Četiri godine rada

Poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti je pre četiri godine, na današnji dan, 01. jula 2005. godine dobio na raspolaganje neophodne prostorije za rad i tada faktički počeo da radi na zaštiti prava građana na slobodan pristup informacijama.

U protekle četiri godine, novi državni organ na čijem sam čelu bio je suočen sa velikim i konstantno rastućim obimom posla na planu zaštite prava javnosti. Od 1. jula 2005. do 30. juna 2009. godine, Služba Poverenika je imala u radu ukupno 6.426 predmeta. Rešeno je 5.600 predmeta, a 826 predmeta je u postupku rešavanja. To su statistički podaci koji govore sami za sebe.

Što se tiče kvalitativnih ocena, ne želim da sam ocenjujem sopstveni rad, ali svakako sam zadovoljan što mogu da kažem da je rad institucije na čijem sam čelu ocenjen mnogim veoma dobrim ocenama, kako monitora SE i EU, nezavisnih eksperata, novinarskih udruženja, tako, što je najvažnije mnogobrojnih „običnih“ građana. Afirmisanje institucije, u početku potpuno anonimne kao organa vlasti u koji građani veruju, što potvrđuje veliki i stalno rastući broj zahteva za zaštitu prava, je najvredniji rezultat, mojih saradnika i mene.

Objektivan neuspeh je što uprkos nastojanjima, nisam uspeo da animiram ni jednu od nekoliko vlada koje su se promenile, da ovoj instituciji pruži punu, pravu podršku. Takva podrška bi omogućila i mnogo bolje rezultate, ne samo Poverenika nego društva u celosti na planu uspostavljanja demokratske kontrole vlasti i borbe protiv neracionalnosti, zloupotreba, kriminala i korupcije.

Veliki problem u primeni zakona je nefunkcionisanje sistema odgovornosti za kršenje zakona, kao i, kad je to potrebno, prinudnog izvršenja naloga Poverenika za informacije, što je inače obaveza izvršne vlasti, Vlade i nadležnog ministarstva. Kako ni nakon 4 godine oni to nisu obezbedili negativne posledice postaju sve evidentnije. Broj prekršaja zakona meri se hiljadama, broj pokrenutih postupaka sa par stotina, a broj kažnjenih sa par desetina. Što se neizvršavanja, po zakonu obavezujućih odluka Poverenika tiče „dosledno“ istrajavanje Vlade u neobezbeđivanju njihovog izvršenja ima za posledicu, u poslednje vreme naročito uočljiv, rast broja neizvršenih rešenja, kojih je u ovom trenutku oko 220. Iako taj broj u odnosu na ukupan možda ne izgleda prevelik, ima veliki principijelni značaj, jer predstavlja poziv drugima da se upuste u kršenje zakona.

Značaj odstustva potrebne podrške dodatno je potenciran nakon proširenja nadležnosti Poverenika na novu, ogromnu oblast zaštite podataka o ličnosti. I nakon proširenja, iako bi na osnovu date saglasnosti Narodne skupštine, Poverenik trebao da ima 69 saradnika, ima ih 12. Zbog toga će u radu na zaštiti slobode pristupa informacijama neminovno dolaziti do sve veće neažurnosti, zbog čega se građanima unapred izvinjavam. A rad na zaštiti podataka o ličnosti, osim u vidu improvizacije, na pravi, ozbiljan način neće biti ni moguće organizovati. Zato ću, po ko zna koji put, ponoviti da će se sve to neminovno loše odraziti i na izvršavanje međunarodno pravnih obaveza i na zaštitu ustavom zajamčenih prava građana.