ČEKA SE REGULISANJE ODUZIMANJA IMOVINE

Jedna od preporuka Grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) koju je Srbija trebalo da ispuni do kraja 2007. godine bila je i rešavanje pitanja privremenog i trajnog oduzimanja imovine u slučajevima korupcije, ali taj zakon još nije usvojen.

Ministarstvo pravde Srbije formiralo je prošlog septembra Radnu grupu za izradu zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnih dela koja je izrazila jednu verziju tog akta i uputila je ekspertizu SE, u okviru Projekta PAKO Srbija.

Uporedo sa tim, poslanička grupa G 17 plus, vladajuće stranke u Srbiji, dostavila je parlamentu zvoj predlog zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom.

Takođe, prethodna Vlada Srbije je tokom 2006. godine izradila svoj nacrt zakona kojim su bile obuhvaćene oblasti organizovanog kriminala, zločina protiv čovečnosti i korupcije.

Tokom javne rasprave tokom poslednje dve godine, stučnjaci u toj oblasti isticali su da su efekti oduzimanja imovine, pre svega, prevencija jer je imovinska korist motiv većine krivičnih dela. Time se sprečava infiltriranje nezakonitog prihoda i korupcije u legalnoj ekonomiji, kao i ukidanje sredstava za buduće činjenje krivičnih dela.

O toj temi prvi je javno govorio specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović, zbog čega je usvajanje tog zakona shvaćeno kao njegova inicijativa. On je ranije istakao da je donošenje zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima od krucijalne važnosti za konačno slamanje korupcije i kriminala u Srbiji.

Preporuka GRECO-a je da Srbija podstakne sprovođenje mera privremenog i trajnog oduzimanja imovine u slučajevima korupcije, kao i nezakonito stečene imovine koja je preneta na druga lica i naplata iznosa koji odgovara vrednosti takve imovine ukoliko ona nije pronađena.

Prema radnoj verziji zakona koju je izradila radna grupa Ministarstva pravde, njime će se regulisati sve mere navedene u preporukama GRECO. U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije i u Akcionom planu za njeno sprovođenje te mere su već predviđene, a neke su deo već usvojenih zakona.

Oduzimanje imovinske koristi stečene krivičnim delom sada je regulisano Krivičnim zakonikom. Propisano je da odluku o oduzimanju sredstava, odnosno imovinske koristi donosi sud i ona može da bude izrečena u presudi kojom se optuženi oglasaava krivim. Taj zakon i Zakonik o krivičnom postupku omogućavaju da se identifikuje, pronađe, zamrzne i zapleni imovinska korist stečena izvršenjem krivičnih dela.

U tužilaštvima i sudovima je u 2006. godini bilo 23 predmeta u kojima je oduzeta immovinska korist, a u 2007. godini je bilo 54 takvih predmeta. U pojedinim slučajevima zaplenjena je imovinska korist u rasponu od 10.000 dolara do 10 miliona dolara. To su podaci Ministarstva pravde i delimični su zbog toga sšto se ne vodi zasebna statistika o oduzetoj imovinskoj koristi.

U Ministarstvu ocenjuju da je uvećanje broja predmeta u 2007. godini rezultat sprovođenja programa obuke koji su realizovani prethodnih godina uz pomoć više međunarodnih organizacija.

Stručnjaci su takođe upozoravali da je veoma bitno da se imovina, bankarski računi i predmeti zaplene, kada se oceni da ima veze sa krivičnim delom, da se ne bi dešavalo da postupak traje godinama, i da za to vreme okrivljeni rasproda imovinu i da država na kraju ne može da dobije nazad ono što joj je oteto krivičnim delom.

Tokom javne rasprave, portparol Specijanog tužilaštva Tomo Zorić rekao je da bi Zakonom o oduzimanju imovine stečene kriminalom, od osuđenog kriminalca mogla da se oduzme sva imovina za koju ne može da dokaže kako je stekao, a mogla bi da bude oduzeta i od njegovih bliskih srodnika i drugih lica za koje se dokaže da je na njih preneo imovinu.

