Beograd,
13:08,
30. oktobar 2008.
Beta
Zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović izjavio je danas u Beogradu da je sistem vrednovanja rada sudija u Srbiji loš i nepotpun i da ga je potrebno potpuno reformisati.
On je, na promiciji knjige grupe autora "Vrednovanja rada sudija" u Međunarodnom pres centru, naveo da postojeći sistem vrednovanja sudija u Srbiji nije u "funkciji podizanja kapaciteta sudija, već rešavanja statusa sudija".
"U Srbiji se rad sudija procenjuje u dva slučaja. U slučaju kada zbog lošeg rada treba da bude razrešen ili kada želi da napreduje i pređe u viši sud. Teoretski je moguće da neki sudija 40 godina radi i da ga nikad niko ne upita kako radi", objasnio je Hadžiomerović.
On je istakao da "sudije nisu sudski sistem i da je reizbor sudija pogrešan način za dobijanje stručnog i nezavisnog sudije".
"Stručan i nezavisan sudija dobija se uspostavljanjem sistema redovnog vrednovanja rada sudija, obukom i disciplinskom odgovornošču", kazao je Hadžiomerović.
On je dodao da u Srbiji ne postoji stalno vrednovanje rada sudija, da su postupci za to netransparentni, kao i da postoji neusklađenost normi i merila za vrednovanje njihovog rada.
Hadžimerović je kazao da je moguće rešenje uvođenje "sistema ponderisanja predmeta", kao što je to u Sjedinjenim Američkim Državama i Bosni i Hercegovini.
"To znači praktično svakom predmetu dati specifičnu težinu, da bi znali koliko je sudija opterećen. Specifična težina predmeta zavisi od vremena koji sudija utroši u tom predmetu", rekao je on.
Hadžiomerović je dodao da postojeći sistem motiviše sudije da rade "male predmete" da bi se statistički pokazali bolje.
On je naveo da je svrha vrednovanja rad sudija uspešno upravljanje sudstvom kao sistemom, podizanje kapaciteta pravosuđa i sudija, optimalno korišćenje kapaciteta svakog sudije, kao i da se odredi potreban broj sudija u svakom sudu.
"Procenjuje se da u sudovima u Srbiji ima 30 odsto više sudija nego što treba. Društvo sudija Srbije smatra da je takva procena paušalna i da prvo treba uraditi ozbiljnu analizu i utvrditi koliko su sudije opterečene i koliki je potreban broj sudija", naveo je Hadžiomerović.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ukazala je da knjiga "Vrednovanja rada sudija" predstavlja "oruđe za popravku pravosudnog sistema bez potresa kakve može da izazove politička odluka o reizboru sudija".
Ona je objasnila da je knjiga početak i da sada treba utvrditi pravni okvir, institucije i postupak za vrednovanje rada sudija i dodala da sudija treba da bude nezavisan, stručan, odgovoran i efikasan.
Boljevićeva je rekla da je inicijativa Društva sudija Srbije upućena Vrhovnom sudu Srbije, Ministarstvu pravde i Komisiji za reformu pravosuđa.
Knjiga je urađena u okviru projekta "Unapređenje nezavisnosti efikasnosti rada sudija".
Projekat Društva sudija Srbije podržali su Visoki savet pravosuđa, Vrhovni sud Srbije, Misija OEBS-a i Fond za otvoreno društvo.
Kreiranje sekcije Paragraf omogućila je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji. Misija OEBS-a finansijski podržava članke objavljene na ovoj strani
Paragraf na ulici prati sprovodjenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije Republike Srbije, usvojene u decembru 2005. godine, analizira primenu antikorupcijskih propisa u Srbiji, usvojenih u proteklih pet godina - njihove efekte, pozitivne domete, greške koje su uočene u praksi i izmene koje se najavljuju.
Tekstovi koji su nastali u okviru projekta Paragraf besplatno su dostupni svim zainteresovanim medijima i pojedincima na portalu Argus. Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu u potpunosti preuzima uredništvo sajta. Tekstovi ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli projekat.
Hrvatski državljanin Robert Matanić, koji je uhapšen u vezi sa ubistvom novinara Ive Pukanića, 2005. godine je bio osuđen u Negotinu na dve i po godine zbog neovlaštenog držanja oružja, a zatim je izručen Bugarskoj gde je bio osumnjičen za ubistvo. (0)
.jpg)
Novi Zakon o javnim nabavkama je već duže vreme u pripremi. Nakon usvajanja Zakona 2002, kao jednog od prvih antikorupcijskih propisa u Srbiji nakon političkih promena iz 2000-te godine, uočene su mnoge nedorečenosti ili nepreciznosti koje su stvarale probleme naručiocima, ponuđačima i državnim organima. (0)
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže da je Srbiji potrebno novo izborno zakonodavstvo kako bi građani glasali za pojedince, a ne za stranačke liste. "Ministarstvo će pokušati ponovo da pridobije političke partnere za promenu izbornog zakonodavstva", rekao je Marković u intervjuu agenciji Beta. (0)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predlog zakona o klasifikaciji informacija i predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su Skupštini prošle godine podnele nevladine organizacije prikupivši oko 70.000 potpisa građana, nalaze se u skupštinskoj proceduri, ali je neizvesno kada će biti uvršteni u dnevni red. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
