Beograd,
11:41,
30. oktobar 2009.
Većina građana Hrvatske smatra da je vlast te zemlje neuspešna u borbi protiv korupcije, pokazao je tradicionalni Globalni korupcijski barometar, koji je danas na konferenciji za novinare predstavila nevladina organizacija "Transparentnost Hrvatska" (Transparency International Croatia - TIH)
Prema istraživanju za 2009. godinu, čak 71 odsto anketiranih građana misli da je vlast neuspešna u suzbijanju korupcije, a među najkorumpiranijima imenovani su pravosuđe, državne službe i privatni sektor.
Predsednik TIH, Zorislav Antun Petrović rekao je da sve više zabrinutosti izaziva korupcija u javnim nabavkama i poslovanju privatnog i javnog sektora, a posebno i činjenica da građani nisu skloni da prijavljuju korupciju, jer nemaju poverenja u sistem i državni aparat, kao ni u transparentnost rada tela vlasti.
Na skali od jedan do pet, gde pet predstavlja potpunu korupciju, hrvatski građani su pravosuđu dali ocenu 4,4, dok njih 44 odsto upravo tu oblast smatra najkorumpiranijom.
Petrović je ocenio da tako loš rezultat nije neobičan, ako se uzmu u obzir brojne afere i skandalozne sudske presude, kao i imenovanja pravosudnih funkcionera koji su procurili u javnost poslednjih godina, ali je upozorio i da su ocene za ostale oblasti, osim za medije, jako loše.
Od šest oblasti obuhvaćenih istraživanjem građani su kao najmanje korumpirane ocenili medije, koji su dobili ocenu 3,7, dok je opšta ocena korumpiranosti društva 4,1.
Po mišljenju ispitanika, policija je najsklonija primanju mita.
Istraživanje TIH je pokazalo da je u prošloj godini četiri odsto građana Hrvatske dalo mito, što je najmanji procenat u zemljama regiona, ali je istovremeno dvostruko više od procenta u Austriji.
S druge strane, građani Hrvatske su u 2008. davali manje mita od građana u novim članicama EU, jer je isto istraživanje sprovedeno u Češkoj pokazalo da je u toj zemlji mito dalo 11 odsto građana, a u Mađarskoj i Rumuniji čak 14 odsto.
Istraživanje pod nazivom Globalni korupcijski barometar međunarodna organizacija "Transparensi Internešenal" već godinama sprovodi u 69 zemalja sveta, a poslednjih nekoliko godina TIH isto istraživanje sprovodi i u Hrvatskoj, na uzorku od 1.000 ispitanika.
Nakon objavljivanja najnovijeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija mogli smo da čujemo da je „sistemska korupcija i dalje ozbiljan problem“ (EK) ali takođe i ocene da je „ovo najbolji izveštaj za Srbiju do sada“. (1)
Primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predstavljena je javnosti u stilu u kojem je i najavljena - u stilu reklamne kampanje. Nije, naravno sud odgovoran zbog načina na koji se javnosti predstavlja primena zakona. Sud, prema zakonu, odlučuje o predlogu redovnog tužilaštva i Specijalnog tužilaštva, koje prethodno nalaže finansijsku istragu. Krajem septembra, na osnovu rezultata jedne takve istrage, trajno je oduzet plac u Šilerovoj ulici u Zemunu naslednicima vođa zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Nigde, međutim, ni reči o tome gde je završio novac vođa "najopasnije bande na Balkanu", (0)
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije najavljuje striktnu primenu novih, pooštrenih, mera za sprečavanje sukoba interesa, promene u sistemu kontrole finansiranja stranaka u skladu sa preporukama Saveta Evrope. Agencija će, najavila je, početi rad sa oko 50 zaposlenih. (0)
Zaštitnik građana Saša Janković podneo je Skupštini Srbije amandman na Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojim se garantuje zaštita duvačima u pištaljku. (2)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
