DOBAR ZAKON - PRVA BARIJERA KORUPCIJI

Prodaja imovine Robnih kuća "Beograd" za 360 miliona evra beogradskoj kompaniji Verano motors krajem oktobra ove godine je najuspešnija prodaja nekog preduzeća u stečaju u Srbiji. To preduzeće nije radilo 10 godina, a stečajni postupak je trajao šest godina i ko zna kad bi se okončao stečaj i koji bi deo imovine bio sačuvan za prodaju, da nije primenjen novi Zakon o stečaju.

Veliki broj stečajeva u Srbiji je vezan je za razne zloupotrebe kojima su oštećeni država i zaposleni u preduzećima koja su likvidirana. Suđenje pripadnicima takozvane stečajne mafije, koje je počelo u januaru ove godine u Specijalnom sudu u Beogradu, pokazuje da je imovina stečajnih preduzeća izdavana u zakup ili prodavana po cenama nekoliko puta nižim od tržišnih, ali i da su propisi o sprovođenju stečaja omogućavali da taj postupak traje i po 15 godina i da iz njega budu isključeni poverioci. U tom sudskom postupku je na optuženičkoj klupi 35 ljudi, među kojima je nekoliko viših stečajnih upravnika, a koji su bili uključeni u stečajne postupke dvadesetak preduzeća, među kojima su nekada velika preduzeća kao što su Beko, Rad, Ineks i BIM Slavija.

Primena novog Zakona o stečaju, od februara 2005. godine, koji je zamenio Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, pokazala je do dobri propisi mogu da budu prepreka zloupotrebama i korupciji, odnosno da stečaj može da se spovede u roku do godinu dana i da imovina stečajnog preduzeća služi za namirenje poverioca, a ne stečajnih upravnika i njihovih poslovnih partnera.

Tim zakonom je prezicirano da Agencija za privatizaciju imenuje stečajnog upravnika u svim društvenim i državnim preduzećima za koje je pokrenut stečaj, ili još nije okončan, kao i da u tim, kao i svim drugim preduzećima stečaj može da vodi samo stečajni upravnik koji ima licencu.

Novi zakon jasan i predvidiv

Novi zakon je, kako navode u Centru za komunikacije Agencije za privatizaciju, jasan i predvidiv. Sadrži odredbe kojima se precizno propisuju preduslovi za pokretanje stečajnog postupka, određuju lica za podnošenje predloga za pokretanje stečaja, razgraničavaju uloge svih učesnika u postupku.

Zakonom se, na taj način, olakšava namirenje poverilaca i uvećava vrednost imovine stečajnig preduzeća. Stari zakon nije propisivao precizne rokove i posledice, usled čega su predmeti trajali godinama, dok danas postupci traju, u proseku po 15 meseci, navode u Agenciji.

Novi zakon predviđa da u svim stečajnim postupcima moraju da budu imenovani licencirani stečajni upravnici koji imaju fakultetsku diplomu, zatim najmanje tri godine radnog iskustva i položen ispit za stečajnog upravnika, a koji se u svom radu rukovode Kodeksom etike za stečajne upravnike, što znači da treba da budu stručni i nezavisni, da imaju visok nivo lične odgovornosti i da za svoje postupke odgovaraju i ličnom imovinom.

Nagrada za stečajne upravnike zasniva se na ličnom učinku I kvalitetu postignutih rezultata. Time je, objašnjavju u Agenciji, uvećana njihova motivacija, ali i odgovornost za stručno obavljanje posla.

Prethodni zakon nije imao standarde za obavljanje posla stečajnog upravnika, niti je postojao Kodeks etike. Primali su paušalne mesečne iznos, tako da nije bilo motivacije za zaključenja predmeta. Novi zakon je omogućio da stečajni upravnici obavljaju operativni deo posla, koji se odnosi na ekonomska i pravna pitanja, a da sudije nadzor nad radom stečajnog upravnika I vode računa da se postupak sprovodi u skladu sa zakonom. Po prethodnom zakonu, stečajno veće je obavljalo sve te poslove.

Poverioci stečajnih preduzeća su novim zakonom dobili veća ovlašćenja. Oni odlučuju o mogućim rešenjima, imaju priliku da iznesu svoje mišljenje o strateškim pitanjima i drugim bitnim odlukama koje tokom trajanja stečaja donosi licencirani stečajni upravnik. Po prethodnom zakonu njihova uloga nije bila jasno određena, niti su imali priliku da iznesu svoje mišljenje.

