Beograd,
11:41,
30. oktobar 2009.
Smrt porodilje u kragujevačkom porodilištu i nastojanja njenog supruga da dođe do njene zdravstvene dokumentacije otvorili su dve polemike - o ličnoj tragediji i eventualnoj lekarskoj odgovornosti i o opštem principu slobodnog pristupa informacijama u zdravstvenom sistemu.
Anđelka Popović (30) iz Kraljeva preminula je 27. septembra 2008. godine, posle porođaja carskim rezom, u kragujevačkom porodilištu.
Njen suprug Milan Popović podneo je krivičnu prijavu protiv N.N. počinioca Opštinskom tužilaštvu u Kraljevu.
Popović kaže da je supruga tokom trudnoće bila zdrava, da je posle devet meseci dobila povišeni pritisak koji u Zdravstvenom centru u Kraljevu nisu uspevali da snize dva dana, te su je poslali u Klinički centar Kragujevac. Popović kaže da je poslata bez pratnje lekara i bez dokumentacije i tvrdi da mu je to rekao i lekar iz Kragujevca.
Lekar koji je uradio carski rez bio je do kraja pored moja žene, a na pitanje šta se desilo, doslovce mi je odgovorio da je dobio vruć krompir, da je sestra samo gurnula pacijentkinju bez prateće dokumentacije u hodnik i pobegla, kaže Popović.
"Možete pomisliti da sam ja bio u šoku pa da nisam dobro čuo, ili razumeo, ali još četvoro ljudi je bilo pokraj mene: moj venčani kum, moj prijatelj, sestra i brat... Svi su čuli isto što i ja", tvrdi Milan.
Direktor kraljevačkog Zdravstvenog centra Studenica Dragan Arsić kaže da ga je zaprepastila izjava kragujevačkog lekara, ukoliko je tačno preneta, jer je kao takva uvredljiva za profesiju.
Ukoliko stoji iza te izjave, naka je javno ponovi i neka se identifikuje", navodi Arsić.
"Mi smo uvereni da smo prema porodilji postupili po svim pravilima medicinske doktrine i nemamo nijedan razlog da nešto krijemo, kao i da smo je pravilno transportovali, uključujući u odgovarajućoj odeći i standardnjim uslovima. I nama je interes da se utvrdi činjenično stanje, jer je pacijentkinja umrla u drugoj ustanovi. Mi tvrdimo da smo postupili po svim pravilima medicinske nauke", kaže direktor Zdravstvenog centra Studenica u Kraljevu.
On od tada od Zdravstvenog centar Studenica u Kraljevu zahteva da mu se da medicinska dokumentacija, ali centar to odbija. I posle rešenja poverenika za informacije, u zdravstvenom centru i dalje uporno odbijaju, pozivajući se na tumačenja svojih pravnika i službi ministarstva.
"Hoću dokumentaciju u ruke. Moja žena je bila zdrava. Ona je imala svog ginekologa koji joj je vodio trudnoću do devetog meseca, doktorku Vesnu Veličković. Tvrdila je da je sve bilo besprekorno devet meseci", kaže suprug preminule.
Potom je, kako kaže, "ostala u bolnici jer je dobila visok pritisak i kada nisu posle dva dana uspeli da joj snize pritisak, kada su videli da je vrag odneo šalu, poslali su je za Kragujevac bez pratnje lekara, samo sa medicinskom sestrom".
"Ja sam išao za njima. Sanjam tu sliku noćima, kada je polazila. Žena polugola. Ubacuju je u kola hitne pomoći... Strašno. Nezvanično sam dobio informaciju da su je poslali za Kragujevac jer su mislili da je beba mala...", priča uzbuđeno Milan Popović.
On kaže da želi da se utvrdi šta je četvoro lekara, dvoje u Kraljevo i dvoje u Kragujevcu, koji su bili u kontaktu sa njegovoom suprugom uradili i šta nisu uradili.
"Nemam alternativu. Ne mogu odustati. Nemam dilemu. Samo da se utvrdi da li je jedna, ili više osoba kriva za smrt moje supruge... Nemam ništa lično protiv lekara i osoblja Zdravstvenog centra", kaže suprug preminule.
Milan Popović se stara o troje dece. Najstariji sin ima 14, kći 11, a najmlađi sin, rođen u kragujevačkoj bolnici, pet meseci.
Direktor Zdravstvenog centra Studenica Dragan Arsić u razgovoru sa dopisnikom Bete iz Kraljeva kaže da potpuno razume nastojanje Milana Popovića da dođe do istine i saoseća sa tragedijom koja je zadesila ovu porodicu.
