Smanjićemo moć partija

Preregistracija političkih stranaka, koja bi trebalo da uvede red na političkoj sceni Srbiji, počinje danas. Ministar za državnu i lokalnu samoupravu u intervjuu za „Blic“ kaže da će posle preregistracije biti deset puta manje stranaka, a posle naredne preregistracije - ostaće desetak registrovanih stranaka. Marković najavljuje i da će tokom septembra, eventualno oktobra, biti završeni zakoni koji će „biti instrumenti za racionalizaciju u državnoj administraciji“.

- Preregistracijom će biti barem deset puta manje stranaka od sadašnjih oko 600, a posle provere koja sledi za osam godina pretpostavljam da ćemo imati desetak registrovanih političkih partija. Smatram da u našem slučaju sam broj nije najvažniji, već da tačno utvrdimo ko su legitimni politički subjekti i kao takvi učestvuju u političkom životu, treba da uživaju određena prava, ali i da imaju jasno utvrđene obaveze - kaže Marković.

Argument malih stranaka je - mogu da imam stranku iako ne ulazim u parlament. Šta se postiže preregistracijom?
- Red i legitimizacija političkih subjekata. Ona je osnov nametanja određenih obaveza i davanja određenih prava kao što je, recimo, direktna prohodnost na izbore bez sakupljanja potpisa, koja će uštedeti milione evra i ogromno vreme. Takođe, više se neće postavljati pitanja da li neko uživa određena prava opravdano ili ne. Recimo, partije koje su u parlamentu sa po jednim poslanikom koji se našao na listi druge partije. Zašto da postoji sumnja u to da li su to zaista partije ili pojedinci koji kao takvi dobijaju od države po milion dinara svaki mesec. Takve sumnje loše utiču na naš politički sistem i odnos građana prema političkim subjektima. Pitanja kontrole političkih stranaka ćemo takođe rešiti daleko lakše ako su njen predmet dvadesetak subjekata, a ne šest stotina. Dakle, ako neko ima aspiraciju da oblikuje demokratsku volju građana i učestvuje u izborima da bi upravljao državom mora da se legitimiše, a 10.000 potpisa je oko 0,15 odsto građana. Kakva je to stranka i politička ideja koja ne može da okupi ni 0,15 odsto birača.

Kada će otpočeti rad na jedinstvenom biračkom spisku i od čega to zavisi?
- Zakon je u parlamentu i čim bude usvojen, počinje rad na implementaciji. Ovo je veoma važno pitanje naših izbora jer birački spisak kao jedinstvena elektronska baza podataka eliminiše svaku sumnju u pogledu broja birača, eventualnog duplog glasanja… Brzina uspostavljanja ovakve baze će zavisiti od finansijskih sredstava, ali ja očekujem da u roku od tri godine i mi napokon imamo jedinstveni birački spisak.

Šta je cilj reforme političkog sistema?
- Pre svega legitimizacija političkih procesa, političkih aktera i, naravno, političkih institucija kroz smanjenje moći političkih partija. Opravdani manjak poverenja građana postoji, i to je pitanje na koje moramo dati odgovor zarad daljeg demokratskog i ukupnog razvoja Srbije.

Procena je da ako prođu izmene Zakona o izborima na lokalu, da će to biti test za izmene Zakona o izboru narodnih poslanika?
- Veoma je važno da pro­­­menimo način izbora odbornika i da nakon toga menjamo i način izbora narodnih poslanika. U našem sistemu postoji ozbiljna anomalija, a to je da se stranka praktično pojavljuje kao posrednik između građana i njihovih predstavnika u parlamentima. Konkretno, građani glasaju za stranke, a stranke onda biraju ko će biti predstavnik tih građana u parlamentima. Time se dezavuiše načelo neposrednosti kao jedno od osnovnih načela demokratskih izbora. S druge strane, ovakav način izbora promeniće i stanje u samim strankama, jer će morati da reformišu svoj unutrašnji život. Uspeh na izborima, posebno lokalnim, zavisiće u mnogo većoj meri od kvaliteta kandidata po izbornim jedinicama, što će usloviti i drugačiji način selekcije kandidata. Nema više sakrivanja iza lidera i imena stranke. A promene stanaka su neophodne jer nema reforme parlamenta bez reforme političkih stranaka.