U Srbiji raste broj žrtava trgovine ljudima

Od 2004. godine u Srbiji je zabeležen porast broja žrtava trgovine ljudima, a saradnja vladinog i nevladinog sektora je jedini način da se žrtvama pomogne na adekvatan način, istaknuto je na okruglom stolu održanom u četvrtak u Beogradu.

Koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević istakla je da je potrebna saradnja policije, centara za socijalni rad, sudova, tužilaštva i nevladinog sektora.

"Veoma je važno da se prepozna žrtva i da joj se pomogne kada to treba", istakla je ona na okruglom stolu "Rezultati formiranja mreže za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji sa različitih aspekata" u beogradskom Međunarodnom pres centru.

Stanojevićeva je kazala da su do sada mreže vladinog i nevladinog sektora za borbu protiv trgovine ljudima formirane u šest gradova u Srbiji - Sremska Mitrovica, Šabac, Kikinda, Požarevac, Kraljevo i Novi Pazar.

Ona je predložila da organizacija Ker (Care) koja je donator projekta u sledećoj godini pomogne umrežavanje još šest gradova u Srbiji.

"Samo stvaranjem te veće i potpunije mreže onemogućili bi se trgovci ljudima u širenju aktivnosti uključivanjem novih žrtava trgovine ljudima", ukazala je ona.

Stanojevićeva je kazala da su kroz sklonište od 2002. godine prošle 254 žene žrtve trgovine ljudima i da je 90 bilo maloletno.

Zoran Pašalić iz Udruženja sudija za prekršaje ukazao je da 27 miliona ljudi živi u svetu u ropskom položaju.

"Svaki minut trgovci ljudima zarađuju oko 115.000 dolara, a u svakom minutu negde u svetu dvoje dece ili dve žene su žrtve trgovine ljudima. Ta trgovina je uglavnom radi seksualne eksploatacije, robovskog rada i sve više trgovine organima", kazao je on.

Pašalić je kazao da je Srbija ranije bila zemlja tranzita ili destinacije.

"Situacija se promenila i u 2007. godini tri četvrtine slučajeva je interna trgovina naših devojaka unutar Srbije. Oko 40 odsto od toga su maloletne osobe i taj trend se povećava. Uglavnom se ta trgovina dešava unutar Srbije na malim razdaljinama", istakao je on.

Pašalić je dodao da je najveća opasnost da te devojke budu gurnute u prostituciju ili prinudno prosjačenje.

On je objasnio da su prostitucija i prosjačenje predmet prekršajnog prava i da je Udruženje sudija za prekršaje pokrenulo edukaciju sudija kako bi mogli da prepoznaju slučajeve trgovine ljudima.

Pašalić je kazao da je od 10 do 15 odsto presađenih organa nabavljeno kao posledica trgovinom organa.

Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima Dušan Zlokas ukazao je da je trgovina ljudima na ovom prostoru eskalirala 1999. godine, dolaskom Kfora i UNMIK-a na Kosovo.

Zlokas je naveo da se tada tim problemom bavio samo nevladin sektor i da nije postojala zakonska regulativa koja se ticala te problematike.

On je ukazao da se vladin sektor posle toga postepeno uključivao u borbu protiv trgovine ljudima i podsetio da je 2003. godine u zakon uvedeno krivično delo trgovine ljudima.

Zlokas je kazao da je trenutno oko 2.000 policajaca edukovano za borbu protiv trgovine ljudima.

On je naveo da je u poslednjih sedam godina podneto više od 300 krivičnih prijava protiv 400 izvršilaca krivičnog dela trgovine ljudima.

Slobodan Savić iz Instituta za sudsku medicinu ukazao je da žrtve trgovine ljudima imaju narušeno zdravlje i telesna oštećenja.

Prema njegovim rečima, to je posledica prisilnog rada, fizičkog nasilja, seksualnog nasilja, kao i prisilnog konzumiranja alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Snežana Alčaz iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti ukazala je da najveći broj žena koje su bile žrtve trgovine ljudima nisu koristile alkohol i psihoaktivne supstance dok nisu postale žrtve.

Prema njenim rečima, najčešće su žrtve nasilja žene iz takozvanih vulnerabilnih grupa i porodica u kojima su trpele ili bile svedoci nasilja.