Arsić, međutim, smatra da poverenik Rodoljub Šabić ne tumači na pravi način Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
"Nečija dijagnoza, nečije oboljenje je službena tajna po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Mi smo konsultovali Ministarstvo zdravlja. Načelnica Zdravstvene inspekcije Dana Mihajlović mi je doslovce rekla da ako budem dao fotokopiju medicinske dokumentacije ustanova će biti kažnjena sa milion dinara", kaze Arsić.
On dodaje da isto to kaže i osoba koja je u Ministarstvu zdravlja zadužena za sprovođenje Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja kao i dva diplomirana i iskusna pravnika iz Zdravstvenog centra Studenica.
"Oni su izričiti u tome da ne smemo da dajemo fotokopiju nikome, osim nadležnim sudskim organima, policiji, državnim nadležnim organima i Ministarstvu zdravlja", tvrdi direktor Zdravstvenog centra u Kraljevu.
"Suprug preminule ima pravo da dobije dokumentaciju na uvid. Sa njim sam razgovarao i predložio mu da povede bilo kog stručnjaka sa sobom, da mu damo dokumentaciju na uvid", rekao je Arsić.
Direktor zdravstvenog centra kaže da poverenik "previše uzima sebi za pravo da tumači zakone" i za sve tvrdi da je od javnog značaja.
"Nečije oboljenje i dijagnoza nisu i ne mogu da budu od javnog značaja. Ukoliko bi nadležni organi, Sudsko medicinski odbor ili istražni sudija i nadležni sudski organ u ovom predmetu koji je u postupku utvrdili da se radi o bilo kakvom propustu u lečenju te porodilje, tek tada to može da bude od javnog značaja i to ću ja prvi da objavim", kaže Arsić.
On prenosi i da stručne službe bolnice smatraju da je diskutabilno tumačenje poverenika o informacijama po kome je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja lex specijalis.
On naglašava da je spreman da učestvuje u raspravi, ali i da traži mišljenje od najmerodavnijeg tela u zemlji o tome da li je po Zakonu dužan da preda dokumentaciju suprugu preminule pacijentkinje.
Šabić je, u međuvremenu, u autorskom tekstu u dnevniku "Danas" ukazao da stav Inspekcije Ministarstav zdravlja govori da je "kabadahijsko" ponašanje zaposlenih u ZC Studenica izazvano stavovima neodgovornih "stručnjaka".
Arsić je zatražio tumačenje od Ministarstva pravde jer, kako je naveo u pismu "ne želi da se postavi pitanje odgovornosti za neovlašćeno iznošenje u javnost podataka iz medicinske dokumentacije, s obzirom da oni spadaju u lične podatke o pacijentu i kao takvi predstavljaju službenu tajnu".
U dopisu je citirao član 36 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kojim se reguliše pitanje uvida u medicinsku dokumentaciju, navodeći da je suprugu pokojne pacijentkinje dato je pravo uvida u medicinsku dokumentaciju".
"Dostavljanje iste (dokumentacije) u vidu kopije je odbijeno s obzirom da je članom 37 Zakona o zdravstvenoj zaštiti jasno predviđeno da se podaci iz medicinske dokumentacije pacijenta, odnosno iz zdravstvene evidencije mogu dostavljati na uvid, kao i u obliku zapisa, odnosno izvoda iz medicinske dokumentacije, samo na zahtev sudskih organa, organa starateljstva, organizacija zdravstvenog osiguranja, organa nadležnog za poslove statistike kada je propisano Zakonom, druge zakonom ovlašćene zdravstvene ustanove kao i na zahtev drugih organa i organizacija kada je to propisano zakonom. Napominjemo da je kompletna dokumentacija dostavljena zdravstvenoj inspekciji, kao i organima MUP-a,Tužilaštvu, što jasno dokazuje da ne postoji namera prikrivanja informacija od strane Ustanove".
Budući da svojim neodgovornim "stručnim" objašnjenjima oni mogu kod ljudi stvoriti pogrešnu predstavu o njihovim pravima, treba ih podsetiti da u članu 28 st. 1 Zakona o slobodnom pristupu informacijama piše – "rešenja i zaključci Poverenika obavezujući su"?
I da li su "stručnjaci" čuli za neku zemlju u kojoj po zakonu obavezujuća rešenja nadležnog organa zavise od toga da li se onima na koje se odnose dopadaju ili ne, zapitao je Šabić?