Prema rečima Gorana Ilića, profesora beogradskog Pravnog fakulteta, prilikom izrade zakona o oduzimanju imovine mafijaša trebalo bi se ugledati i na praksu zemalja poput italije, irske, Velike Britanije, kao i SAD u kojima se godinama efikasno sprovode zakonska rešenja koja podrazumevaju oduzimanje nelegalno stečene imovine.

"Uz krivični postupak koji se vodi protiv optuženih predviđa se i građanski postupak u kome moraju da dokažu na koji način su došli do imovine kojom raspolažu. Najčešćće se građanski postupak, na inicijativu tužioca, pokreće posle okončanja krivičnog postupka. U praksi SAD, međutim, moguće je da na predlog tužioca bude pokrenut građanski postupak iako nije završen krivični postupak", izjavio je tada Ilić.

Prema njegovom mišljenju, Zakon o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom mogao bi da bude primenjen retroaktivno i na procese koji su u toku.

Samo u jednoj akciji italijanske policije, prošle godine, oduzeto je šest milijardi evra od mafije. Konfiskovanu imovinu Italijani koriste za borbu protiv mafije, u društvene svrhe, kao pomoć siromašnima... Oduzimaju se hoteli, fabrike, firme, zgrade, novac, nakit, ukratko sve. Proizvodni objekti se ne zatvaraju, već se u njima nastavlja rad dok se ne pronađe novi vlasnik.

U Srbiji je bilo više primera gde su optuženi za proneveru više desetina miliona evra izjavljivali da ne poseduju ništa od imovine. Da je zakon bio usvojen, sredstva pripadnika saobraćajne, drumske i carinske mafije koje su oštetile državu za oko 70 miliona evra bnila bi zamrznuta. Takođe bi u državnu kasu otišla sva njihova imovina za koju ne bi dokazali poreklo u slučaju da budu osuđeni. Sud jeste doneo rešenje o blokadi njihovih bankovnih računa ali je suma na njima simbolična.

Predlog zakona o zapleni imovine steče kriminalom koji je u skupštinasku proceduru upitila poslanička grupa G 17 plus predviđa privremenu i trajnu zaplenu imovine.

Šef Antikorupcijskog tima G 17 plus Željko Ivanji rekao je da je cilj predloženog zakona da se proverava svaka imovina za koju se sumnja da je stečena krivičnim delom, bez obzira kada je krivično delo izvršeno, odnosno podrazumeva neograničenu retroaktivnost primene.

Tim zakonom G17 plus je previdela osnivanja Agencije za privremeno upravljanje oduzetom imovinom koja bi imala i određena policijska ovlašćenja kako bi mogla da proverava i idektifikuje takvu imovinu i potom je dosledno i potpuno ispita.

Ivanji je istakao da se zakon odnosi na imovinu, a ne na lice i da bi Agencija oduzimala imovinu na osnovu odluke suda, nakon pokrenutog parničnog postupka za privremeno oduzimanje. Postupak bi bio ubrzan čime se tom zakonu daje status leks specialisa.

Agencija bi imala nadležnost da odlužuje da li će pokrenuti sudski postupak za privremeno oduzimanje izmovine i to za sve kompanije i lica za koje se sumnja da su je protipravno stekli, kazao je Ivanji i ocenio da bi usvajanje takvog zakona omogućilo lakši rad onima koji se bave krivično-pravnom materijom.

Imovina bi se privremeno oduzimala zbog postojanja sumnje da je stečena krivičnim delom, dok bi trajno bila oduzeta tek po donošenju pravosnažne presude da je stečena na taj način. U slučaju trajnog oduzimanja po 25 odsto vrednosti dobijali Agencija i pravosuđe, a 50 odsto bi išlo u republički budžet.

G17 plus tim zakonom predviđa da predmet ispitivanja može da bude i imovina prijatelja i daljih rođaka, a ne samo najbližih srodnika zbog toga što je praksa pokazala da se kao jemci u nekim slučajevima pojavljuju i prijatelji, a teret dokazivanja porekla imovine bio bi na osumnjičenom licu.