NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL I NEPOVERENJE JAVNOSTI

Mediji i nevladine organizacije bi trebalo da budu ključni stubovi u borbi protiv korupcije - da ukazuju na korupciju u vlasti i da se uključe u široku borbu protiv te pojave. Praksa, međutim, pokazuje da je angažovanje srpskih medija na tom polju svedeno na prenošenje vesti vezanih za već otkrivene korupcionaške afere, bez analiza i istraživanja a angažovanje civilnog sektora je minimalno.

Da bi mediji mogli da se uključe u borbu protiv korupcije osnovna je pretpostavka da sami nisu korumpirani kao i da na prvom mestu odbrane sebe i svoje etičke i profesionalne kodekse. Poslednje istraživanje globalnog barometra korupcije Transparensi Internešnela pokazuje da su mediji i nevladine organizacije, na skali od 1 do 5, gde 5 znači izuzetno korumpirano, dobili ocenu 3,5.

Analiza pisanja štampanih medija o korupciji, koju je uradio Centar za liberalno-demokratske studije u okviru nedavno predstavljenog istraživanja "Korupcija u Srbiji pet godina kasnije" pokazuje da je izveštavanje na tu temu na prilično niskom nivou. Čak i kada mediji pišu o davanju i primanju mita i zloupotrebama službenog položaja radi sticanja protivpravne koristi, tim izveštavanjem dominira senzacionalizam, a veoma malo ima analitičko-istraživačkog novinarstva.

U Srbiji, u ovom trenutku, izlazi 27 dnevnih listova a tačan broj nedeljnika i mesečnika nije poznat ali velika ponuda štampanih medija nije doprinela razvoju istraživačkog novinarstva jer se sve više njih uglavnom opredeljuje za tabloidno novinarstvo.

Šta sprečava medije da se bave korupcijom

Šef Centra za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije Đorđe Padejski istakao je da analize medijskog sadržaja potvrđuju da, već duže vreme, postoji ozbiljan nedostatak istraživačkog novinarstva i naglasio da je veoma malo primera da mediji izađu iz opšteg društvenog koloseka i da se bave pitanjem korupcije, organizovanim kriminalom ili otkrivanjem drugih skrivenih interesa političara ili vlasti.

"Mediji se bave korupcijom tek kada neko za to da zeleno svetlo ili kada to odgovara nekom političkom trenutku, partiji, izborima i na taj način mediji doprinose relativizaciji u društvu gde se neke afere stalno otvaraju a nikad ne zatvaraju. Vrlo je malo medija koji su u poslednjih nekoliko godina pokrenuli neku aferu u Srbiji, sve afere pokreću političari s nekim političkim interesom. Najsvežija je 'Mišković afera' koja je pokrenuta sa direktnim političkim interesima", kazao je Padejski Beti.

Prema njegovim rečima, razloge za takvu vrstu medijske zatvorenosti treba tražiti u interesima vlasnika medija, standardnom - direktnom političkom uticaju kao i sve jačem uticaju oglašivača na medije.

Podaci Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a pokazuju da se dve trećine medija u Srbiji se nalazi pod direktnom ili indirektnom kontrolom države što se vidi i "letimični pogledom na sadržaje koje emituju".

"Kada pođemo od toga da su tajkuni direktni vlasnici medija i to kapitalom sa nekih egzotičnih ostrva a to je ta priča o 'medijskoj mafiji' do toga da sama država i dalje najdirektnije, kao vlasnik određenih udela u medijima, direktno kontroliše 'main stream' medije - tu nema nikavih preduslova za bilo kakavo istraživačko novinarstvo", ocenio je Padejski.

Dodao je da je pitanje transparentnosti vlasništva medija, to jest otkrivanje ko zapravo stoji iza kog medija a ne ko je vlasnik na papiru, od suštinskog značaja za istraživanje jer kada je tajkun vlasnik medija, taj medij se sigurno neće baviti otkrivanjem korupcije.

Padejski je istakao da je Srbiji, zbog toga, potreban zakon o nedozvoljenoj koncentraciji medijskog vlasništa.

Kao dodatne razloge zbog kojih mediji ne pišu o korupciji niti se bave istraživanjem, šef Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a je naveo činjenicu da novinari, pored dnevnog posla, nemaju dovoljno vremena, prostora ali ni novca da se ozbiljno posvete istraživanju a ponekad je problem i to što su bez ideja.