Znaju li "stručnjaci" očigledno skloni mistifikaciji "službene tajne", šta piše u čl. 9 tač. 5 Zakona o slobodnom pristupu informacijama?
Znaju li da je, navodi Poverenik, tom odredbom predviđeno da se informacije ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu utvrđeno da predstavljaju državnu, službenu, poslovnu ili drugu tajnu neće dati tražiocu na raspolaganje, ali samo uz dodatni uslov – ako bi "zbog odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji"?
Dakle, nije glavno pitanje da li dokument formalno nosi oznaku "službena tajna". Ta činjenica nije sama po sebi, automatski, dovoljan osnov da bi se ograničio pristup informacijama. Uz taj formalni osnov traži se i suštinski, materijalni osnov.
Da li su ispunjena oba uslova, i formalni i materijalni mora se ceniti u svakoj konkretnoj prilici. To dakle, mora prvo da čini organ od koga je građanin informaciju tražio, kasnije po žalbi Poverenik za informacije, a posle njega, eventualno i Vrhovni sud.
Dakle, u svakoj situaciji u kojoj je predmet zahteva za pristup informacijama dokument ili informacija koji je formalno označen kao "tajna", ograničavanje javnosti je dopušteno samo ako se iza tajne "krije" legitiman interes, koji bi mogao biti ugrožen odavanjem, a koji je u konkretnoj situaciji pretežan u odnosu na prava javnosti da zna.
To da smo u pravni poredak, kad je u pitanju ograničavanje slobode pristupa informacijama uneli instrument u uporednom pravu demokratskog sveta poznat kao "test javnog interesa", u petoj godini primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, moralo bi biti poznato čak i "stručnjacima".
A budući da "stručnjaci" pominju i "zaštitu privatnosti", moramo se zapitati da li su bar pročitali Zakon o zaštiti podataka o ličnosti? Jer da jesu, valjda bi morali znati (čl. 8) da je obrada podataka (prepisivanje, umnožavanje, kopiranje ..., na drugi način činjenje dostupnim) dopuštena uz pristanak lica o kome se radi. A morali bi znati i to da pristanak za obradu podataka lica koje je umrlo može dati supružnik (čl. 10)
Da li je profesionalna greška uzrok smrti pacijentkinje? Zaista, ne znam. Ali znam, da očigledna nemogućnost da se prepozna na kom se to legitimnom interesu u ovom slučaju zasniva uskraćivanje informacija, posebno njenom suprugu, koji na to ima višestruko pravo, samo pothranjuje i inače prisutne sumnje s tim u vezi, naveo je poverenik.
A znam i to da mogućnost da "stručnjaci" ili kabadahije opstruiraju ostvarivanje prava građana ne bi smela "proći" bez sankcija, jer to što oni "rade" pothranjuje i inače prisutno, veliko nepoverenje u zakone i institucije ove zemlje, zaključio je Šabić.
(Kraj)
Inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama - Model izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Model zakona o klasifikaciji informacija. Inicijativu Koalicije su podržali USAID, Institut za održive zajednice i Fond za otvoreno drustvo.
Nakon objavljivanja najnovijeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija mogli smo da čujemo da je „sistemska korupcija i dalje ozbiljan problem“ (EK) ali takođe i ocene da je „ovo najbolji izveštaj za Srbiju do sada“. (1)
Primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predstavljena je javnosti u stilu u kojem je i najavljena - u stilu reklamne kampanje. Nije, naravno sud odgovoran zbog načina na koji se javnosti predstavlja primena zakona. Sud, prema zakonu, odlučuje o predlogu redovnog tužilaštva i Specijalnog tužilaštva, koje prethodno nalaže finansijsku istragu. Krajem septembra, na osnovu rezultata jedne takve istrage, trajno je oduzet plac u Šilerovoj ulici u Zemunu naslednicima vođa zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Nigde, međutim, ni reči o tome gde je završio novac vođa "najopasnije bande na Balkanu", (0)
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije najavljuje striktnu primenu novih, pooštrenih, mera za sprečavanje sukoba interesa, promene u sistemu kontrole finansiranja stranaka u skladu sa preporukama Saveta Evrope. Agencija će, najavila je, početi rad sa oko 50 zaposlenih. (0)
Zaštitnik građana Saša Janković podneo je Skupštini Srbije amandman na Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojim se garantuje zaštita duvačima u pištaljku. (2)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Portala Argus niti Novinske agencije Beta.
Slavica iz Kraljeva.