Određeni su jasni rokovi za svaki korak u postupku i precizirane posledice ako se oni ne ispune. Uvedena su vremenska ograničenja za ključne radnje u postupku, čime se osigurava brzo rešavanje I zaključivanje stečajeva, dok stari zakon nije imao određene rokove za konkretne korake u postupku, zbog toga su postupci mogli trajati godinama.

U zakon su ugrađeni zaštitni mehanizmi, poput sudskog nadzora, učešća poverilaca, licenciranja i supervizije stečajnih upravnika, od strane Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, uz stroge sankcije za nezakonito postupanje. Poveriocima je omogućen pristup informacijama i oni daju predloge za rešavanje predmeta i mogu da ulažu prigovore i žalbe stečajnom sudiji ili stečajnom veću. U starom zakonu, uloga i uticaj poverilaca, bili su marginalizovani.

Licencirani stečajni upravnik ima obavezu da jednom mesečno podnosi izveštaj svim učesnicima u postupku, uključujući i poverioce. Finansijski izveštaji, koji sadrže bilanse stanja, bilanse uspeha i izveštaje o tokovima novca, deo su obaveznog mesečnog izveštavanja. U starom zakonu nije bilo odredbi kojima bi se podstakla komunikacija između učesnika u postupku i osigurala javnost rada stečajnog upravnika i drugih stečajnih organa.

Međunarodne organizacije, poput Svetska banka, MMF, EBRD i OSCE-a, kako ističu u Agenciji za privatizaciju, odale su priznanje novom zakonu o stečaju i ocenile da je u skladu sa međunarodnim standardima. Prema oceni Svetske banke, otkako se taj zakon primenjuje, Srbija je postala bolje mesto za poslovanje.

Agencija za privatizaciju trenutno je imenovana za stečajnog upravnika u 450 preduzeća. U celosti je Agencija prodala imovinu 150 preduzeća, za ukupno 35,1 milijardu dinara. Prodati su delovi imovine 122 preduzeca za 6,2 milijarde dinara.

Skraćeno vreme stečajnog postupka

Vreme trajanja stečajnog postupka je primenom novih propisa skraćeno je sa sedam godina na samo 15 meseci. "To znači da smo za skoro šest puta skratili ‘stečajnu agoniju’ preduzeća. Nikome nije u interesu da preduzeće budu dugo u stečaju i ovakvim skraćenjem postupka značajno povećavamo šanse preduzeću da opstane i poveriocima da naplate svoj dug u što većem iznosu", ističu u Ageniciji.

Procenat isplate poverilaca se značajno povećao i sve je više primera stoprocentne isplate. "Jasno je da je uspešna prodaja preduzeća koje je u stečaju svima najvažnija, ali mora se imati u vidu i da su svi poverioci stečajnih dužnika veoma važan factor srpske ekonomije. Što više dugova naplate, uspešnije će poslovati, moći će da napreduju, a zaposleni u tim firmama će redovno dobijati plate. Zato uvek moramo imati u vidu da se pozitivni efekti uspešnog stečajnog postupka osećaju i u celoj srpskoj privredi", objašnjavaju predstavnici Agencije.

Najnoviji primer uspešne prodaje imovine stečajnog preduzeća je prodaja Jugoeksportovog lokala u Knez Mihailovoj ulici za čak 15 miliona evra, za šta je, između ostalog, zaslužan i novi zakon o stečaju. Što se tiče izdavanja lokala, tog, kao i drugih preduzeća, po cenama nekoliko puta nižim od tržišnih, Agencija je ugovore o zakupu promenila gde god je mogla, a u još u nekoliko slučajeva čeka presude po kojima će mogli da poništi ugovore.

U postupcima koji su započeti po starom zakonu, Agencija za privatizaciju je novoimenovani stečajni upravnik koji nastavlja da sprovodi postupak tamo gde je prethodni upravnik stao. U stečaju nema revizije postupka, i Agencija za privatizaciju nema prava, niti nadležnosti da preispituje rad prethodnih stečajnih upravnika i to je u nadležnosti organa krivičnog gonjenja, tužilaštva i drugih.