"Umesto da mediji imaju funkciju da prate šta radi politička elita i traže ono što je skriveno oni zapravo pripadaju tom bloku - korumpiranom delu države", ocenio je Padejski. Prema njegovim rečima, ono što je zaista neophodno kako bi mediji počeli da se bave istraživanjem jeste dogovor na nivou struke kako bi se izašlo iz okvira koji nalažu političke elite ali je za to, kako je ocenio, potrebno vreme.

Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović ocenio je u većini slučajeva mediji samo prenose tvrdnje nekih ljudi o korupciji u društvu, strankama ali da konkretno davanje ili uzimanje mita nije tema kojoj se mediji posvećuju kao istraživanju.

U štampi se često pojavljuju optužbe iza kojih ne stoje dokazi već su to međusobna prepucavanja a time se služe svi pa, kako je dodao, i Savet za borbu protiv korupcije."Treba pronalaziti dokaze za nešto što se svakodnevno dešava u našem životu i što mi dobro znamo - da treba platiti porođaj, intervencije u organima uprave da se nešto završi što pre, platiti ispite na fakultetu. Te stvari se dešavaju svakodnevno mnogima od nas i mi te stvari znamo - za njih treba pronaći dokaze", rekao je Brajović Beti.

I on se slaže sa ocenom da mediji ne pišu o korupciji jer je u Srbiji nedovoljno zastupljeno istraživačko novinarstvo zbog loše ekonomske situacije u kojoj se nalaze mediji ali i činjenice da iza novinara koji hoće da piše o korupciji mora da "stane" redakcija koja u većini slučajeva nije ekonomski i politički samostalna u dovoljnoj meri za tako nešto.

Iako do sada novinarska udruženja nisu sprovela ozbiljniju kampanju za uključivanje medija u borbu protiv korupcije (osim organizovanja nekoliko okruglih stolova na tu temu), Brajović je kazao da bi takva akcija bila od "prvorazrednog društvenog interesa" i da bi UNS u njoj učestvovao."Mi imamo interesa ne samo da pomaže i podstičemo pisanje o korupciji već da se pozabavimo i pojavom korupcije u medijima.Proteklih godina je bilo raznoraznih korupcionaških afera - građevinska mafija, drumska mafija.. ali nismo govorili o medijskoj mafiji. To mora doći na dnevni red. Mora se znati ko su vlasnici medija, kako se dobijaju frekvencije, da li je to po zakonu, da li tu ima zloupotreba", istakao je on.

Prema njegovim rečima, to bi bio prvi i najznačajniji korak u borbi protiv korupcije u medijima jer u javnosti postoji uverenje da neki ljudi kontrolišu vise od jedne televizijske stanice sa nacionalnom frekvencijom kao i da uz to poseduju i novine koje izlaze u tiražu od 30.000 primeraka.

"To znači da krše zakon", naveo je on i istakao da između kršenja zakona i korupcije ne može uvek da se stavi znak jednakosti ali da je nekada potrebno nekog potplatiti da bi se zakon prekršio.

Đorđe Padejski je kazao da NUNS, kroz Centar za istraživačko novinarstvo, pokušava da utiče na kolege novinare da se bave istraživačkim novinarstvom, pre svega tražeći priče i teme u lokalnim sredinama.

"To je projekat sa lokalnim medijima, kako bi se novinari dugoročno bavili time jer smatramo da se sve dobre priče nalaze na lokalu i da odatle kreću. Pokušavamo da im pojačamo kapacitete i pružimo pomoć", istakao je on.

Kako bi trebalo da bude

Danilo Pejović iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija ističe da Strategija za borbu protiv korupcije, koja je usvojena 2005. godine, donosi preporuke kako bi mediji mogli da unaprede svoj rad, doprinesu podizanju opšte antikorupcijske svesti i pomognu borbi protiv te pojave.

Strategija u delu vezanom za medije daje set preporuka kojih ima 13 i koje su uglavnom vezuju za način vođenja medija - razgraničavanje delatnosti oglašavanja i infarmativne delatnosti, obezbeđivanje uslova za rad RRA i RATEL-a, uređivanje propisa o statusu i pravima medija, sprečavanje diskriminacije od strane državnih organa i unapređivanje propisa, kazao je on Beti.

Pejović je naveo da se među preporukama nalazi i obezbeđivanje transparentne vlasnička strukture medija.

"Vlasnička struktura je "manje-više poznata", jer se relativno lako mož e doći do uvida u to ko je vlasnik nekog medija - bar na papiru. Što se tiče finansijskog poslovanja medija stvar je drugačija - postoje propisi koji ograničavaju mogućnost javnosti da to prati jer poreski podaci nisu dostupni", istakao je on.

