Krećemo od ruševina

Kada će Agencija dobiti svoje prostorije?

Mi smo sada podstanari u Odboru za rešavanje sukoba interesa koji koristi prostorije u zgradi Palate Srbije i očekujemo da, kao neki privremeni smeštaj, dobijemo još nekoliko kancelarija koje bi se stavile na raspolaganje Agenciji.

Što se tiče konačnog prostora gde će biti sedište Agencije i gde će se smestiti kompletna stručna služba, očekujemo da to bude rešeno do početka rada Agencije, početkom 2010. godine, kada ćemo početi da primamo ljude u radni odnos, kada budemo formirali kompletnu stručnu službu. Sa te strane imamo uveravanja Ministarstva pravde da će nam zgrada biti obezbeđena i da se već prostor adaptira za namene koje mogu da budu korisne za rad agencije.

Već iduće nedelje očekujemo sastanak sa kolegama iz Ministarstva pravde, otići ćemo da pogledamo koji je to prostor i videti da li taj prostor možemo da rezervišemo i da ga odredimo za namene agencije pa da u skladu s tim pravimo neke planove za početak našeg rada.

Koliko će ljudi raditi u Agenciji?

Radimo na sistemmatizaciji, a postoji procena i nekih međunarodnih organizacija i domaćih stručnjaka da bi oko 100 zaposlenih u Agenciji za borbu protiv korupcije bio optimalalan broj.

Mi takođe mislimo da je to optimalan broj, s obzirom na broj funkcionera u Srbiji, nadležnosti i poslove koji su zakonom od novembra 2008. stavljeni u našu nadležnost. Taj broj, međutim, ne možemo da popunimo ođednom, na početku rada.\

S obzirom da je Agencija nov organ u pravnom sistemu Srbije, mislimo da je neki broj od 40-60 zaposlenih dovoljno da se u prvoj godini počne rad. Agenciji predstoji niz poslova koji predstavljaju potpunu novinu. To su poslovi na izradi planova integriteta, kontinuirane edukacije funkcionera i kompletnih registara imovine i spiskova funkcionera koji su do sad postojali u nadležnosti Odbora za rešavanje sukoba interesa, ali ne u obimu i na način koji sada zakon propisuje.

Dakle, s obzirom na broj postavljenih, izabranih i imenovanih lica, koji potpadaju pod obavezu ovog zakona na svim nivoima, od republičkih organa, preko gradskih do lokalnih samouprava, mislim da bi broj od 100 zaposlenih koji bi bili raspoređeni na različite poslove bio potpuno optimalan, a da se u prvoj godini može početi posao sa 40-60 zaposlenih.

Šta Agencija može da uradi kako bi se uveo red u oblast finansiranja stranaka i izbornih kampanja?

GREKO, odnosno, grupa zemalja za borbu protiv korupcije koja postoji u okviru Saveta Evrope, najavila je da će krajem godine proceniti stanje u oblasti finansiranja stranaka u Srbiji.

To je veoma značano i to će nam pomoći da uzimajući u obzir njhiove preporuke pristupimo analizi i izmeni postojećeg zakona.

To nam takođe omogućava da metodologiju analize finansijskih izveštaja koje su političke stranke u obavezi da dostavljaju po novom zakonu, od naredne godine Agenciji, napravimo tako da ona bude mnogo transparentnija i sa mnogo više podataka nego što je to do sad bio slučaj.

Da li je potreban novi Zakon o finansiranju stranaka ili je problem u primeni postojećeg?

Kao i u mnogim drugim oblastima i ovde je veliki problem primena zakona. Imamo Državnu revizorsku instituciju koja nije zaživela u zakonom propisanim rokovima. Agencija je dobila posao kontrole finansijskih izveštaja stranaka u nadležnost i mi ćemo angažovati eksperte za taj posao.

Kada GREKO završi evaluaciju videćemo i šta oni kažu - treba li da se zakon menja ili nam treba potpuno nov zakon, kao i šta je, pored političke volje, potrebno da se zakon sprovede.

Verujete li u izveštaje stranaka i predlagača kandidata o troškovima kampanja koji se u dinar poklapaju sa limitimaili sredstvima dobijenim iz budžeta?

Ja ne verujem. Stvarno ne verujem i to je ono, kako umemo paušalno da kažemo, da se vređa prosečnu inteligenciju takvim izvestajima.

Takvo mišljenje, međutim, može da bude i posledica predrasuda. Mi krećemo sa pretpostavkom da su oni dostavili izveštaje koji nisu adekvanti. Kada ste izložni izbornim kampanjam i kada vidite koliko je to materijala, konvencija, obilazaka, TV pojavljivanja, onda se zapitate - to košta, to su morali da plate. Veća transparentnost izveštaja mora da potiče iza zakona. To je osnov. Sledeći korak je metodologija prijavljivanja - finansijski izveštaj mora da ima stavke koji će dati uvid u to odakle potiču ta sredtsva.

Kod korupcije i svih poslova koji su stavljeni u nadležnost Agencije treba reagovati već na percepciju. Čim mislimo da nešto nije u redu treba reagovati, da ne pustimo da se dogodi. To je kod korupcije specifično - percepcija da korupcija postoji je dovoljan razlog da se uruši ugled i institucije i ličnosti - a mi imamo problem urušenih instiucija i integriteta i od tih ruševina moramo krenuti.

Plašite li se pritisaka?