Iako novi zakon ne spada u krivično pravo, njime je, kako navode u Agenciji za privatizaciju, regulisan mehanizam izvršenja odredbi zakona i odluka donetih tokom postupka, a sadrži i kaznene odredbe za slučaj da bilo koji učesnik u postupku svesno prekrši zakon. Stečajni upravnik odgovara za štetu koja je učinjena namerno ili do koje je došlo usled njegove krajnje nepažnje, kao i za štetu koju prouzrokuju stručnjaci koje on angažuje ako propusti da ostvari nadzor nad njihovim radom. Ako je šteta nastala kao posledica krivičnog dela ma kog učesnika u stečajnom postupku, javni tužilac ima pravo i dužnost da pokrene krivični postupak.

Agencija za privatizaciju, u najvećem broju slučajeva, ima dobru saradnju sa nadležnim trgovinskim sudovima u kojima se trenutno vodi oko 1.000 stečajeva.

Stečajni upravnici najzad samostalni

Predsednik Trgovonskog suda u Beogradu Stevo Đuranović za “Argus” ističe da je za vođenje stečajnih postupak od velikog značaja bilo i to što nije donet samo novi zakon o stečajnom postupku, već i niz drugih zakonskih i podzakonskih akata i to Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, Kodeks etike za stečajne upravnike, pravilnici o polaganju stručnog ispita, o određivanju nagrade, o utrvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom i drugi.

“Značajna novina u novom zakonu je postavljanje stečajnog upravnika kao samostalnog organa koji ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stečajnog dužnika i koji odgovara neposredno svojom imovinom za sve štete nanete svim učesnicima u postupku, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom. Kad se radi o poštovanju rokova, prodaji imovine, zakupu poslovnog prostora stečajnog dužnika i isplati poverioca stečajni upravnik je dužan da postupa sa pažnjom dobrog privrednika. Uvođenje skupštine i odbora poverioca, kao obaveznih organa stečajnog postupka koji u svom postupanju daju saglasnosti ili mišljenja stečajnom upravniku, takođe je važna novina, jer stečajni upravnik može radnje koje su od izuzetnog značaja na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine, preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na čija potraživanja te radnje utiču. Na taj način je pojačana kontrola rada stečajnog upravnika i interesi pooverioca stavljeni su na prvo mesto”, objašnjava Đuranović.

Komentarisući rokove za pojedine radnje u postupksu stečja ona navodi da su oni noviom propisima preciznije određeni i umnogome kraći u svim fazama postupka, ali i dalje ima teskoća sa okončavanjem stečajnih postupaka.

“Kao razlog se može navesti brojnost i dugotrajnost sudskih postupaka koji su proizašli iz osporavanja potraživanja, spornost oko imovine stečajnog dužnika, nesređena finansijska dokumentacija, pre pokretanja stečajnog postupka, pobijanje pravnih radnji, nedovoljna saradnja upravnika i odbora, pasivan odnos poverioca”, ističe Đuranović.

Trenutno se u Trgovinskom sudu u Beogradu vodi 295 stečajnih postupaka a ove godine je rešeno 255 predmeta. Od početka primene novog zakona o stečaju okončan je 651 stečajni predmet.

U tom sudu postoji šest stečajnih veća, a svaki predsednik tog veća vodi oko 50 predmeta, što je, prema oceni, Đuranovića veliko opterećenje za njih i stečajne sudije koji su iz redova parničnih i vanparničnih sudija.

Posle pokretanja afere “stečajna mafija”, u kojoj su uhapšeni i suspendovani predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević i sudija tog suda Delinka Đurdević, kako navodi Đuranovića, smenjeni su svi stecajni upravnici u predmetima koji se odnose na taj sudski postupak u Specijalnom sudu, a bilo je i promena u sudskim većima. Naložena je kontrola svih predmeta i dati nalozi da se odluke, za koje se pretpostavlja da su štetne po stečajnu masu, preispitaju i pokrenu postupci za njihovo poništavanje, što je i učinjeno. Uvedene su stalne konsultacije upravnika, Centra za stečaj i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika i stečajnih sudija, uočene nedorečenosti Zakona i formirana radna grupa koja je predložila iznene i dopune Zakona i podzakonskih akata.

Finansijske izveštaje o poslovanju u 2006. godinu Narodnoj banci Srbije (NBS) dostavilo je 128.000 preduzeća, među kojima je bilo 1.470 onih koje su postupku stečaja i likvidacije. Procenjuje se da će taj broj za 2007. godinu biti manji, ali da će u 2008. biti pokrenuto nekoliko stotina stečaja društvenih preduzeća koja neće moći da budu prodata na aukcijama jer za njih nema zainteresovanih kupaca.