Beograd,
19:03,
23. avgust 2008.
Beta
Najviši državni organi ne moraju da odgovaraju onima koji su na pravnoj hijerarhiji ispod njih - građanima.
To proizilazi iz odredbi važećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja po kojima tražilac informacije - građanin ili novinar - nije mogao da se žali povereniku ako skupština, vlada, predsednik, Vrhovni sud, Ustavni sud ili Republičko tužilastvo odbiju da mu dostave traženu informaciju.
U slučaju "ćutanja admiunistracije" ili negativnog odgovora tražilac je mogao samo da podnese tužbu Vrhovnom sudu.
Iako statistike za 2006. godinu pokazuju da su ti najviši organi većinom odgovarali na zahteve za slobodan pristup, stručnjaci upozravaju da ovakve odredbe odvraćaju tražioce.
To bi se moglo promeniti ako skupština usvoji izmene zakona koje je predložila grupa nevladinih organizacija okupljenih u Koaliciju za slobodan pristup informacijama.
Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija objašnjava da se postojećim rešenjem uskraćuje jedan stepen žaštite tražioca informacije. "U aktuelnom zakonu ne postoji set zaštite tražioca, odnosno nema potpune pravne zaštite. Samim tim, narod ne može da zna šta vlast radi, a to je potpuno suprotno demokratskoj praksi i vladavini prava", rekao je on.
Prema njegovim rečima u svim zemljama demokratske provinijencije postoji trostepena zaštita: građanin ili novinar traži informaciju od određenog organa vlasti i ima pravo da se žali povereniku ako mu informacija ne bude dostupna.
Ukoliko ni poverenik ne može da pomogne, ceo slučaj se tada seli na sud.
"Prema postojećem rešenju, najviši organi državne vlasti ne moraju da odgovaraju onima koji su na hijerarhijskoj lestvici ispod njih. To zapravo znači da imamo jednu pravno neodgovornu vlast", ocenio je Gajin.
On je dodao da postojeći zakon otvara prostor za korpuciju, jer obezbeđuje privilegovan položaj najviših organa vlasti i otežava pristup informacijama.
"To je kao kada Skupština traži da joj se okreči zgrada, a onda odbija da plati moleru za taj posao, pravdanjem da je najviši organ vlasti, da je iznad njega", rekao je Gajin.
Novo zakonsko rešenje, međutim, predviđa mogućnost da se tražilac žali povereniku ukoliko najviši državni organi ne obezbede pristup informaciji.
Gajin očekuje da će izmene zakona rešenje motivisati i Vladu da se više posveti izvršavanju naloga Poverenika, u čemu do sada i nije bila mnogo ažurna.
On je podsetio da postoji nekoliko desetina slučajeva u kojima Vlada nije odgovorila na zahtev Poverenika, zbog čega je u velikoj meri uticala na oprstrukciju zakona.
Primer je zahtev redakcije "Danasa" Vladi da obezbedi izvršenje rešenja Poverenika i dostavi tom listu spisak imovine Slobodana Miloševića kojim raspolaže Poreska uprava. Poverenik je prethodno naložio Poreskoj upravi da dostavi spisak dokumentacije koji poseduje o imovini bivšeg predsednika Srbije i SRJ, što ova nije učinila.
Prema zakonu, naredni potez trebalo je da povuče Vlada Srbije i zatraži od Poreske uprave da dostavi tražene podatke. To se nije dogodilo, pa su sve kontroverze u vezi sa Miloševićevim imetkom ostale nepoznanica za srpsku javnost.
Ukoliko Skupština usvoji Predlog izmena i dopuna zakona o slobodnom pristupu informacijama, srpska javnost bi trebalo lakše da dolazi do informacija poput plata direktora javnih preduzeća, stranih donacija ili javnih nabavki.
Predlog izmena i dopuna zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predali su, sredinom novembra, aktivisti inicijative mladih za ljudska prava. Nekoliko dana kasnije aktivisti te NVO počeli su da prikupljaju potpise podrške građana za usvajanje tog zakona u srpskom parlamentu.
Predlog su izradili poverenik Rodoljub Šabić, Vladimir Vodinelić i Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija i predstavnik Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) Dejan Milenković.
Inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama - Model izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Model zakona o klasifikaciji informacija. Inicijativu Koalicije su podržali USAID, Institut za održive zajednice i Fond za otvoreno drustvo.
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže da je Srbiji potrebno novo izborno zakonodavstvo kako bi građani glasali za pojedince, a ne za stranačke liste. "Ministarstvo će pokušati ponovo da pridobije političke partnere za promenu izbornog zakonodavstva", rekao je Marković u intervjuu agenciji Beta. (0)
Koliko su u Srbiji zaštićeni oni koji ukažu na nepravilnosti ili neefikasno trošenje narodnog novca pokazaće vreme i sud u slučaju građevinskog inspektora iz Novog Sada, Zorana Jovanovića. (0)
Na prvi pogled se može činiti da zakon kojim se štite podaci o ličnosti nema neposrednog dodira sa korupcijom i borbom protiv korupcije. Međutim, te veze postoje, a u slučaju Srbije su i dodatno ojačane vezom koja postoji između predloženog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ostalih antikorupcijskih propisa. (3)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno usvojiti Zakon o klasifikaciji i izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Za opoziciju je dokaz neophodnosti usvajanja tih zakona bilo odbijanje pojedinih javnih preduzeća da saopšte plate članova i predsednika upravnih odbora. Pojedine stranke spremne su da podrže tekst koji su predložili eksperti iz nevladinog sektora. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
