Beograd,
13:08,
30. oktobar 2008.
Beta
Korupcija u Srbiji je vidljivo smanjena u odnosu na 2001. godinu, ali pozitivna promena nije na niovu očekivanja naroda i obećanja političara jer je to i dalje raširena i opasna pojava, pokazuje istraživanje Centra za liberalno demokratske studije.
Direktor te organizacije Boris Begović kazao je na predstavljanju istraživanja da je ono urađeno kako bi se napravilo poređenje rezultatata sa onima od pre šest godina.
"U januaru 2001. godine suštinski je rađeno istraživanje o Srbiji devedestih godina. Ono što je od tada urađeno, rađeno je u političkim prilikama i političkoj nestabilnosti koja postoji u zemlji. Stalno se pred Srbijom novi izazovi koji dolaze spolja jer je dobar deo političkog dnevnog reda formulisan spolja", kazao je on.
Anketa javnog mnjenja je pokazala da građani korupciju vide kao društveni a ne kao lični problem što pokazuje da oni o toj pojavi govore na osnovu percepcije, a ne na osnovu ličnog iskustva, rekao je Begović ističući da su građani ocenili da je korupcija sad isto rasprostranjena kao i 2001. godine.
Kada je u pitanju anketa preduzetnika, ona je pokazala da je rasprostranjenost korupcije smanjena sa 3,2 na 2,8 ali i ponuda korupcije i to sa 3,3 na 1,3, kada je u pitanju eksplicitna ponuda, odnosno sa 2,5 na 1,9 kada je u pitanju implicintna ponuda korupcije.
Istraživanje je pokazalo, prema Begovićevim rečima, da je u proteklih nekoliko godina smanjen uplaćen iznos za korupciju, to jest 15 odsto preduzetnika je 2001. za to trošilo 10 odsto ukupnih prihoda a tu sumu sada troši pet odsto preduzetnika. Napore vlasti u borbi protiv korupcije preduzetnici su na skali od jedan do pet ocenili sa 2,3.
Vlast u Srbiji je proteklih pet godina vodila indirektnu borbu protiv korupcije, to jest reformskim zahvatima dovela do smanjenja podsticaja na korupciju i to u oblastima spoljne trgovine, javnih finansija, subvencija, privatizacije, stečaja, transprenstnosti vlasništva i registarcije.
Kada je u pitanju direktna borba protiv korupcije donet je Zakon o finansiranju političkih stranaka kojim su svi nezadovoljni, jer su njegove odredbe toliko restriktivne da se ne mogu primenjivati, kazao je Begović.
Dodao je da se na rešavanju sukoba interesa radi, ali da su u tom polju neadekvatne sankcije i da se planira osnivanje agencije za borbu protiv korupcije, ali da su njene nadležnosti i dalje nejasne.
Centar za liberalno demokratske studije je istraživao i rad Saveta za borbu protiv korupcije i ustanovljeno je da su postojale brojne kontraverze oko mandata i položaja tog vladinog tela - pratile su ga kadrovske promene, bučne ostavke i razočaranost ljudi.
Begović je istakao i da, iako nema mandat da se bavi pojedinačnim slučajevima, u 62 odsto Savet je ispitivao konkretne slučajeve a iz svog mandata je izašao jer se u proteklih pet godina najviše bavio privatizacijom.
"Sam rada Saveta je prilično netransparentan jer ne postoje finansijski izveštaji i stiče se utisak da je Savet zloupotrebljavan u politicčkim borbama i predizbornim kampanjama", kazao je on.
Težište u borbi protiv korupcije u narednom periodu treba pomeriti u redovne instituciej, odnosno institucije odbraniti od te pojave i povećati njihovu efikasnost.
Kreiranje sekcije Paragraf omogućila je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji. Misija OEBS-a finansijski podržava članke objavljene na ovoj strani
Paragraf na ulici prati sprovodjenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije Republike Srbije, usvojene u decembru 2005. godine, analizira primenu antikorupcijskih propisa u Srbiji, usvojenih u proteklih pet godina - njihove efekte, pozitivne domete, greške koje su uočene u praksi i izmene koje se najavljuju.
Tekstovi koji su nastali u okviru projekta Paragraf besplatno su dostupni svim zainteresovanim medijima i pojedincima na portalu Argus. Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu u potpunosti preuzima uredništvo sajta. Tekstovi ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli projekat.
Hrvatski državljanin Robert Matanić, koji je uhapšen u vezi sa ubistvom novinara Ive Pukanića, 2005. godine je bio osuđen u Negotinu na dve i po godine zbog neovlaštenog držanja oružja, a zatim je izručen Bugarskoj gde je bio osumnjičen za ubistvo. (0)
.jpg)
Novi Zakon o javnim nabavkama je već duže vreme u pripremi. Nakon usvajanja Zakona 2002, kao jednog od prvih antikorupcijskih propisa u Srbiji nakon političkih promena iz 2000-te godine, uočene su mnoge nedorečenosti ili nepreciznosti koje su stvarale probleme naručiocima, ponuđačima i državnim organima. (0)
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže da je Srbiji potrebno novo izborno zakonodavstvo kako bi građani glasali za pojedince, a ne za stranačke liste. "Ministarstvo će pokušati ponovo da pridobije političke partnere za promenu izbornog zakonodavstva", rekao je Marković u intervjuu agenciji Beta. (0)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predlog zakona o klasifikaciji informacija i predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su Skupštini prošle godine podnele nevladine organizacije prikupivši oko 70.000 potpisa građana, nalaze se u skupštinskoj proceduri, ali je neizvesno kada će biti uvršteni u dnevni red. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
