Klasifikacija čeka na red u parlamentu

Predlog zakona o klasifikaciji informacija i predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iako se nalaze u skupštinskoj proceduri, još dugo će čekati da budu uvršteni u dnevni red.

Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović kazala je agenciji Beta da su ti zakoni vrlo značajni i potrebni, ali da prioritet imaju zakoni koji treba da se izglasaju po hitnom postupku.

"To je značajan zakon, ali vi vidite kakva je situacija. Da bih poštovala poslovnik, a s obzirom na kašnjenja i na to da su mnogi zakoni trebalo već da budu doneti i pre nego što sam ja uopšte stupila na ovu funkciju, praktično radimo samo po hitnom postupku.", kazala je Đukić-Dejanović.

Jesu važni ali nisu hitni?

Zakon o klasifikaciji podataka i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama svakako će prema njenim rečima doći na red, ako bude više discipline u parlamentu.

"Kada bi skupština valjano radila vrlo brzo u ovoj godini bi sigurno došao na dnevni red i taj zakon", kazala je ona.

"Od kada sam izabrana na ovu funkciju sačekalo me mnogo zakonskog značajnog materijala koje bi trebalo da se rešava, ali smo skopčani određenim rokovima sa drugim zakonskim aktima. Na primer sad treba da regulišemo zakonsku materiju iz sfere obrazovanja koja je urgentna, a takođe su nam bitni i evropski zakoni", rekla je Đukić-Dejanović.

Koalicija za slobodan pristup informacijama koju čini više nevladinih organizacija podnela je Skupštini Srbije 7. decembra prošle godine oko 70.000 potpisa građana za usvajanje zakona kojima se reguliše klasifikacija tajni i otklanjaju nedostaci sadašnjeg Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja

Ljudska prava na prvom mestu

Poslanik Srpske radikalne stranke Dejan Mirović kazao je agenciji Beta da su za stranku ti predlozi značajni "kao doprinos javnoj raspravi" o zakonskim rešenjima u toj oblasti.

"Svaki predlog je značajan, pa čak i kada dolazi od strane koalicije koja je na suprotnim ideološkim pozicijama od SRS. Naravno, poštujemo i 70.000 potpisa koji stoje iza te inicijative. Ipak, smatramo da te predloge treba doraditi, posebno kada se radi o klasifikaciji tajnih podataka", kazao je Mirović. On je naveo da u trenutku kada će budžetski deficit dostići 260 milona evra, SRS smatra da nema ni sredstava da se formiraju posebni organi koji bi se bavili klasifikacijom tajnih podataka.

Mirović je dodao da SRS podržava rad poverenika, ali je naveo da je njegova uloga već ugrožena u vladinom predlogu Zakona o zaštiti ličnih podataka, jer nema preciznih odredbi koje rešavaju njegove sukobe sa državnim organima.

"Dakle, potrebno je sprovesti sveobuhvatnu javnu raspravu u toj oblasti i u tom smislu doraditi čitav niz zakona. Zato je hitan postupak neprikladan u toj oblasti, i ne može se pravdati ''pridruživanjem' EU. Ljudska prava moraju biti na prvom mestu", kazao je Mirović.

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija kazala je agenciji Beta da je potrebno da se ta pitanja stave na dnevni red sednice, jer je veoma bitno regulisati tu oblast.Ona je međutim navela da je sad samo pitanje kako da se uspostave prioriteti, obzirom postoje zakoni koji su jako važni i tiču se vizne liberalnizacije i ostvarivanja osnovnih pretpostavki za sticanje kandidature za EU.

"Između ta dva važna cilja treba naći mesta da se i ovo stavi na dnevni red i verujem i da će tako i biti", kazala je Kolundžija.

Ne znaju se ni pravila igre

Ivan Grujić iz Koalicije za slobodan pristup informacijama kazao je da će predstavnici nevladinih organizacija koji čine koaliciju narednih dana održati sastanak i dogovoriti dalje korake, jer je proslo skoro godinu dana od kako je inicijativa podneta.

On je podsetio da je Zakonom o narodnoj inicijativi i referendumu i Ustavom Srbije predsednica Skupštine Srbije obavezna da stavi te zakone u redovnu skupštinsku proceduru.

Grujić je rekao da predstavnici te koalicije imaju pravo na pravni lek odnosno mogu da se obrate Vrhovnom sudu Srbije i da od suda traže poštovanje prava na pokretanje građanske inicjative i dodao da se boji da će će to biti slučaj.

"Mi smo naravno, realni ljudi i ne očekujemo odmah, u oktobru, da se poslanici izjašnjavaju o predlozima zakona, ali obaveza je predsednice da se tokom oktobarskog zasedanja ove tačke uvrste u redovnu skupštinsku proceduru", kazao je Grujić.

On je naveo da su Predlog za izmene i dopune zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja podneli jer se rešenja poverenika ne poštuju i ne sprovode se nikakve sankcije.

"Zbog tih i još nekih nedostaka zakona, mi smo predložili izmene i dopune u cilju poboljšanja efikasnosti tog zakona", kazao je Grujić i dodao da je tom zakonu komplemenetaran Zakon o klasifikaciji informacija koji definiše šta je to službena, državna ili vojna tajna.

Grujić je naveo da su Srbija i Crna Gora jedine dve države u Evropi koje nemaju sistemski zakon u toj oblasti već da postoji više stotina pravnih propisa "gde se ne znaju jasna pravila igre".