Stranke za usvajanje Zakona o klasifikaciji

Sve političke stranke zastupljene u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno da Srbija dobije Zakon o klasifikaciji tajnih podataka i spremne su da podrže predlog za njegovo usvajanje, ali se Srpska radikalna stranka (SRS) nikada ne bi složila da prihvati nešto što dolazi iz nevladinog sektora.

Potpredsednik SRS Dragan Todorović tvrdi da radikali nikada ne bi podržali nijedan predlog zakona koji je izradila neka nevladina organizacija.

On, međutim, smatra da je Srbiji potreban zakon o klasifikaciji tajni, kako čelnici javnih preduzeća i vladinih agencija ne bi, na primer, od javnosti krili svoje plate.

"U tom slučaju šef BIA Rade Bulatović ne bi smeo da govori kako je njegova plata državna tajna, nego bi morao da kaže kolika je", ocenio je Todorović.

Govoreći o predloženim izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Todorović je rekao da je postojeći zakon koji reguliše tu oblast dobar, ali da Vlada Srbije opstruiše njegovo sprovođenje.

On je dodao da bi trebalo uvesti sankcije Vladi kada odbije da sprovede rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja.

SRS je najbrojnija poslanička grupa u Skupštini Srbije sa 82 poslanika i, osim kada su u pitanju Kosovo i Metohiji i novi Ustav, nikada nije podržala ni jedan zakonski predlog koji je predložila vladajuća koalicija.

Šefica poslaničke grupe vladajuće Demokratske stranke (DS) Nada Kolundžija rekla je da je koaliciji koja čini većinu veoma važno da se ti zakoni donesu i da će svakako doći u skupštinsku proceduru.

Ona je, međutim navela da se predlozi ta dva zakona pripremaju u vladi i istakla da ne zna kakvi zakoni stižu od drugih strana.

"Svakako, radićemo na tome da ti zakoni budu usvojeni", istakla je Kolundžija i dodala da apsolutno treba usaglasiti zakon o informacijama sa onim šta jeste i nije tajna.

Poslanici opozicije takođe smatraju da je Srbiji neophodan zakona o klasifikaciji tajnih posataka.

Tako je poslanik Demohrišćanske stranke Srbije koji je izabran na listi Liberalno demokratske partije Vladan Batić istakao da će njegov poslanički podržati predloge zakona koje su u skupštinsku proceduru dostavile nevladine organizacije.

"Podržaćemo, jer je to svrsishodno i u skladu sa evropskim standardima. Apsolutno će naići na našu podršku", istakao je on.

Navodeći važnost zakona ocenio je da "tabui i neke misterije očito nisu samo deo nekadašnjeg sistema vrednosti, nego nailaze na podršku i kod sadašnje vlasti.

"Imajući u vidu sve ove muke koje trpi poverenik za informacije od javnog značaja, očito je da se tu pokušava prikriti istina i falsifikovati stvarnost i to je u saglasju sa vraćanjem tog nakaradnog sistema vrednosti", kazao je Batić.

Prema njegovim rečima, najveći problem u Srbiji je primena donetih zakona, jer poverenik za informacije ima nadležnosti po važećim rešenjima, ali da, kad treba da ih realizuje u praksi, nailaze problemi.

Batić je izričito naveo da treba stvari urediti tako da svako ko ne izađe u susret povereniku, u skladu sa njegovim nadležnostima, treba da trpi određene posledice.

Poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) Rajko Baralić rekao je da socijalisti insistiraju da se donese zakon o klasifikaciji informacija, jer se to sad zloupotrebljava i to počev od toga da poslanicima neko napiše da je tajna plata direktora nekog javnog preduzeća...

"To pitanje je veoma važno jer sve ozbiljne države imaju takav zakon i na osnovu toga se vrši klasifikacija informacija i po važnosti i po stepenu poverljivosti iz različitih razloga – od bezbednosnih do ekonomskih", kao je on i dodao da SPS insistira da se što pre taj zakon donese.

Za predložene izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Baralić kaže da je "sve na časnu reč" i da zakon kaže da je vlada odgovorna ukoliko ne izvrši odluku.

"Ukoliko bismo to rešili zakonom, onda bismo mogli da više ne polemišu sa nama oni koji danas polemišu.

U svakom slučaju podržaćemo predložene zakonske predloge jer mislimo da je ovaj zakon jedan od antikorupcijskih zakona", kazao je Baralić i dodao da je potrebna i korekcija zakona o javnim nabavkama.

Tada ćemo moći da pokažemo građanima ko šta nabavlja iz kojih sredstava, po kojim uslovima...

Sve to dobijamo ukoliko želimo. jer kad to ne bi bilo tako, onda direktor NIS-a nikad ne bi mogao da kaže da je njegova plata službena tajna", zaključio je Baralić.

Inicijativa mladih za ljudska prava predala je 7. decembra Skupštini Srbije 70.000 potpisa građana za usvajanje zakona kojima se reguliše klasifikacija tajni i otklanjaju nedostaci sadašnjeg zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Predlogu zakona o klasifikaciji informacija.

Predstavnik Inicijative mladih za ljudska prava Ivan Grujić rekao je agenciji Beta da bi izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama trebalo da poboljšaju aktuelni zakon.

"Za tri godine koliko se primenjuje, taj zakon je dao fantastične rezultate u nekim oblastima. Međutim, uočeni su nedostaci, pogotovo na planu sprovođenja rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja", objasnio je Grujić.

Prema njegovim rečima, izmenama i dopunama zakona uvodi se i institut "duvača u pištaljku".

"To je kada neko u organu javne vlasti prekrši obavezu čuvanja službene tajne, a to učini u opštem interesu, onda, zahvaljujući tom institutu ne podleže krivičnoj odgovornosti", objasnio je Grujić.

Govoreći o Predlogu zakona o klasifikaciji informacija, Grujić je naveo da taj predlog klasifikuje tajne i jasno definiše šta može da bude državna, službena, vojna ili druga tajna. On je dodao da građani pravi pristup informacijama mogu da imaju tek kada se tajne informacije pravovaljano urede.

"Uvek će postojati podaci koji će biti tajni, ali oni moraju da budu uređeni u jedan sistemski zakon. Bez tog zakona dešava se da kada građani nekog pitaju za platu, on uvek može da kaže da je to službena tajna" rekao je Grujić i dodao da su Srbija i Crna Gora jedine u Evropi nemaju sistemski zakon u toj oblasti. Prema njegovim tvrdnjama, nepostojanje zakona o klasifikaciji informacija otvara prostor za korupciju, mahinacije, prikrivanje krivičnih dela i zloupotrebu službenog položaja.

Inicijativa mladih prikupljala je potpise u saradnji sa Koalicijom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a uz podršku drugih delova nevladinog sektora.

U izradi zakona učestvovali su poverenik Rodoljub Šabić, Vladimir Vodinelić i Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija i predstavnik Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) Dejan Milenković.

Aktivisti Inicijative mladih imali su samo sedam dana da prikupe potpise građana, jer je tako predviđeno Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi koji datira još iz 1994. godine. Prema rečima Grujića, Ustavom Srbije predviđeno je prikupljanje 30.000 potpisa građana za takve inicijative, što je mnogo za period od sedam dana.

U Švajcarskoj, na primer, taj period traje 18 meseci, dodao je Grujić