Oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delima

Kada sam pre nekoliko godina predlagao da se težište borbe protiv kriminala prenese na polje oduzimanja imovine stečene kriminalom, a ne kao do tada na dokazivanju krivice i izricanju vremenske kazne, bio sam od strane tužilaca, sudija i uglednih teoretičara kritikovan i etiketiran da ne znam o čemu pričam. Bio sam i te kako svestan i dan danas sam svestan da je to jedini put da se stane lešinarima i bitangama na put koji i dan danas bez ikakvog stida prisvajaju ono što pripada drugima. Sada pojedinci pokušavaju da te moje ideje prisvoje kao svoje. NA SVU SREĆU SVE JE TO NEGDE ZABELEŽENO.

Ako je motiv kriminalaca kod vršenja nekih krivičnih dela da pribave plen(imovinu, novac) onda je sigurno i logično da im se stane na put tako da im se imovina oduzme i da dobiju vremenske kazne.

Obradovao sam se usvajanju Zakona u skupštini, ali kada je donet Zakon koji reguliše ovu oblast, razočaran sam rešenjima koja je neki pametnjaković smislio. Ova genijalna ideja je da se u MUP-u osnuje jedinica koja će biti centralizovana na nivou republike da vodi finansijske istrage o imovini koja potiče od kriminala. Koliko se razumem u krivično pravo ovo je posao policajaca koji rade na konkretnim predmetima jer prilikom utvrđivanja bića k.d. utvrđuje se i imovina od tog dela. Pošto sam bio jedan od rukovodilaca projekta za izradu priručnika za obuku policije, tužilaca i sudija zajedno sa predstavnicima Saveta Evrope, preporuka je bila da se u svim sekretarijatima obuče policajci kako da istovremeno sa krivičnom vode i finansijsku istragu, da bi se olakšao posao tužiocima i sudovima jer to je neodvojivo. A privremeno oduzimanje predmeta????.......Zakon je pisao neko ko nema veze sa realnošću.

Prilikom utvrđivanja i dokazivanja određenih krivičnih dela u kojima se manifestuje imovinska korist, prilikom otkrivanja i dokazivanja bića ovih krivičnih dela utvrđuje se i imovinska korist. Kao drugi uslov ovu imovinsku korist treba identifikovati. Ukoliko je ona otuđena pronaći istu, a ako to nije moguće i ostalu imovinu koja je podobna za oduzimananje.Takođe i veliki deo imovine se nalazi van granica naše zemlje te je treba pronaći i oduzeti.

Takođe se centralizuje i direkcija za oduzetu imovinu sa sedištem u Beogradu. Kada se bude privremeno oduzimala ova imovina, a to je najčešće u unutrašnjosti postavljam pitanja da li će to raditi specijalna jedinica, koliko će koštati transportni troškovi i koliko će ljudi raditi ove poslove? Direkcija da obučava kadrove pravosuđa???!!!!.......Pa Savet evrope je već obučio trenere za ove istrage u MUP-u, tužilaštvu i sudovima.

Da bi ovaj Zakon bio primenjiv, potrebno je doneti zakonske propise gde bi republička uprava prihoda na osnovu JMBG imala za celu teritoruju Republike evidenciju o imovnom stanju za određeno lice.Time bi se videlo koliko ko ima imovine i na koji način je do nje došao i da li je sve to prijavio kao legalno stečenu i da je platio porez kao i da se pri NBS ustroji jedinstvena evidencija računa pravnih i fizičkih lica takođe na osnovu JMBG. Sada je situacija takva da ukoliko se želi proveriti imovno stanje nekog lica, potrebno je zatražiti podatke u svim opštinama ili svim bankama ukoliko su u pitanju računi.

