Javnost pre svega

Nedovoljna transparentnost tokova stranih ulaganja, što je kulminiralo ovog leta aferom vezanom za ugovor o koncesiji za auto-put Horgoš – Subotica, ponovo je potvrdila stav stručnjaka o neophodnosti usaglašavanja drugih propisa sa principa koje propisuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U situaciji kada se garantuje visok stepen tajnovitosti podataka o stranim ulaganjima, teško je očekivati da bi kontrola od strane javnosti mogla da bude potpuna i efikasna. Takva tajnovitost bila je sadržana u odredbi predloga zakona o stranim ulaganjima  koji je u međuvremenu povučen iz skupštinske procedure.

Zakon nije, međutim, povučen zbog pritiska javnosti ili zbog toga što su stranke na vlasti shvatile da tajnost podataka stvara prostor za korupciju, već zbog činjenice da je krajem 2006. godine usvojen novi ustav i potom raspuštena skupština i raspisani izbori.

Vlada je u tom tekstu zakona predložila da se strane investicije praktično izuzmu iz sistema dostupnosti informacija. Predlog zakon o stranim ulaganjima, u odredbi koja reguliše "efikasnu komunikaciju" investitora i "jedinstvenog šaltera", službe za pribavljanje dozvola, propisuje da se informacije iz te komunikacije ne mogu otkrivati bez saglasnosti investitora.

U dodatnom stavu eksplicitno se propisuje i da "informacije o ulaganju nisu dostupne za javnost, u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja, bez saglasnosti stranog ulagača".

Predlog zakona o stranim ulaganjima koji, zbog velikog broja zakona vezanih za predstojeće izbore, još nije vraćen u skupštinsku proceduru predstavljao je opasan presedan, prema ocenema stručnjaka koji su upozorili da može voditi postepenom ukidanju Zakona o slobodnom pristupu informacijama odredbama drugih propisa.

Javnost koja se bavi dostupnošću informacija od javnog značaja ocenila je tada da ima mnogo ulagača čiji je interes da ulaganja realiziju samo pod ekstra povoljnim uslovima, što je često moguće jedino kroz mutne, korupcionaške aranžmane.

"Potpuno isključenje mogućnosti pristupa javnosti informacijama o svim, od lokalnih do najkrupnijih privatizacionih ili koncesionih pravnih poslova, samo zbog toga što u njima učestvuje `stranac`, uključucjuči i firme sa Kajmanskih, Devičanskih i drugih ostrva, sa vlasnicima čija se prezimena uglavnom završavaju na `ić`, objektivno predstavlja stimulans za takve (korupcionaške) aranžamane", ocenio je poverenik za informacije od javnog značaja Radoljub Šabić.

Zato je, smatra on, veoma važno da budu otklonjene moguče negativne posledice tih odredbi Predloga zakona o stranim ulaganjima. Šabić je istakao da se takvim rešenjem primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja "stavlja u zavisnost od volje svakog pojedinog stranog ulagača, a stranim pravnim i fizičkim licima se daje više prava nego domaćim".

"Nije sporno da se informacijama o stranim ulaganjima, kada je to potrebno, može obezbediti odgovarajuči stepen poverljivosti, ali gornja granica za ograničenje pristupa javnosti ne može biti iznad one koja važi za ostale. U protivnom, neizbežne su neprijatne asocijacije na preteranu, gotovo polukolonijalnu servilnost", istakao je Šabić.

On navodi da je najveća vrednost Zakona o slobodnom pristupu informacijama upravo ta što daje šansu da građani, mediji i javnost uopšte njegovim koriščenjem uspostave valjan mehanizam demokratske kontrole vlasti i efikasno sredstvo u borbi protiv korupcije.

Istakao je da su prilično brojni uslovi pod kojima je moguće ograničiti, odnosno odbiti slobodan pristup informacijama, ali da to treba da se realizuje samo kada je stvarno potrebno radi zaštite interesa.

Modelom predloga izmena i dopuna zakona o dostupnosti informacija koji je pripremila radna grupa upravo zbog takvih slučajeva i opasnih presedana predlaže se nova odredba po kojoj će se u sličnim slučajevima uvek primenjivati Zakon o dostupnosti informacija.

"Ako su odredbe drugih zakona o suprotnosti sa ovim zakonom u pogledu ostvarivanja pristupa informacijama od javnog značaja, primenjuju se odredbe ovog zakona", stoji u predlogu.

Predlog izmena izradili su, kao i Model zakona o klasifikaciji informacija, poverenik Rodoljub Šabić, Vladimir Vodinelić i Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija i Dejan Milenković iz YUKOM-a. Predviđeno je da posle javne rasprave o modelima zakona, 26. novembra 2007. počne sakupljanje potpisa za građansku inicijativu za usvajanje zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije.