Beograd,
11:41,
30. oktobar 2009.
Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je danas u Beogradu da građanima Srbije nije potrebno da navode razlog zbog koga traže bilo koju informaciju o funkcionisanju javne vlasti.
"Srpski zakon ne traži od onog ko traži informacije da obrazloži svoj zahtev", objasnio je Janković na okruglom stolu "Slobodan pristup informacijama od javnog značaja kao ljudsko pravo".
On je rekao da je najveći problem u Srbiji sa kojim se ombudsman susreće "suštinska neodgovornost javne vlasti za kršenje prava i zakona".
"Kada ombudsman utvrdi kršenje prava i kada da preporuke kako ta kršenja prava treba ispraviti u 90 odsto slučajeva te preporuke su poštovane. Međutim, kako vreme ide, oni koji drže vlast u svojim rukama shvataju da neizvršavanje preporuka suštinski ne dovodi do ozbiljnih problema za njih...Neće se u Srbiji podići velika buka oko toga ako jedan organ vlasti ne sporovodi preporuke zaštitnika građana", kazao je on.
Prema njegovim rečima, u slučaju nepoštovanja preporuka ombudsmana "lična odgovornost izostaje".
Janković je rekao da bi u "pravnom sistemu trebalo da bude nepojmljivo da organi vlasti ne izvrše rešenje povernika za informacije od javnog značaja i zaštitnika građana".
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je kazao da u Srbiji problem nije na normativnom planu, već na praktičnom.
On je kazao da zbog toga treba insistirati na poštovanju prava zajamčenih zakonom.
Izvršni direktor Fonda za otvoreno druištvo Jadranka Jelinčić rekla je da svako ograničavanje prava na slobodan pristup informacijama ograničava i druga prava, kao što su pravo na slobodu izražavaja i slobodu mišljenja.
Ona je navela da je u Srbiji pravni okvir za dostupnost informacijama "nedovršen" i da su amandmani na Zakon o slobodnom pristupu informacijama u skupštinskoj proceduri.
Jelinčićeva je kazala da očekuje i da će u Srbiji uskoro biti pokrenuto pitanje promene Ustava, kako bi odredbe koje se tiču ljudskih prava bile jasnije i transparentnije.
Ona je dodala da je povod za današnju javnu raspravu bila presuda koju je u aprilu doneo Evropski sud za ljudska prava po tužbi Mađarskog saveza za građanske slobode protiv mađarske države.
Sud je ovom presudom "prvi put eksplicitno" stao na stanovište da je pravo na slobodan pristup informacijama zaštičeno članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Okrugli sto u Medija centru organizovali su Centar za primenjene evropske studije i Fond za otvoreno društvo.
U debati su učestvovali i Vladimir Vodinelić iz Centra za unapređenje pravnih studija i bivši programski direktor Mađarskog saveza za građanske slobode Adam Feldeš.
Nakon objavljivanja najnovijeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija mogli smo da čujemo da je „sistemska korupcija i dalje ozbiljan problem“ (EK) ali takođe i ocene da je „ovo najbolji izveštaj za Srbiju do sada“. (1)
Primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predstavljena je javnosti u stilu u kojem je i najavljena - u stilu reklamne kampanje. Nije, naravno sud odgovoran zbog načina na koji se javnosti predstavlja primena zakona. Sud, prema zakonu, odlučuje o predlogu redovnog tužilaštva i Specijalnog tužilaštva, koje prethodno nalaže finansijsku istragu. Krajem septembra, na osnovu rezultata jedne takve istrage, trajno je oduzet plac u Šilerovoj ulici u Zemunu naslednicima vođa zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Nigde, međutim, ni reči o tome gde je završio novac vođa "najopasnije bande na Balkanu", (0)
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije najavljuje striktnu primenu novih, pooštrenih, mera za sprečavanje sukoba interesa, promene u sistemu kontrole finansiranja stranaka u skladu sa preporukama Saveta Evrope. Agencija će, najavila je, početi rad sa oko 50 zaposlenih. (0)
Zaštitnik građana Saša Janković podneo je Skupštini Srbije amandman na Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojim se garantuje zaštita duvačima u pištaljku. (2)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
