KAKO STRANKE TROŠE NOVAC

Izveštaji svih registrovanih političkih stranaka u Srbiji o imovini, redovnom finansiranju i donacijama većim od 6.000 dinara i ove godine neće biti na pravi način kontrolisani, niti će javnost imati pravu sliku o tome na koji način stranke prikupljaju i troše novac.

Odbor za finansije, koji je po Zakonu o finansiranju političkih stranaka iz 2003. godine, nadležan za kontrolu tih izveštaja tek je krajem septembra formirao radnu grupu i zadužio je da dostavi izveštaj o stranačkim finansijama do kraja oktobra. Međutim, pošto još nije počela sa radom Državna revizorska institucija, kontrolu će obaviti stručne službe Skupštine Srbije koje je odredio Odbor.

Prema ocenama stručnjaka i iskustvu iz prethodnih godina, teško je očekivati da će javnost na kraju ipak saznati ko finansijski "stoji" iza pojedinih stranaka, već će, po svemu sudeći, samo dobiti svedeno stanje i statistiku onoga što su stranke same navele u svojim izveštajima.

Pored toga što je 30 dana nedovoljno za ozbiljnu kontrolu finansijskih izveštaja registrovanih stranaka u Srbiji, kojih uzgred ima preko 420, treba imati u vidu da Odbor za finansije čine upravo predstavnici stranaka. Zato se i ne može očekivati da sami sebe kažnjavaju. Iskustvo je takođe pokazalo da se stranke, inače u političkom životu ljuti protivnici, najlakše sporazumevaju upravo kada je reč o kontroli njihovih finansija.

Zbog svega toga, i pored više ozbiljnih inicijativa nevladinog sektora za izmenu Zakona o finansiranju političkih stranaka proisteklih na osnovu mnogobrojnih e stručnih rasprava, stranke za sve protekle godine nisu pokazale ni najmanju želju da usvoje izmene zakona kojima bi se precizno utvrdili rokovi, ali i kazne za kršenje zakona.

Bez obzira na to što je svega oko 60 političkih partija ove godine dostavilo finansijske izveštaje za 2006. godinu Odboru za finansije, ostale neće biti kažnjene za nepoštovanje zakona , jer sam zakon ne propisuje poslednji rok dostave izveštaja. Ranijih godina, Odbor za finansije je svake godine određivao rok, po inerciji 15. april, do kada su stranke morale da dostave izveštaje. Međutim, ove godine je zbog tromesečnih pregovora o formiranju parlamentarne većine i vlade, prva sednica Odbora za finansije održana tek početkom maja

Prema prošlogodišnjem izveštaju radne grupe, samo tri stranke su dostavile sve potrebne izveštaje na koje ih obavezuje zakon, a tek njih 76 je dostavilo po neki od traženih dokumenata. Tada je parlamentarna radna grupa predložila čak i konkretne mere za poboljšanje primene zakona, a pre svega neophodnost da se precizira rok za dostavljanje izveštaja, jer je to jedini način za pokretanje postupka protiv onih koji krše zakon.

Radikali vraćaju kredit

Najveći imovinu, prema ovogodišnjih izveštajima koji tek treba da budu kontrolisani, ima Demokratska stranka Srbije (DSŠ) – 43.788.535 dinara. Ta stranka je u izveštaju za 2004. godinu prijavila 23,5 miliona dinara, a za 2005. oko 22 miliona. "Najbogatija" stranka u ranijim godinama, Srpska radikalna stranka (SRS) ove godine je prijavila da poseduje 35.213.199 miliona dinara, dok je 2005. ta imovina iznosila čak 71.814.684 dinara. U izveštaju za 2004. godinu, radikali su prijavili nešto više od 45 miliona dinara. Čelnici SRS su više puta javno naveli da im je imovina manja u prošloj godini zbog toga što vraćaju kredit koji su uzeli za izbornu kampanju za parlamentarne izbore održane u januaru ove godine. Prihod Demokratske stranke u prethodne tri godine nije se mnogo menjao i iznosio je od 22 miliona u 2004. godini, preko 24 miliona u narednoj godini do 27,4 miliona dinara u 2006. godini.

Nova Srbija (NS) je za 2006. godinu prijavila da je ukupna imovina stranke 18,8 miliona dinara. Za 2005. godinu o nema podataka, dok je za 2004. godinu prijavila 6,47 miliona dinara. Od parlamentarnih stranaka, nijedan izveštaj nisu dostavili G 17 plus i Liberalno demokratska partija (LDP). Imovina G 17 plus u 2005. godini je iznosila oko 13 miliona dinara.

U izveštaju Srpskog pokreta obnove (SPO) navodi se da je ta stranka prošlu godinu završila sa minusom od 25,2 miliona dinara. SPO je prijavio prihod od 24,4 miliona, a troškove od 49,6 miliona dinara. Manjak u kasi ima i Savez vojvođanskih Mađara čiji su prihodi iznosili 4,96 miliona dinara, a rashodi oko 5,4 miliona.

U izveštaju Odboru za finansije, Demokratska stranka Srbije, stranka premijera Vlade Srbije prijavila je da poseduje građevinske objekte, zemljište i poslovni prostor u vrednosti od 5,2 miliona dinara, zatim opremu vrednosti oko 22,3 miliona i još 12,8 miliona dinara na računima.

Najdetaljniji izveštaj dostavili su radikali koji su prijavili da poseduju četiri automobile koja vrede oko 3,5 miliona dinara, tehničku opremu, klima uređaje, usisivač, dva bojlera, TA peći. 34 stolice… Takođe, SRS je prijavila da poseduje knjige koje vrede 9,3 miliona dinara.

