Srbija nije raj za pranje novca

Uprava za sprečavanje pranja novca Srbije svake godine pokrene 60 novih slučajeva zbog sumnje na pranje novca, ali se često ti predmeti kvalifikuju i kao zloupotreba službenog položaja i poreska utaja. To je jedan od razloga što su za sedam godina, koliko postoji Uprava, prema podacima sudova donesene samo dve pravosnažne presude i tri prvostepene osuđujuće presude za pranje novca, rekao je u intervjuu za Argus direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić koji je istakao da Srbija nije raj za pranje novca.

Imate li podatke koliko se trenutno vodi sudskih postupaka za krivično delo pranja novca?

U toku je 11 krivičnih postupka. Treba imati u vidu da je svaki predmet izuzetno obiman, da obuhvata veliki broj pravnih i fizičkih lica i da se radi o dokumentaciji treškoj desetine kilograma.

Od marta je u primeni novi Zakon o sprečavanju pranja novca I finansiranja terorizma, što je treća izmena tih propisa od osnivanja Uprave. Koje su njegove novine i kvaliteti u odnosu napretnodne propise.

Novim zakonom je uvedeno niz izmena, među kojim je i zabrana plaćanja roba i usluga kešom u iznosima od 15.000 evra i više. To znači, na primer, da promet nepokretnosti mora da se obavlja preko banaka. Značajno je što je uvedeno i sprečavanje finansiranja terorizma, zatim zakon je precizniji nego prethodni i omogućava lakše poslovanje obveznika po zakonu, jer su ukinute nepotrebne formalnosti, kako bi se efikasnije radilo na sprečavanju pranja novca prednost je data kvalitetu a ne kvantitetu proveravanih novčanih transakcija.

Preciznija je i kontrola primene zakona, jer za nju nije zadužena samo Uprava već državni organi čiji je posao srodan onome čime se bave obveznici po zakonu koje kontrolišu. Tako je za kontrolu primena zakona u bankama, lizing kućama i menjačnicima, zadužena Narodna banka Srbije, a za kontrolu agencija za promet nekretnina tržišna inspekcija.

Želja nam je da javnost shvati da sistem sprečavanja pranja novca služi kao prevencija i drugim oblicima organizovanog kriminala, kao što su nedozvoljena trgovina drogama i ljudima, krijumčarenje, korupcija, zloupotreba službenog položaja. Banke, osiguranja, agencije i drugi obveznici kada primenju ovaj zakon čine to zbog građana, jer to znači da su njihova sredstva i poslovni odnosi u koje stupaju sigurni od mogućih zloupotreba. Ne kontrolisu se građani već samo oni koji pokusšavaju da vrše krivična dela.

Kakva je saradnja Uprave i drugih organa i institucija koje su nadležne za kontrolu tokova novca u Srbiji?

Uprava prikuplja, analizira i dostavlja finansijsko-obaveštajne podatke nadležnim državnim organima. Kao deo većeg tima trudimo se da izgradimo poverenje u javnosti u cilju podiznja pažnje I objašnjenja šta država konkretno radi na suzbijanju ovih oblika kriminaliteta. Uprava je deo velikog sistema koji čine obveznici, poput banaka, investicionih fondova, agencija, revizora, organizatora igara na sreću, kao i državni organi koji sprovode zakon – MUP Srbije, Poreska uprava, Poreska policija, Uprava carina, tužilaštvo i sudovi. Možemo oceniti da imamo jako dobru saradnju u okviru sistema koji se još izgrađuje.

Rad Uprave je pozitivno ocenjen u inostranstvu. Stalni je član Egmont Grupe - Međunarodne organizacije finansijsko- obaveštajnih službi, koja trenutno okuplja 116 zemlja. Potpisano je 14 porazuma sa drugim finansijsko-obaveštajnim službama, a nedavnbo i sa SAD i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U toku je postupak za potpisivanje sporazuma sa Rusijom i Mađarskom.

Ranije su bile zamerke na sporost pravosuđa. Da li to znači da su I tu napravljeni pozitivni pomaci?

Vide se pomaci. Odlično sarađujemo sa Specijalim tužilaštvom I Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu kojem prosleđujemo najteže predmete.

Da li ste zadovoljni kadrovskom i tehološkom osposobljenošću Uprava?

Zadovoljni smo, ali uvek može bolje. Uprava je na visokom tehnolškom novou i primenjuje najviše međunarodne standarde. Neophodno je stalno usavršavanje. Oni koji pribegavaju pranju novca, odnosno legalizaciji protivpravno stečene imovine, jako su maštoviti, uvek pronalaze nove načine da novac ubace u legalne tokove. Naše je da ih u tome sprečavamo.

Da li je bilo slučajeva kažnjavanja onih koji ne primenjuju Zakon o sprečavanju pranja novca i finanisranja teorizma?

Bilo je slučajeva, ali ne zbog toga što je neko pomogao u pranju novca već zbog toga sto nije primenio neku proceduru. Imamo podršku sudova koji brzo i efikasno postupaju po predmetima koji se odnose na primenu ovog zakona.

Procenjuje se da se u svakoj zemlji godisnje "opere" između tri I pet odsto bruto društvenog dohotka, što u slučaju Srbije znači oko1,7 milijardi evra. U kojoj oblasti ili delatanosti su najčešći pokušaji pranja novca?

Osim polaganja novca na račune, pranje novca se obavlja i kroz poslove sa hartijama od vrednosti, pozajmice, privatizaciju, korišćenje fantomskih firmi, otvaranje trgovinskih lanaca, igre na streću, transakcije sa of-šor destinacija i promet nekrentnina.

Da li je otkriven ijedan slučaj kupovine preuzeća "prljavim novcem"?

Svi nasi predmeti predstavljaju službenu tajnu, ali mogu da kažem su svi poznati modaliteti pranja novca predmet naših provera.