Beograd,
13:08,
30. oktobar 2008.
Beta
Kompanija "Delta" podnela je Drugom opštinskom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv Verice Barać, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, zbog osnovane sumnje da je zloupotrebila službeni položaj.
Kako u razgovoru za "Novosti" objašnjava advokat Goran Draganić, koji je na čelu advokatskog pravnog tima "Delte", predsednica Saveta je "javno iznela niz neistina, netačnih, paušalnih ocena bez ijednog dokaza i bez pravnog osnova za iznete tvrdnje". Ona je, dodaje Draganić, "prekoračila granicu svojih ovlašćenja, nanela nemerljivu štetu ’Delti’ i svojim paušalnim tvrdnjama indukovala negativnu medijsku kampanju protiv najveće srpske privatne kompanije".
Šta konkretno u krivičnoj prijavi zahtevate od javnog tužioca?
- Tužilaštvo treba da utvrdi da li je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, postupala u skladu sa ovlašćenjima ili ih je prekoračila i ozbiljno zloupotrebila službeni položaj, s obzirom na to da nije ovlašćena da presuđuje, da nije ona ta koja u ovoj zemlji treba da donese odluku o tome da li je nešto zakonito ili ne. Ona je javnim istupom iznela stav Saveta, koji apsolutno nije pravno utemeljen ni u jednom postupku. I kao predsednica Saveta ona pravi nedozvoljeni javni pritisak na Komisiju za zaštitu konkurencije, vezano za slučaj "Ce marketa" i učešću "Delte" na tržištu.
Kakvo je bilo prvostepeno rešenje te komisije?
- Bila je to proizvoljna, paušalna ocena da učešće "Delte" na tržištu premašuje 40 odsto, a da nijednim relevantnim dokumentom to nije potvrđeno. Zbog toga je rešenje i palo na Vrhovnom sudu. Za takvu tvrdnju potrebna je ozbiljna analiza tržišta. Time se rukovodila Privredna komora Srbije i u svom izveštaju demantovala navode komisije. Komisija sada ponovo odlučuje, a Verica Barać uveliko ima javne nastupe, iznosi tvrdnje da je "Delta" monopolista, da je ova kompanija zloupotrebila monopol, a za to nema niti jedan argument. Time indukuje javnost i pravi pritisak na Komisiju, što vodi pravnoj nesigurnosti.
Da li "Delta" zaista ima dominantni položaj na tržištu?
- Nijedan relevantni državni organ u zakonom predviđenom postupku nije utvrdio da je učešće "Delte" na tržištu iznad 40 odsto. Nije utvrđen dominantan položaj, koji je inače po zakonu dozvoljen. Naravno, nema ni zloupotrebe. "Delta" i pravni tim, koji je zastupa, zalažu se da se u zakonom sprovedenom postupku utvrdi činjenično stanje, a ne improvizacijom. "Delta" nije monopolista. Čak prema zakonu, učešće na tržištu može da bude i veće od 40 odsto, a da nema dominantnog uticaja. Samo se zloupotreba dominantnog položaja kažnjava. "Delta" poštuje svaku odluku državnog organa, ali u zakonom sprovedenom postupku. Borićemo se protiv svakog improvizovanog, tendencioznog, zlonamernog pisanja protiv "Delte". Ali, nije ovde suština samo "Delta" već pitanje principa.
Kojih principa?
- Da živite i poslujete u uređenom pravnom sistemu, da znate kako će se utvrđivati vaše ponašanje u skladu sa zakonom, da znate da je sud taj koji donosi odluku i da to nisu pojedinci, interesne grupe, nikakve organizacije. "Delta" radi u skladu sa zakonom i to nije demantovala nijedna nadležna institucija ove zemlje. Očigledno je da se protiv ove kompanije vodi medijska kampanja zasnovana na netačnim informacijama, na tendencioznim plasiranim dezinformacijama. To predstavlja ozbiljno krivično delo, koje je 2005. godine implementirano u Krivični zakon i zove se narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti.
