Beograd,
11:41,
30. oktobar 2009.
Oko 10.000 javnih institucija u Srbiji svake godine krši Zakon o javnim nabavkama jer ne podnose izveštaje o srovedenim nabavkama, a godišnje se izriče samo desetak kazni za sve prekršaje iz oblasti nabavki. Prema podacima Uprave za javne nabavke, izveštaje o nabavkama u 2007. godini podnela su 2.134 naručioca. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 12.000 naručilaca, odnosno korisnika budžetskog novca koji nabavke moraju da sprovode u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Transparentnost Srbija uputila je zbog toga inicijative mesno nadležnim opštinskim tužilaštvima da pokrenu prekršajne postupke protiv prekršilaca zakona, izjavio je agenciji Beta Nemanja Nenadić iz Transparentnosti.
Uz inicijativu, ta nevladina organziacija za borbu protiv korupcije, dostavila je tužilaštvima spiskove javnih preduzeća, ustanova i drugih institucija sa područja njihove nadležnosti koje nisu dostavile izveštaje Upravi.
Ideja inicijative je da se promeni neodrživa situacija u kojoj se masovno krši zakon bez posledica. Bez podataka od svih naručilaca ne može se stvoriti jasna slika o tome kakve su javne nabavke sprovođene u toku godine i koja je bila ukupna vrednost, kazao je Nenadić.
Za kršenje zakona zaprećene su prekršajne kazne - za pravna lica 100.000 do milion i 20.000-50.000 za odgovorno lice. Nedostavljanje izveštaja, ukazao je Nenadić, jeste jedan od najblažih oblika kršenja zakona.
Tim pre je neverovatno da, prema godišnjim statistikama Ministarstva pravde, postoji samo 20-ak okončanih postupaka za sve prekršaje propisane Zakonom o javnim nabavkama i drugim zakonima iz finansjske sfere.
Za prekršaje iz te cele grupe u 2006. godini izrečene su kazne za 27, a u 2007. godini za pet pravnih lica.
Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović ukazao je da i javne institucije koje nisu imale nabavke moraju da pošalju izveštaj u kome će to biti naznačeno. U proteklih pet godina broj poslatih izveštaja se smanjuje iako vrednost javnih nabavki raste, a to je direktna posledica nediscipline, rekao je Jovanović agenciji Beta.
U 2007. godine ukupna vrednost sprovedenih nabavki bila je 187 milijardi dinara. Jovanović je kazao da je Uprava 2004. i 2005. godine pokušavala da podnese prekršajne prijave, ali su organi za prekršaje proglasili Upravu nenadležnom.
Zakon iz 2002. godine nije precizno definisao tu oblast, ali novi zakon, koji je stupio na snagu 6. januara ove godine precizno definiše da nadzor nad sprovođenjem zakona ima Ministarstvo finansija.
Novost je da će od ove godine naručioci morati da podnose izveštaje kvartalno, pa tako izveštaje o nabavkama sprovedenim u prva tri meseca 2009. godine moraju da podnesu Upravi do 10. aprila.
Jovanović je ukazao i na pozitivna primer iz prakse javnih nabavki - PTT je u Privrednoj komori predstavio godišnji plan javnih nabavki, vredan gotovo četiri milijarde dinara. Taj postupak je na tragu dobre međunarodne prakse i dobre antikorupcijske prakse, kaže Jovanović. AKo ponuđačima na početku godien kažete šta planirate, imaće dovoljno vremena da se pripreme i ponude nova, kvalitetna rešenja.
Važno je, ukazuje direktor Uprave, da se godišnji polanovi predstavljaju na institucionalan način, kao što je PTT uradio, preko Privredne komore. Jovanović je izrazio nadu da će i drugi veliki naručioci, kao što su EPS ili Telekom, krenuti tim putem.
DIrektor UJN je podsetio da domaći ponuđači i dalje imaju 20 odsto prednosti na konkursima i ponovio poziv naručiocima da, kad god je moguće nabavke dele na partije. "Ako škola nabavlja hranu - mogu da podele nabavku na mleko i mlečne proizvode, na peciva, na meso i suhomesnate i tako će za jednu nabavku konkurisati pekari, za drugu mlekarska industrija, i drugi proizvođači, dok bi u slučaju objedinjene nabavke mogli da konkurišu samo najveći, uglavnom trgovci. Na ovaj način mala i srednja preduzeća dobijaju veću šansu", naveo je Jovanović.
Jovanović je najavio da će Uprava za javne nabavke tražiti da naručioci u kvartalnom izveštaju unose podatke o podeli na partije, kako bi se što više afirmisao taj način sprovođenja nabavki.
Nakon objavljivanja najnovijeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija mogli smo da čujemo da je „sistemska korupcija i dalje ozbiljan problem“ (EK) ali takođe i ocene da je „ovo najbolji izveštaj za Srbiju do sada“. (1)
Primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predstavljena je javnosti u stilu u kojem je i najavljena - u stilu reklamne kampanje. Nije, naravno sud odgovoran zbog načina na koji se javnosti predstavlja primena zakona. Sud, prema zakonu, odlučuje o predlogu redovnog tužilaštva i Specijalnog tužilaštva, koje prethodno nalaže finansijsku istragu. Krajem septembra, na osnovu rezultata jedne takve istrage, trajno je oduzet plac u Šilerovoj ulici u Zemunu naslednicima vođa zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Nigde, međutim, ni reči o tome gde je završio novac vođa "najopasnije bande na Balkanu", (0)
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije najavljuje striktnu primenu novih, pooštrenih, mera za sprečavanje sukoba interesa, promene u sistemu kontrole finansiranja stranaka u skladu sa preporukama Saveta Evrope. Agencija će, najavila je, početi rad sa oko 50 zaposlenih. (0)
Zaštitnik građana Saša Janković podneo je Skupštini Srbije amandman na Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojim se garantuje zaštita duvačima u pištaljku. (2)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