U ovoj fazi, do početka našeg punog rada, više se plašim neshvatanja u nadležnosti Agencije i njene uloge u pravnom sistemu. Mi se zovemo Agencija za borbu protiv korupcije, ali zakon nas postavlja kao instituciju više preventivnog i edukativnog karaktera.

Dakle mi nismo institucija koja treba da goni počinioce krivičnih dela, za to su zadužena tužilaštva, mi nismo institucija koja treba da otkriva počinioce, to radi policija, mi smo institucija koja je sebi postavila za cilj da spreči da se pojave kakve smo imali u bliskoj prošlosti koje su dovele do afera da se one u budućnosti ponavljaju. U tom smislu, za nas je dobro što je borba protiv korupcije centralna tema, ne samo političkih stranaka, nego i evropskih insttucija kojima Srbija teži.

Borba protiv korupcije je uslov za ulazak u EU, za pokretanje Sporazuma o pristupanju i to je jedan od uslova za potvrdu odluke o ukidanju viza, na jesen ove godine.

Dakle, činjenica je da su oči međunarodne javnosti uprte u Srbiju u pogledu njene efikasnije borbe protiv korupcije je velika pomoć nama i šansa da se mi zaista predstavimo javnosti kao institucija koja je ustanovljena da primeni mehanizme i aktivnosti na sve državne organe na koje se ovaj zakon odnosi tako da se slučajevi korupcije ne pojavljuju.

Šta može da uradi da se smanji svakodnevna korupcija sa kojom se sreću građani?

Može dosta da se uradi i mi ćemo to učiniti. Mislim da ne postoji građanin Srbije koji nije na svojoj koži osetio pogubne efekte korupcije, bilo da je to sitna korupcija gde morate da platite za neku uslugu u zdravstvu, za neku šaltersku uslugu u bilo kojoj instituciji, bilo da je ona velika korupcija u koju su umešani funkcioneri na visokim položajima.

Na svim nivoima ćemo morati da radimo. Preventivan rad jeste dugoročan rad. Preventivni rad agencije će biti ustanovljen, ali preventivni rad nije nikad popularan rad, zato što ne daje rezultate brzo, ali on daje dugoročno rezultate i mi ćemo se time baviti.

Ono što brzo možemo da uradimo je da napravimo koordinacione sastanke i timove sa predstavnicima svih tih oblasti društva u kojima se percepira korupcija i da sa njima zajedno utvrdimo gde su ti propisi u procedurama koji mogu da se poprave.

Jedna od novih nadležnosti koje je zakon dao agenciji su planovi integriteta. To su planovi koje svi državni organi moraju da donesu, a koji utvrđuju standarde i pravila kojima se postupci koje ti organi sprovode podižu na viši nivo. Šta to znači - do sada smo imali slučajeve da se neka procedura okonča - neko dobije, na primer, garđevinsku dozvolu a neko drugi ne, postoji sumnja u valajnost postupka, ali sve je po zakonu. Sa planovima integriteta uvodi se, pored zakonitosti, i novi kriterijum - valjanosti, uz primenu jasno propisanih standarda i merila.

Time se podiže kredibilitet takve ustanove i onda vi znate da je to ustanova u kojoj će se zakon primeniti na jednak način na sve slučajeve. I to nam daje šansu i nadu da ćemo sitne slučajeve korupcije iskoreniti.

Funkcioneri i stranke počeli su da sami tumače da li su u sukobu interesa. Kako Agencija može da ih natera da poštuju odluke iz te oblasti?

Svako može da ima mišljenje da li je u sukobu intersa ili nije, to nije zabranjeno, ali to nije obavezujuće. Agencija je dobila u nadležnost jače mehanizma nego što sada ima Odbor za resavanje o sukobu interesa. Agencija će u slučaju kada se utvrdi da postoji sukob interesa moći da inicira razrešenje funkcionera - neće organ na osnovu mišljenja odlučivati da li će pokrenuti postupak, već će morati da se izjasni o toj inicijativi.

Agencija će, takođe, prvi put imati sankcije - novčane kazne, a u najtežim slučajevima kao sankcija postoji i kazna zatvora.

Poštovanjem rešenja Agencije gradiće se kutlura javnog života - usvajaće se shvatanje da je vršenje javne funkcije privremeni posao u životu čoveka koji obavlja u određeno vreme u opštem interesu i mora da zadovolji određene standarde jer bez toga postoji sumnja u njegov integritet.

Naš zadatak će biti da pre nego što počnemo da primenjujemo sankcije objasnimo funkcionerima da je Agenciaj tu i da im pomogne da lakše i bolje vrše funkcije, da mi njih takođe štitimo od neosnovanih napada javnosti - ako ih neko optuži da imaju imvoinu koju zapravo nemaju, da su članovi nekog tela, a zapravo nisu. Ako sarađujemo, moći ćemo efikasno i da ih odbranimo

Onda nema potrebe da se pravi antagonizam, a na duži rok možemo celu sliku o obavljanju javnih funkcija da rasčistimo od percepcije koruptivnosti.

Šta se dešava sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za njeno sprovođenje?

Postoji komisija na nivou Ministarstva pravde. Ja nemam podatke šta je ona uradila, znam da se nije mnogo puta sastajala. Dobili smo izveštaj od Minsitarstva pravde o tome šta je rađeno, proverićemo u pripremnom periodu šta je to urađeno a od janauara mi uspostavljamo nadzor i Agencija će pratiti sprovođenje Startegije i Akcionog plana.

Akcioni plan ćemo morati da menjamo - rokovi su prosli, moraćemo da ga upodobimo, a Strategiju ćemo nastaviti da kontrolišemo.

(Kraj)