Šta će se desiti ako Tužilaštvo smatra da je Verica Barać postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima?
- Poštovaćemo odluku, ispratićemo postupak kao podnosioci krivične prijave. Ali, u tom slučaju protiv Verice Barać podnećemo privatnu tužbu, nastaviti postupak i dokazati da je zloupotrebila službeni položaj.
Hoće li biti još krivičnih prijava, tužbi?
- Razmatramo svaku pojavu koja je direktno usmerena protiv interesa kompanije. Pravni tim ponaša se u skladu sa najavom kompanije da neće dozvoliti da joj se narušava poslovni ugled. Sloboda javnog informisanja ne sme da bude zloupotrebljena.
Ta najava "Delte" u javnosti je protumačena kao pretnja?
- "Delta" nema drugi izbor već da na neistine odgovori na način kako je najavila. Ako javno upozorite nekoga ko želi i pokušava tendencioznim plasiranjem neistina da ruši vaš ugled, onda to nije pretnja već legalno i institucionalno sredstvo. Kome možete da pretite i ko se plaši sudske državne procedure, ako govori istinu? Javna pretnja su upravo neistinite i tendenciozno plasirane informacije protiv "Delte".
Kakvu su štetu konkretno "Delti" nanale izjave Verice Barać?
- Ogromnu. U ovom trenutku "Delta" se ozbiljno sprema za izlazak na Londonsku berzu, a suočava se sa napadima koji su nezakoniti, tendenciozni, neosnovani i to kompaniji narušava poslovni ugled i ugrožava kreditnu sposobnost kod banaka. Štitićemo interese svog klijenta u skladu sa zakonom. Branićemo se legalnim insitucionalnim sredstvima podnošenjem krivičnih prijava, privatnih krivičnih tužbi i naknada za materijalnu štetu, koja može nastati. U slučaju "Delte" ona može da bude milionska. Za jednu uspešnu kompaniju šteta u određenom trenutku može da bude i nenadoknadiva.
Kreiranje sekcije Paragraf omogućila je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji. Misija OEBS-a finansijski podržava članke objavljene na ovoj strani
Paragraf na ulici prati sprovodjenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije Republike Srbije, usvojene u decembru 2005. godine, analizira primenu antikorupcijskih propisa u Srbiji, usvojenih u proteklih pet godina - njihove efekte, pozitivne domete, greške koje su uočene u praksi i izmene koje se najavljuju.
Tekstovi koji su nastali u okviru projekta Paragraf besplatno su dostupni svim zainteresovanim medijima i pojedincima na portalu Argus. Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu u potpunosti preuzima uredništvo sajta. Tekstovi ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli projekat.
Hrvatski državljanin Robert Matanić, koji je uhapšen u vezi sa ubistvom novinara Ive Pukanića, 2005. godine je bio osuđen u Negotinu na dve i po godine zbog neovlaštenog držanja oružja, a zatim je izručen Bugarskoj gde je bio osumnjičen za ubistvo. (0)
.jpg)
Novi Zakon o javnim nabavkama je već duže vreme u pripremi. Nakon usvajanja Zakona 2002, kao jednog od prvih antikorupcijskih propisa u Srbiji nakon političkih promena iz 2000-te godine, uočene su mnoge nedorečenosti ili nepreciznosti koje su stvarale probleme naručiocima, ponuđačima i državnim organima. (0)
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže da je Srbiji potrebno novo izborno zakonodavstvo kako bi građani glasali za pojedince, a ne za stranačke liste. "Ministarstvo će pokušati ponovo da pridobije političke partnere za promenu izbornog zakonodavstva", rekao je Marković u intervjuu agenciji Beta. (0)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predlog zakona o klasifikaciji informacija i predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su Skupštini prošle godine podnele nevladine organizacije prikupivši oko 70.000 potpisa građana, nalaze se u skupštinskoj proceduri, ali je neizvesno kada će biti uvršteni u dnevni red. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
