Zrenjanin,
12:16,
05. jul 2008.
Haški optuženik Goran Hadžić nestao je u julu 2004. godine, nekoliko sati nakon što je u Srbiju stigla optužnica Haškog tribunala koja ga je tertila za ratne zločine. Hadžić do danas nije pronađen, kao što do danas niko nije odgovarao za to što je tajna informacija procurila na putu od Haga do Beograda i Novog Sada, gde je Hadžić živeo. Srbija i dalje nema zakon koji bi uredio postupanje sa tajnim informacijama.
Haško tužilaštvo je optužnicu protiv Hadžića dostavilo tadašnjem Ministarstvu spoljnih poslova SCG u utorak 13. jula 2004. godine a ono ju je dostavilo Okružnom sudu u Beogradu. Optužnica je zvanično otpečaćena u petak 16. jula i tada su se u javnosti pojavile prve informacije o Hadžiću - optužnici i njeovom bekstvu. Tri dana kasnije, glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte je optužila vlasti Srbije da su dozvolile Hadžiću da pobegne odmah nakon što im je dostavljena optužnica.
Ona je saopštila satnicu dešavanja tog spornog 13. jula - u 9.30 ministarstvu su dostavljene optužnica i informacija da je Hadžić u svojoj kući u Novom Sadu. U 12.38 Hadžić je napustio kuću, vratio se u 13.18, i proveo ostatak popodneva sa svojom porodicom. U 15.30 ministarstvo je dostavilo optužnicu Okružnom sudu. U 16.29 Hadžić je otišao iz kuće automobilom, noseći torbu i od tada nije viđen. Vozač je automobil vratio u kuću u 18.50.
Narednog dana, u sredu, 14. jula istražni sudija u Okružnom sudu u Beogradu je potvrdio nalog za hapšenje Hadžića i prosledio ga MUP-u Srbije. Policija je 15. jula izvestila sudiju da nije mogla da pronađe Hadžića na njegovoj adresi i da je nepoznato gde se nalazi. Informacija o zapečaćenoj optužnici protiv Hadžića "procurela" je tog dana i do beogradskog tabloida Internacional. U petak, 16. jula, u 9,30 sudija iz Beograda obavestio je haško tužilaštvo da nema informacija o trenutnom boravištu optuženog. Istog dana ministar spoljnih poslova SCG informisao je Karlu del Ponte pismom da nije dobio nikakva obaveštenja o bilo kakvoj akciji nadležnih vlasti.
Portparol Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Sonja Prostran izjavila je potom da taj sud nije mogao ništa da preduzme onog dana kada je primio optužnicu Haškog tribunala protiv Gorana Hadžića jer je optužnica "stigla pet minuta pre kraja radnog vremena", a istražnom sudiji dostavljena je tek 14. jula ujutro. Ona je izjavila da u tom sudu, do otvaranja haške optužnice, niko osim istražnog sudije nije znao da se optužnica odnosi na Gorana Hadžića.
Iz Ministarstva spoljnih poslova je tada saopšteno i da "niko u MSP SCG ne biva upoznat sa sadržajem optužnice, nego optužnica, po zakonu, odmah biva prosleđena Okružnom sudu". Iz Beograda su se tih dana mogle čuti optuzbe i da je informacija do Hadžića možda stigla iz tužilaštva, odnosno iz Haga. Pitanje procedure postupanja sa tajnim informacijama niko nije postavljao
Model zakona o klasifikaciji informacija koji je koalicija nevladinih organziacija, uz potpise podrske građana dostavila Skupštini Srbije, posebno u jednom delu razmatra upravo postupanje sa stranim klasifikovanim, odnosno tajnim informacijama. Zakon predviđa formiranje direktorata koji ima centralnu ulogu u procesu klasifikovanja i deklasifikovanja informacija.
Direktorat ima i nadleznosti upravo u oblasti postupanja sa klasifikovanim,tajnim informacijama dobijenim od stranih država i medunarodnih organizacija - organizuje zaštitu takvih informacija i izrađuje i vodi Centralni registar stranih tajnih informacija;
Jedan od autora Modela zakona, Vladimir Vodinelić ukazao je za Betu da je organ poput Direktorata iz modela zakona, zvao se tako ili drugačije, "neophodan mehanizam za oživotvorenje Zakona o klasifikaciji informacija, i, između ostalog, za dostizanje neophodnog stepena pravne sigurnosti i u pogledu putanje informacija poverenih iz inostranstva".
U Radnoj grupi koja je izradila Predlog zakona o klasifikaciji informacija i predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od janovog značaja, bili su, pored Vodinelića, poverenik Rodoljub Šabić, Saša Gajin iz Centra za pravne studije i Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Koalicija za slobodan pristup informacijama predala je 7. decembra Skupštini Srbije 70.000 potpisa građana za usvajanje ta dva zakona zakona.
Inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama - Model izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Model zakona o klasifikaciji informacija. Inicijativu Koalicije su podržali USAID, Institut za održive zajednice i Fond za otvoreno drustvo.
Proceduralna greška Bezbednosno informativne agencije zbog koje je ključni dokaz neupotrebljiv, te desetine odlaganja obeležila su suđenje sudiji i okrivljenom u slučaju "zozovača" koga je taj sudija oslobodio krivice. Optužnica tvrdi da je zauzvrat dobio stan u Budvi, a odbrana tvrdi da je optuženi sudiji vraćao dug i da to niej korupcija već "glupa životna situacija". (0)
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu do sada je izrekao 17 presuda protiv države Srbije, na osnovu kojih je građanima iz budžeta isplaćeno nešto (3)
Poverenik za informacije od javnog značaja obeležio je 3 godine efektivnog delovanja. Od 1. jula 2005. godine, kad su obezbeđeni minimalni uslovi za početak rada u Službi Poverenika za informacije registrovano je 4.668 predmeta, većinom žalbi, a rešeno 3.928. (5)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno usvojiti Zakon o klasifikaciji i izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Za opoziciju je dokaz neophodnosti usvajanja tih zakona bilo odbijanje pojedinih javnih preduzeća da saopšte plate članova i predsednika upravnih odbora. Pojedine stranke spremne su da podrže tekst koji su predložili eksperti iz nevladinog sektora. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
