Predlog zakona o klasifikaciji čeka u parlamentu

Predlog zakona o klasifikaciji informacija i predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su Skupštini prošle godine podnele nevladine organizacije prikupivši oko 70.000 potpisa građana, nalaze se u skupštinskoj proceduri, ali je neizvesno kada će biti uvršteni u dnevni red.

Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović kazala je agenciji Beta da su ti zakoni vrlo značajni i potrebni, ali da prioritet imaju zakoni koji treba da se izglasaju po hitnom postupku.

"To je značajan zakon, ali vi vidite kakva je situacija. Da bih ispoštovala poslovnik, a s obzirom na kašnjenja i s obzirom na to da su mnogi zakoni trebalo već da budu doneti i pre nego što sam ja uopšte stupila na ovu funkciju, praktično radimo samo po hitnom postupku", kazala je Đukić-Dejanović.

Zakon o klasifikaciji podataka i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama svakako će prema njenim rečima doći na red, ako bude više discipline u parlamentu.

Koalicija za slobodan pristup informacijama koju čini više nevladinih organizacija podnela je Skupštini Srbije 7. decembra prosle godine oko 70.000 potpisa građana za usvajanje zakona kojima se reguliše klasifikacija tajni i otklanjaju nedostaci sadašnjeg Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja

Poslanik Srpske radikalne stranke Dejan Mirović kazao je agenciji Beta da su za radikale ti predlozi značajni "kao doprinos javnoj raspravi" o zakonskim rešenjima u toj oblasti.

"Svaki predlog je značajan, pa čak i kada dolazi od strane koalicije koja je na suprotnim ideološkim pozicijama od SRS. Naravno, poštujemo i 70.000 potpisa koji stoje iza te inicijative. Ipak, smatramo da te predloge treba doraditi, posebno kada se radi o klasifikaciji tajnih podataka", kazao je Mirović.

On je naveo da u trenutku kada će budžetski deficit dostići 260 milona evra, SRS smatra da nema ni sredstatava da se formiraju posebni organi koji bi se bavili klasifikacijom tajnih podataka.

Mirović je dodao da SRS podržava rad poverenika, ali je naveo da je njegova uloga već ugrožena u vladinom predlogu Zakona o zaštiti ličnih podataka, jer nema preciznih odredbi koje rešavaju njegove sukobe sa državnim organima.

"Dakle, potrebno je sprovesti sveobuhvatnu javnu raspravu u toj oblasti i u tom smislu doradiditi čitav niz zakona. Zato je hitan postupak neprikladan u toj oblasti, i ne može se pravdati 'pridruživanjem' EU. Ljudska prava moraju biti na prvom mestu", kazao je Mirović.

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija kazala je agenciji Beta da je potrebno da se ta pitanja stave na dnevni red sednice, jer je veoma bitno regulisati tu oblast.

Ona je međutim navela da je sad samo pitanje kako da se uspostave prioriteti s obzirom na to da postoje zakoni koji su jako važni za viznu liberalnizaciju i ostvarivanje osnovnih pretpostavki za sticanje kandidature za EU.

"Između ta dva važna cilja treba naći mesta i da se ovo stavi na dnevni red i verujem i da će to i biti", kazala je Kolundžija.

Ivan Grujić iz Koalicija za slobodan pristup informacijama koja je prikupljala potpise građana kazao je da će predstavnici NVO koji čine tu koaliciju sledeće nedelje održati sastanka i dogovoriti se o daljim koracima koje će preduzeti jer je proslo skoro godinu dana od kako je inicijativa podneta i s obzirom na to da je počelo redovno skupštinsko zasedanje.

"Mi naravno smo realni ljudi i ne očekujemo da će odmah u oktobru da se poslanici izjašnjavaju o njima, ali je obaveza predsednice da se sad odmah u oktobarskom zasedanju uvrsti to u redovnu skupštinsku proceduru", kazao je Grujić.

On je naveo da su predlog za izmene i dopune zakona o slobodnom pristupu informacijama od javong značaja podneli jer se rešenja poverenika ne poštuje i jer se nikakve sankcije ne sprovode.

"Zbog tih nedostaka zakona i još nekih mi smo predložili izmene i dopune u cilju poboljšanja efikasnosti zakona o pristupu informacija od javnog značaja', kazao je Grujić i dodao da je tom zakonu komplemetaran zakon o klasifikaciji informacija koji definiše šta je to službena, državna ili vojna tajna.

Grujić je naveo da su Srbija i Crna Gora jedine dve države u Evropi koje nemaju sistemski zakon u toj oblasti već da postoji više stotina pravnih propisa "gde se ne znaju jasna pravila igre".