Zrenjanin,
12:16,
05. jul 2008.
Zakon o klasifikaciji informacija uslov je da se onemoguće zloupotrebe pojedinih odredbi zakona o slobodnom pristupu informacija i spreči samovolja vlasti.
Vladimir Vodinelić, profesor na Pravnom fakultetu univerziteta Union i jedan od koautora Modela zakona o klasifikaciji koji je izradila grupa nevladinih organziacija okupljenih u Koaliciji za slobodan pristup informacijama, ukazuje da je "zakon o tajnosti informacija jedan od uslova da se krene ka jednakosti informacionih šansi za sve u pogledu informacija od javnog značaja".
Bez takvog zakona, odgovor na pitanje šta će znati oni koji nemaju ni vlast ni moć, zavisi gotovo samo od samovolje onih koji imaju vlast ili moć.Određivanje koje će informacije biti tajne, nije samo ovlašćenje organa vlasti, već i obaveza jer neke informacije moraju biti nedostupne u opštem interesu. To ovlašćenje i obavezu vlast mora da vrši po unapred postavljenim pravilima, pošto se informacijom koja je tajna ograničava pravo javnosti da zna, kaže Vodinelić i dodaje da upravo Zakon o klasifikaciji predstavlja taj pravni okvir.
Zakon o klasifikaciji informacija biće okvir za određivanje šta uopšte sme da se odredi za tajnu, ko to određuje, po kojim merilima, kako se preispituje opravdanost određenja neke informacije za tajnu, kako se proverava nije li pri tome povređeno pravo javnosti da zna, ko ima pravo da tu proveru traži.Zakon nije potreban samo zbog pojedinaca i organizacija u zemlji - bez njega ni država sama ne može da ostvari sve svoje interese, jer druge države i međunarodne organizacije nisu spremne da joj daju informacije ako postupanje sa njima nije uređeno sa dovoljnim stepenom pravne sigurnosti.
Vodinelić je ukazao i na važnost izmena Zakona o slobodnom pristupu informacija koje su urađene uz Model zakona o klasifikaciji.
Svesni nesavršenosti tog zakona iz 2003. godine, predložili smo izmene i dopune na osnovu iskustava iz njegove primene.Za efikasnost ostvarivanja prava na slobodan pristup potrebna je, pored ostalog, pravna zaštita insajdera, kao i pravo na podjednak pristup informacijama svakog organa vlasti, što sada nije slučaj sa informacijama vlade, predsednika republike i još četiri najviša organa vlasti, naveo je Vodinelić.
Ova dva zakona, ukazao je, funkcionalno su povezana - da bi pravo na slobodan pristup bilo stvarno i delotvorno, a ne teorijsko i iluzorno, da bi pojedinici i organizacije mogli da ga uživaju, a poverenik da vrši svoja zakonska ovlašćenja i obaveze, neophodan je Zakon o klasifikaciji informacija.
Jednom od predloženih izmena zakona o slobodnom pristupu dodatno se precizira da taj zakon ima prednost u odnosu na druge zakone po pitanju pristupa informacijama.
Vodinelić je ukazao da je za sve informacije koje su informacije od javnog značaja, Zakon o informacijama od javnog značaja lex specialis, dok su drugi propisi lex generalis, jer se ne bave javnom informacijom kao takvom već kao ugovorom, optužnicom, upravnim aktom, kao podatkom iz matične knjige i drugo.
Zbog toga važi, i kada se to izričito ne kaže, da u primeni na konkretan slučaj specijalni (posebni) zakon ima prednost u odnosu na generalni (opšti), jači je od njega.U zemljama sa razvijenom tradicijom principa transparentnosti vlasti, nema potrebe da se to i izričito propiše. Međutim, kod nas je Zakon o slobodnom prostupu informacijama od javnog značaja stigao među mnoge organe javne vlasti, to jest mnoge zaposlene u njima, poput NLO.
Deklarativno važeći princip transparentnosti vlasti, praćen je i dalje rasprostranjenim deficitom svesti o tome da, kao i sama javna vlast, tako i informacije kojima ona raspolaže, nisu tu vlasti radi nego radi građana.Zakon je afirmisao princip da je svaka informacija u posedu javne vlasti, zato što je samim tim informacija od javnog značaja, dostupna svakome, osim u izuzetnim slučajevima kada je propisano drugačije, naveo je Vodinelić.
U praksi se mnogi, međutim, kriju iza odredaba raznih drugih zakona koje se odnose na razne informacije koje su ujedno informacije od javnog značaja, kada ne žele da informaciju daju. Predviđena izričita odredba o prednosti ovog zakona trebalo bi da ukloni svaki takav zaklon koji se neovlašćeno koristi.
Inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama - Model izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Model zakona o klasifikaciji informacija. Inicijativu Koalicije su podržali USAID, Institut za održive zajednice i Fond za otvoreno drustvo.
Proceduralna greška Bezbednosno informativne agencije zbog koje je ključni dokaz neupotrebljiv, te desetine odlaganja obeležila su suđenje sudiji i okrivljenom u slučaju "zozovača" koga je taj sudija oslobodio krivice. Optužnica tvrdi da je zauzvrat dobio stan u Budvi, a odbrana tvrdi da je optuženi sudiji vraćao dug i da to niej korupcija već "glupa životna situacija". (0)
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu do sada je izrekao 17 presuda protiv države Srbije, na osnovu kojih je građanima iz budžeta isplaćeno nešto (3)
Poverenik za informacije od javnog značaja obeležio je 3 godine efektivnog delovanja. Od 1. jula 2005. godine, kad su obezbeđeni minimalni uslovi za početak rada u Službi Poverenika za informacije registrovano je 4.668 predmeta, većinom žalbi, a rešeno 3.928. (5)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno usvojiti Zakon o klasifikaciji i izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Za opoziciju je dokaz neophodnosti usvajanja tih zakona bilo odbijanje pojedinih javnih preduzeća da saopšte plate članova i predsednika upravnih odbora. Pojedine stranke spremne su da podrže tekst koji su predložili eksperti iz nevladinog sektora. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