Da bi postupak bio efikasan potrebno je menjati koncept istrage ?? Pa sama reč istraga govori da se nešto istražuje. Mi takav sistem ne poznajemo. Kod nas se istraga sastoji od toga da se predmet koji je tužilac dobio od policije preda istražnom sudiji koji samo potvrđuje ili odbacuje navode policije.To nije istraga. To je potvrđivanje dokaza iz pretkrivičnog postupka.U većini slučajeva istražne sudije nisu ništa više utvrdile od onoga što je našla policija čak su i neke dokaze odbacili.U velikom broju slučajeva on i presuđuje donošenjem rešenja o obustavi istrage. Presuđuje bez suđenja. A šta ćemo sa organizovanim prekograničnim kriminalom gde je za međunarodnu pravnu pomoć zadužen istražni sudija??? Policajci ne mogu da rade preko granice. Njihova su ovlašćenja unutar određene države.Dokazi iz inostranstva moraju se pribaviti u skladu sa procesnim Zakonima, najčešće o računima kod banaka ili kada su u pitanju nekretnine. Tužilac mora da bude vezan za predmet od početka do presuđenja. On je procesna stranka a ne policija ili istražni sudija. Policijom terba da rukovodi tužilac a ne ministar kako to nalaže zakon.

Kako će se vršiti finansijska istraga za poreska krivična dela kada ova dela po zakonu istražuje Poreska policija, a ne MUP?? Nekada je oko 700 policajaca otkrivalo u okviru MUP-a otkrivalo poreska i druga krivična dela privrednog kriminala.Sada samo nekoliko poreskih K.D. otkriva isti broj ljudi.???. A kakav je efekat. Pri tome ovi policajci nemaju ovlašćenja radnika MUP-a po ZKP-u pa u mnogim slučajevima se traži pomoć radnika MUP-a., pozivajući se na uputstvo o saradnji između MUP-a i ministarstva finansija. Policije ne treba da rade na osnovu uputstava već na osnovu Zakona. I upravo u prošlosti najveći broj bogaćenja tajkuna je izvršen na taj način što su utajivali poreze i druge naknade koje pripadaju državi kao i zloupotrebom službenog položaja uzimali društvenu imovinu..

Kada se imaju u vidu poreski zakoni koji kažu da se ne mogu oporezovati nelegalni prihodi odnosno prihodi od krivičnog dela tada je logično da se nezakonito stečena imovina od poreza oduzme u krivičnom postupku. Oporezovati se mogu samo legalni prihodi tako da kriminalci po poreskim zakonima mogu da kradu, da ne plate porez i da uzivaju u otetoj imovini. Sa druge strane se privatnicima nameću sve vrste poreza koji guše njihovu delatnost
Mora se uvesti obavezno oduzimanje imovinske koristi u krivičnom postupku i za ostala krivična dela gde se manifestuje imovinska korist, a ne kao mogućnost. To nije komplikovan posao kako tvrde mnoge sudije

Kod većine krivičnih dela, krivični sud po pravilu nije oduzimao imovinu i imovinsku korist stečenu kriminalom niti je odlučivao o odštetnom zahtevu oštećenih već ih je upućivao na parnicu.
Usled takvog ponašanja sudova kriminalne strukture su veoma često obilato koristile ove“pogodnosti“ jer su u najvećem broju slučajeva zadržavali nezakonito stečenu imovinu i imovinsku korist.

Drastičniji slučajevi „šikaniranja oštećenih u krivičnom postupku“ dešavali su se kada su građani u pitanju. Krivični sud je nakon što je nekoga proglasio krivim, u pogledu obeštećenja, oštećene je upućivao na parnicu. Možemo li pretpostaviti kako se žrtva kriminala osećala posle završenog krivičnog postupka od susreta u policiji sa barabama i razbojnicima, pa u istražnom i krivičnom postupku sa tim istim „divnim“ momcima. Kao da ovi „fini i divni“ momci prilikom vršenja krivičnih dela primenjuju humane metode, po principu:“ izvinite gospodine ja sam došao da vas opljačkam“ ili prebijem ili upucam.??? Mnogi od oštećenih su nakon ovakve „Golgote“ i „ubeđivanja“ odustajali od tužbi za naknadu štete u parnici.

Zbog toga je potrebno izmeniti odredbe Zakonika o krivičnom postupku u tom smislu što bi krivični sud bio obavezan da nakon izrečene zatvorske kazne donosi odluku i o obeštećenju oštećenih i oduzimanju imovine i imovinske koristi. Krivični sud ima najbolji uvid u činjenično stanje i ne postoje nikakve prepreke da se donese odluka o imovini i imovinskoj koristi ili obeštećenju oštećenih.