Komentarišući sadašnje stanje to jest pisanje medija o korupciji, on je istakao da se primećuje oscilacija u broju tekstova o korupciju u zavisnosti od afera koje se pojavljuju u toj oblasti."Kada ima afera, mediji buknu i pojavljuje se veliki broj članaka o korupciji koji se mogu razvrstati na senzacionalističke i one koje su više analitički. Taj odnos medija prema korupciji je zapravo interes za pojedine afere a kao posledica toga se pojavljuju članci koji se analitički način bave tom pojavom kao sistemskim problemom", ocenio je Pejović.

Prema njegovim rečima, kada su u pitanju istraživački tekstovi njihov broj je "skroman" jer informacije brzo zastarevaju ali i zbog činjenice da je za takvu vrstu tekstova potrebno poznavanje materije a u Srbiji ne postoji sistemsko praćenje antikorupcijskih propisa.

On je istakao da su zbog toga veoma bitni tekstovi o korupciji koje pišu ljudi iz nevladinih organizacija ili državni funkcioneri i oni imaju određeni težinu i argumentaciju kao i element analitičnosti.

Kao preporuka medijima još se navodi i uvođenje jedinstvenog kodeksa etike novinara, uz obavezno propisivanje zabrane koruptivnog ponašanja, i obezbeđivanje njegove delotvornosti, obezbeđivanje nezavisnosti novinara u profesionalnom radu uz dosledno sprovođenje odgovornosti za povrede etičkog kodeksa.

Za tu preporuku se može reći da je delimično ispunjena jer je Etički kodeks novinara usvojen krajem 2006. godine kao rezultat zajedničkog rada UNS-a i NUNS-a i predviđa osnivanje Saveta za štampu koji bi bio glavno arbitrarno telo u novinarskoj profesiji.

"Donošenje etičkog kodeksa novinara Srbije i osnivanje Saveta za štampu kao zajedničkog regulatornog tela novinara i poslodavaca, u kojem bi možda bilo mesta i za predstavnike javnosti, su važni koraci ka profesionalizaciji medija i zato, na duži rok, čine važnu kariku u borbi protiv korupcije", kazao je Nino Brajović.

Đorđe Padejski je ocenio da je kodeks sada samo "slovo na papiru" jer ga novinari poštuju od situacije do situacije i da će, tek osnivanjem Saveta, on ispunuti svoju svrhu.

Nevladine organizacije

U Strategiji za borbu protiv korupcije navodi se da nevladine organizacije mogu da deluju uspešno u borbi protiv korupcije, ali da postoji opasnost da same postanu izvor i sredstvo korupcije, jer posluju u neodgovarajućem pravnom i društvenom okruženju, što im otežava rad, stvara zavisnost od donatora i predstavlja prepreku za proveru kvaliteta njihovog rada. NVO, između ostalog, imaju ulogu u sprovođenju kontinuirane kampanje podizanja svesti građana o korupciji i načinima borbe protiv nje, edukaciji i informisanju građana o preduzetim antikorupcijskim merama i njihovim efektima, o propisima kojima se reguliše slobodan pristup informacijama od javnog značaja, obezbeđivanje potpune transparentnosti finansijskog poslovanja i rada udruženja građana kao i kontrola potrošnje budžetskih sredstava datih udruženjima građana.

Danilo Pejović iz Transparentnosti Srbije ocenjuje da u Srbiji i dalje postoji jedan veliki prostor za angažovanje nevladinih organizacija koji je neiskorišćen."Širok je dijapazon i potrebe za njihovim delovanjem. Pogotovu kada je reč o edukacijama i informisanju građana, potreba je stalna", istakao je on.

Taj prostor, međutim, ne koristi veliki broj nevladinih organizacija jer se samo nekoliko njih, uključujući tu i Savet za borbu protiv korupcije, bavi ukazivanjem na probleme u toj oblasti.

Kada je u pitanju opasnost koja je navedena u Strategiji da i nevladine organizacije postanu sredstvo i izvor korupcije na to su nedavno upozorile Transparetnost Srbije i Centar za razvoj neprofitnog sektora u istraživanju o sredstavima koja se iz republičkog budžeta izdvajaju za NVO.

Oni su istakli da nisu jasni kriterijumi po kojima se dotiraju nevladine organizacije, za koje projekte i koje javno dobro je postignuto finansiranjem tih projekta zbog čega će te organizacije zatražiti da se predlog budžeta dopuni takvim infomracijama.

Za nevladine organizacije 2007. godine je izdvojeno 0,43 odsto ukupnih budžetskih sredstava što iznosi oko 38,5 miliona evra.