Beograd,
11:41,
30. oktobar 2009.
Služba Poverenika za informacije od javnog značaja u protekle četiri godine je primila na obradu 6.426 predmeta, od kojih je 5.600 rešeno, dok se na preostalima trenutno radi.
Povodom 1. jula, dana kada je pre četiri godine počela da radi ta institucija, poverenik Rodoljub Šabić ocenio je da je Služba Poverenika od potpuno anonimne prerasla u organ vlasti kome građani veruju, ali da do danas ipak nije uspela da dobije i potrebnu podršku vlade.
"Objektivan neuspeh je što uprkos nastojanjima nisam uspeo da animiram nijednu od nekoliko vlada koje su se promenile da ovoj instituciji pruži punu pravu podršku. Takva podrška bi omogućila mnogo bolje rezultate, ne samo Poverenika, nego društva u celosti na planu uspostavljanja demokratske kontrole i borbe protiv zloupotreba, kriminala i korupcije", naveo je Šabić u saopštenju.
Poverenik je ukazao da veliki problem u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predstavlja odsustvo odgovornosti za kršenje zakona o prinudnom izvršenju naloga Poverenika.
Šabić je podsetio da je obaveza izvršne vlasti da obezbedi izvršenje naloga Poverenika, a da oni to nisu učinili ni posle četiri godine.
Dodao je da se posledice toga sve više primećuju, jer se broj prekršaja zakona meri hiljadama, broj pokrenutih postupaka sa nekoliko stotina, a broj kažnjenih sa nekoliko desetina.
Kada je reč o broju neizvršenih rešenja Poverenika, Sabić je kazao da njihov broj raste i da u ovom trenutku iznosi 220, što "predstavlja poziv drugima da se upuste u kršenje zakona".
Šabić je ocenio da se odsustvo podrške vlasti Službi Poverenika ogleda i u tome što su nadležnosti te institucije proširene i što bi Poverenik sada trebalo da ima 69 saradnika, a ima ih samo 12.
Poverenik je izrazio bojazan da će zbog toga služba sporije raditi na zaštiti slobode pristupa informacijama i da neće biti moguće organizovati na ozbiljan način rad na zaštiti podataka o lčnosti.
Nakon objavljivanja najnovijeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija mogli smo da čujemo da je „sistemska korupcija i dalje ozbiljan problem“ (EK) ali takođe i ocene da je „ovo najbolji izveštaj za Srbiju do sada“. (1)
Primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predstavljena je javnosti u stilu u kojem je i najavljena - u stilu reklamne kampanje. Nije, naravno sud odgovoran zbog načina na koji se javnosti predstavlja primena zakona. Sud, prema zakonu, odlučuje o predlogu redovnog tužilaštva i Specijalnog tužilaštva, koje prethodno nalaže finansijsku istragu. Krajem septembra, na osnovu rezultata jedne takve istrage, trajno je oduzet plac u Šilerovoj ulici u Zemunu naslednicima vođa zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Nigde, međutim, ni reči o tome gde je završio novac vođa "najopasnije bande na Balkanu", (0)
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije najavljuje striktnu primenu novih, pooštrenih, mera za sprečavanje sukoba interesa, promene u sistemu kontrole finansiranja stranaka u skladu sa preporukama Saveta Evrope. Agencija će, najavila je, početi rad sa oko 50 zaposlenih. (0)
Zaštitnik građana Saša Janković podneo je Skupštini Srbije amandman na Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojim se garantuje zaštita duvačima u pištaljku. (2)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Portala Argus niti Novinske agencije Beta.