Nestimulisani službenici i neupućene institucije

Vlada Srbije dužna je, prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja da obezbedi izvršenje rešenja poverenika za informacije od javnog značaja, ali ona to ne čini u najvećem broju slučajeva. Jedan od autora predloga izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je dostavljen Skupštini Srbije, Dejan Milenković iz JUKOM-a, rekao je da trenutno postoji čak 195 rešenja poverenika čije izvršenje vlada nije obezbedila. "Vlada ignoriše da izvrši rešenja poverenika, čime u velikoj meri utiče na opstrukciju zakona", tvrdi Milenković.

Vlada ne odgovara zbog toga što ne sprovodi zakon, kao što ni rukovodioci organa ne odgovaraju ako organ ne dostavi traženu informaciju. Za to su odgovorna isključivo ovlašćena lica koja se zbog toga mogu naći između čekića i nakovnja - resenja poverenika da moraju da dostave informaciju i interne zabrane. 

Programski direktor Transparntnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da se pokazalo da je veliki problem u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama u tome što nije dovoljno značaja dato funkciji službenika koji postupa po zahtevima.

U većini organa, čak i među onima koji primaju mnogo zahteva su tu dužnost samo pridodali ljudima koji su i inače imali puno posla - portparolima, šefovima pravne službe, sekretarima. I onda imamo problem - ti službenici ponekada imaju velike muke da dođu do dokumenata u sopstvenom organu, a da ne govorimo o tome da nemaju nikakva ovlašćenja da odlučuju koji dokument treba a koji ne da ostane tajna", ukazao je Nenadić.

On je dodao da sluzbenici obično nemaju nikakav stimulans u vidu dodatka na platu ili unapređenja u službi, a imaju veliku odgovornost ukoliko ne ispoštuju zakon. "Zbog toga je pravično sistem promeniti tako da rukovodilac organa bude uvek odgovoran prekršajno i novčano kažnjen za slučaj da organ ne poštuje svoje zakonske obaveze, a službenik samo ako je i sam tome doprineo", kazao je Nenadić.

Izmenama zakona o slobodnom pristupu informacijama koje je parlamentu podnela koalicija nevladinih organizacija za slobodan pristup informacijama predviđa se da se kaznene odredbe odnose na rukovodioce a ne ovlašćena lica, kao što je sada slučaj. Predviđa se, takođe, i zaštita ovlašćenog lica koje omogući dostup informaciji suprotno svojim radnopravnim obavezama:

Ovlašćeno lice koje, radi ostvarivanja prava javnosti da zna, otkrivanja korupcije ili drugih nezakonitih radnji, suprotno svojim radnopravnim obavezama, omogući slobodan pristup informaciji od javnog značaja, a imalo je razlog da veruje u njenu tačnost ili potpunost, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost

Nedozvoljene žalbe

Objašnjavajući predložene izmene zakona, Dejan Milenković naveo je da postupak pred poverenikom ili organom javne vlasti kome je tražilac podneo zahtev predstavlja poseban upravni postupak koji se u mnogome razlikuje od postupka predviđenog Zakonom o opštem upravnom postupku.

On je dodao da Zakon o slobodnom pristupu informacijama predviđa upravni spor, što znači da se u upravnom postupku pred poverenikom primenjuju odredbe tog zakona.

"Međutim, ako ovim zakonom nije drugačije precizirano, primeniće se odredbe kojima se uređuje opšti upravni postupak, a koje se odnose na rešavanje prvostepenog organa, odnosno organa javne vlasti", rekao je Milenković.

Kada građanin, novinar, NVO ili neko drugi zatraži informaciju od organa javne vlasti, ovaj ima obavezu da u određenom roku dostavi informaciju ili da odbije rešenje. Ukoliko organ javne vlasti odbije rešenje, tražilac se žali povereniku. Nakon toga, poverenik, po zakonu, ima pravo da naloži organu javne vlasti da traženu informaicju dostavi.

Organ javne vlasti, odnosno prvostepeni organ, nema pravo da pokrene upravni spor protiv rešenja poverenika. Međutim u praksi se događalo suprotno.

"Dozvoljeno je da samo stranka pokrene spor, ali ne I organ javne vlasti. To što se u praksi dešavalo suprotno, ne govori o inatu državnih preduzeća ili ministarstava da dostave informaciju, već o neznanju službenika. Očigledno je da njima nije poznato da organi javne vlasti nemaju prava na pokretanje upravnog spora", rekao je Milenković.

Zbog neupućenosti službenika u zakonske procedure, ili iz želje prvostepenih organa da se inate sa drugostepenim - poverenikom - prošle godine se pred Vrhovnim sudom našla 21 tužba organa javne vlasti protiv poverenika od kojih je 15 VŠ odbacio kao nedopuštene, a šest još nije razmatrao.

Tužbe su podnosili NIS (dva puta), BIA, MUP (dva puta), Trgovinski sud, Okružni sud, JP Poslovni prostor Novi Sad, DOm učenika, PTT, Putevi, JAT, Telekom i Ministarstvo za kapitalne investicije.

Njihove tužbe odbačene su kao nedopuštene, upravo iz razloga što nisu ni imali pravo da pokrenu upravni spor.

"Kada vam zakon, a od pre godinu dana i Ustav garantuju pravo na pristup informacijama, onda vam moraju garantovati i zaštitu. To naš zakon i čini - ako ne dobijete informaciju žalite se Povereniku, ako vas i Poverenik odbije, imate pravo da pred Vrhovnim sudom (Upravnim sudom, kada bude formiran) tužbom obarate Poverenikovu odluku", navodi Nemanja Nenadić.

On je takođe istakao da su to pravo koje je rezervisano za nezadovoljne tražioce informacija, zloupotrebljavali pojedini državni organi i javna preduzeća.

Naime, oni su se koristili time što se u Zakonu kaže da se "protiv odluke poverenika moze pokrenuti upravni spor". "Nakon što je Vrhovni sud prvu ovakvu tužbu protiv Poverenika odbacio kao nedopuštenu, postalo je očigledno da ni preostale nemaju šansu za uspeh.

Međutim, neki organi vlasti ih uporno koriste kako bi odugovlačili ispunjavanje svoje zakonske obaveze a pri tome se, koristili prividno legalnim sredstvima. Kažem prividno, jer čak i kada bi oni imali pravo da tužbom osporavaju Poverenikova rešenja, ta tužba ne bi bila valjani osnov da se odloži izvršenje", objasnio je Nenadić.

On je istakao da bi predloženim izmenama zakona taj izgovor na još jasniji način bio označen kao nezakonit.