Demokratska stranka, čiji je lider predsednik Srbije, prijavila je da posle januarskih parlamentarnih izbora ostala dužna 29,8 miliona dinara za plakate, oglase, radio i tv emisije i navela da će dug platiti tokom ove godine iz redovnih prihoda.Stranka je navela da poseduje opremu vrednu 17 miliona, od koje je skoro trećinu dobila na poklon. Na žiro i tekućim računima DS je poslednjeg dana prošle godine imala 10,3 miliona dinara, na blagajni 28.712 dinara i da nema imovinu u zalihama, niti sredstva na deviznom računu.

Od prijavljenih 18.824.560 dinara, NS je u izveštaju navela da je 18,2 miliona dinara na tekućem računu, a ostalo je vrednost opreme. Ta stranka nije navela ni jednog donatora koji je stranci dao više od 6.000 dinara.

Socijalistička partija Srbije, koja je vladala tokom devedesetih, prijavila je da poseduje ukupno nešto više od 9,6 miliona dinara. Međutim, ta stranka ne navodi u izveštajima vrednost ogromnog broja kvadratnih metara poslovnog prostora, zbog toga što se još po sudovima vode sporovi oko te imovine, čiji je vlasnik bio bivši Savez komunista.

I dalje nepoznata većina donatora

Spisak donacija koje pojedinačno prelaze 6.000 dinara navele su samo DS i DSS. Zakon o finansiranju političkih stranaka obavezuje ih da dostave imena, adrese i tačan iznos svih takvih donatora. Tu obavezu je u 2006. godinu takođe ispunilo svega nekoliko stranaka, a najviše donatora i tada su prijavile DS i DSS.

Ako je verovati dostavljenim izveštajima, velike parlametarne stranke poput radikala, socijalista i NS nisu dobile nijedan prilog koji prelazi 6.000 dinara u 2006. godini. Stranka G 17 plus je međutim, za 2005. godinu prijavila priloge čija je ukupna vrednost iznosila 1,8 miliona dinara.

Demokratska stranka prijavila je ukupno 251 donaciju čija je ukupna vrednost bila 17.756.760 dinara. Najveći prilog ovo partiji priložila je firma "Ovation advertising" i to stvari u vrednosti od nešto više od dva miliona dinara. Odmah iza nje na spisku donatora je i firma "Balkan d.o.o" koja je poklonila 10.000 dinara.

Demokrate su prijavile i imena 249 članova koji se nalaze na stranačkim i državnim funkcijama. Najmanja uplata je iznosila 10.000 dinara, a najveći prilog stranci dao je zamenik predsednika, sadašnji minister pravde Dušan Petrović - 344.800 dinara. Više od 300.000 dinara stranci su priložili i funkcioneri Milan Marković, sada ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Miodrag Đidić, trenutno na mestu državnog sekretara u Ministarstvu finansija, Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora stranke i poslanici Gordana Čomić, Aleksandar Radosavljević, Anita Beretić i Vladimir Jovanović.

Aktuelni potpredsednik Vlade Božidar Đelić donirao je stranku sa 90.000 dinara, isto kao i ministri Dragan Đilas, Rasim Ljajić, Slobodan Milosavljević. Dragoljub Mićunović priložio je Demokratskoj stranci 80.000 dinara.

Statistika bez suštine

Na spisku donatora Demokratske stranke Srbije nalazi se 57 preduzeća (2,75 miliona dinara) i 12 pojedinaca (460.326). Najveća pojedinačka uplata došla je iz zrenjaninskog "Meringa". "Beo štit" iz Zemuna priložio je DSS-u 166.500 dinara, a po 150.000 "Tami kompani" iz Čačka, Stambena zadruga "Vapa" iz Beograda i MAT ZUR iz Kraljeva.

Na spisku nema imena visokih stranačkih funkcionera, a najveću pojedinačnu uplatu imao je Zoran Planić iz Leposavića – 100.000 dinara.

Pored dostavljanja izveštaja Odboru za finansije, sve stranke su dužne da ih, uz mišljenje ovlašćenih revizora, objave o svom trošku u Službenom glasniku. Prema nepotpunim podacima, to je do sada učinilo svega desetak stranaka.

Dok se u Srbiji ne obezbedi potpuna primena zakona i efikasna kontrola, navedeni podaci ostaće samo statistika, odnosno registrovanje podataka, a javnost neće imati potpuni uvid da li iza stranaka stoje biznismeni I interesne grupe.

Prema zakonu, stranke u Srbiji se finansiraju iz javnih i privatnih izvora. Predsednik nevladine organizacije za borbu protiv korupcije Transparentnost Srbija, Vladimir Goati je početkom septembra na konferenciji za novinare istakao je da su partije prošle godine iz budžeta Srbije dobile 62,7 miliona dinara (oko 750.000 evra) više nego što im pripada po zakonu i predložio državi da nađe način da vrati taj višak u svoju kasu. Prema njegovim rečima, partije su dobile 547.298.000 dinara, a trebalo je da dobiju 484.539.012 dinara.

Zakon o finansiranju političkih stranaka propisuje da se strankama za finansiranje redovnog rada isplaćuje iz budžeta 0,15 odsto, umanjen za transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Taj novac se uplaćuje parlamentarnim stranaka, na osnovu broja poslanika koje imaju u Skupštini Srbije.

Situacija vezana za stranačke finansije nije mnogo sjajnija ni u zemljama u okruženju. Izuzetak je Bosna i Hercegovina čija je Republička izborna komisija ovog leta saopštila da je u 2006. godini na ime kazni zbog nepoštovanja zakona strankama naplatila oko 350.000 evra.

Ovaj primer iz susedstva teško je primenjiv, sve dok u Srbiji stranke kontrolišu same sebe, pa je teško i očekivati da će narodna kasa biti dopunjena sredstvima od naplaćenih kazni za kršenje zakona.