije dozvoljava izručenje naših državljana drugim državama, a najnovijim izmenama Zakonika o krivičnom postupku uklonjena i poslednja takva prepreka. Pokrenuli smo razgovore, po ugledu na zemlje Evropske unije, koje međusobno izručuju sopstvene građane, jer smo prvi usaglasili naše propise sa evropskim. Nemačka, Francuska, Italija i druge zemlje se dogovaraju gde je najbolje da se sudi okrivljenima, bez obzira na to čiji su državljani. Ovo je bilo ključno pitanje na ministarskoj konferenciji sa čim su se saglasili svi ministri. Mi smo najdalje otišli u razgovorima sa kolegama iz Hrvatske, koji su inicirali promenu njihovog Ustava da bi omogućili izručenje sopstvenih državljana - kaže za „Blic“ državni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen.
On napominje da su zemlje EU obrazovale instituciju „Eurodžast“, preko koje se na najefikasniji način obavlja pravna saradnja.
- Na primer, kada je nedavno bila velika pljačka u Švedskoj, još dok je istraga trajala, dogovoreno je da se tamo vodi postupak za sve građane EU, bez obzira na to gde su uhapšeni i čiji su državljani. Ovako način omogućio bi efikasniju borbu i na Balkanu protiv organizovanih kriminalnih grupa na ovim prostorima, i to smo imali na umu kada smo inicirali pregovore. Nijedna od tih grupa ne deluje samo u jednoj državi, nego su razgranati na sve bivše republike i okolne zemlje - kaže Homen.
On odaje da bi se sa takvim međusobnim sporazumima okrivljeni ne bi mogli da izbegavaju pravdu seleći se iz jedne države u drugu.
- Ne bi bilo problema, kao na primer u slučaju Branimira Glavaša koji posle presude u Zagrebu, pobegao u BiH i ne može da bude izručen, jer ima i njihovo državljanstvo - kaže Homen.
Slobodan Homen kaže da neki ugovori već daju rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i kao primere navodi postupak protiv grupe Sretena Jocića za ubistvo Ive Pukanića i blokadu vile Stanka Subotića u Crnoj Gori po zahtevu srpskog suda.
- U naredne dve, tri godine sve ove države moraće da usklade zakonodavstva sa evropskim propisima i niko neće moći u EU bez toga - kaže Homen.
Ministarstvo pravde je do sredine oktobra poslalo 31 zahtev BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Sloveniji za izručenje državljana Srbije od kojih je odobreno 20. Srbija je iz ovih zemalja dobila 44 zahteva za izručenje njihovih državljana od kojih je odobreno 29. Polovina svih podnetih zahteva odnosi se na osuđene osobe, a druga polovina na lica protiv kojih su pokrenuti krivični postupci. Najčešća krivična dela su imovinske prirode ili sa elementima nasilja, kao su ubistva i razbojništva.