Beograd,
11:41,
30. oktobar 2009.
Pravila finansiranja izborne kampanje u Srbiji nisu dorečena, a sve manjkavosti koje su ranije uočene u Zakonu o finansiranju poltičkih stranaka i dalje su aktuelne, izjavio je danas programski direktor Transparensi Srbija Nemanja Nenadić.
On je agenciji Beta rekao da bi pojedine odredbe tog Zakona trebalo precizirati, ali i rešiti probleme koji postoje sa pojedinim organima koji kontrolišu da li su poštovane odredbe o finansiranju.
"Manjkavost propisa o finansiranju kampanje leži u tome što iz državnog budžeta svi neuspešni kandidati, kao i onaj koji eventualno učestvuje u drugom izbornom krugu računaju na isti iznos, a samo predlagač pobednika na izborima može da dobije nešto više za naknadu troškova izborne kampanje", kazao je Nenadić.
On je naveo da se često javlja nedoumica da li je novac koji se iz budžeta dodeljuje nagrada za uspešne kandidate i njihove predlagače ili naknada troškova.
"Transparentnost Srbija smatra da je jedino ispravno tumačiti zakonske odredbe tako da se novac tretira kao naknada troškova koji su predlagači kandidata imali u izbornoj kampanji", objasnio je Nanadić.
On je istakao da ne bi bilo ispravno ako bi predlagač kandidata koji pobedi iz budžeta dobio više novca nego ono što je prikupio iz drugih izvora finansiranja i utrošio do dana održavanja izbora .
"Kada je reč o predsedničkim izborima, u Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu nisu izričito iskazana sredstva koja će biti dodeljena za finansiranje kampanje, ali to ne bi trebalo da bude problem s obzirom na odredbu Zakona o finasiranju političkih stranaka u kojoj se navodi da se ta sredstva obezbeđuju u zakonski propisanom roku iz budžetske rezerve", kazao je Nenadić.
On je podsetio da prilikom izbora 2004. godine, ipak nije izdvojena propisana cifra već pet puta manja i da i sada postoji opasnost da ta odredba zakona ne bude poštovana do kraja.
Nenadić je naveo da kandidati koji učestvuju u izbornoj trci moraju znati na kolika sredstva iz budžeta mogu računati.
"Taj iznos ni ove godine po svoj prilici neće biti takav da može da se pokrije trošak ozbilje kampanje. Ako u izbornoj trci bude desetak kandidata svaki od njih će moći da računa na oko osam miliona dinara. To može da bude dovoljno za neke osnovne troškove izborne kampanje", ocenio je Nenadić.
On je naveo da se u finansiranju predsedničke kampanje postoji još jedan problem u vezi sa regulativom izbornog procesa.
"Često imamo neozbiljne kandidate u izbornoj trci. To su oni koji na izborima dobiju manje glasova od prethodno prikupljenih potpisa za kandidaturu. Problem je što i oni dobijaju sredstva iz budžeta i to bespovratno. Zbog toga se smanjuje i iznos koji ozbiljniji kandidati dobiju iz budžeta", objasnio je Nenadić.
Zakon o finansiranju političkih partija predviđa da se iz budžeta za kampanju izdvaja 0,1 odsto ukupnih prihoda budžeta, umanjenih za transfer drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Prema predlogu budžeta za 2008. godinu, to je oko 400 miliona dinara.
Svi kandidati, koje verifikuje Republička izborna komisija, podeliće na jednake delove 20 odsto tih sredstava - 80 miliona dinara, dok je za naknadu troškova kampanje budućeg predsednika namenjeno 80 odsto - 320 miliona dinara, odnosno oko četiri miliona evra.
Kreiranje sekcije Paragraf omogućila je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji. Misija OEBS-a finansijski podržava članke objavljene na ovoj strani
Paragraf na ulici prati sprovodjenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije Republike Srbije, usvojene u decembru 2005. godine, analizira primenu antikorupcijskih propisa u Srbiji, usvojenih u proteklih pet godina - njihove efekte, pozitivne domete, greške koje su uočene u praksi i izmene koje se najavljuju.
Tekstovi koji su nastali u okviru projekta Paragraf besplatno su dostupni svim zainteresovanim medijima i pojedincima na portalu Argus. Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu u potpunosti preuzima uredništvo sajta. Tekstovi ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli projekat.
Nakon objavljivanja najnovijeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija mogli smo da čujemo da je „sistemska korupcija i dalje ozbiljan problem“ (EK) ali takođe i ocene da je „ovo najbolji izveštaj za Srbiju do sada“. (1)
Primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predstavljena je javnosti u stilu u kojem je i najavljena - u stilu reklamne kampanje. Nije, naravno sud odgovoran zbog načina na koji se javnosti predstavlja primena zakona. Sud, prema zakonu, odlučuje o predlogu redovnog tužilaštva i Specijalnog tužilaštva, koje prethodno nalaže finansijsku istragu. Krajem septembra, na osnovu rezultata jedne takve istrage, trajno je oduzet plac u Šilerovoj ulici u Zemunu naslednicima vođa zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Nigde, međutim, ni reči o tome gde je završio novac vođa "najopasnije bande na Balkanu", (0)
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije najavljuje striktnu primenu novih, pooštrenih, mera za sprečavanje sukoba interesa, promene u sistemu kontrole finansiranja stranaka u skladu sa preporukama Saveta Evrope. Agencija će, najavila je, početi rad sa oko 50 zaposlenih. (0)
Zaštitnik građana Saša Janković podneo je Skupštini Srbije amandman na Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojim se garantuje zaštita duvačima u pištaljku. (2)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
