Državni revizori da provere koncesiju

Dilema da li je Srbiji potrebna koncesija za autoput Horgoš-Požega i da li je predloženi dogovor sa austrijskim koncesionarima ekonomski opravdan traje još uvek pogotovo što se zna da je Vlada Srbije 31. marta Austrijancima produžila do kraja godine rok za zatvaranje finansijske konstrukcije i obavezala se da do 30. juna napravi izmene ugovor o koncesiji kojim bi se to omogućilo.

Tačna vrednost izgradnje oko 200 kilometara autoputa u okviru koncesije Horgoš-Požega još nije poznata, a procena predstavnika Vlade Srbije je da je posao vredan 1,5 milijardi evra. Ukoliko je računica ovakva, onda je, po tvrdnji Mahmuda Bušatlije, jasno da je cena izgradnje jednog kilometra bar 2,5 puta veća od realne.

Savetnik za investicije i saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Mahmud Bušatlija kaže da izgradnja jednog kilometra autoputa u ravničarskom predelu, kakva je trasa do Požege, košta do tri miliona evra.

"Na deonici od 100 kilometara između Horgoša i Beograda trebalo bi da se napravi leva traka autoputa, što je investicija od 150 miliona evra. Potrebno je i dodatnih 50 miliona evra za izgradnju mosta na Dunavu kod Beške, tako da je za završetak tog dela autoputa koji se nalazi na panevropskom Koridoru 10 potrebno ukupno 200 miliona evra", naveo je Bušatlija.

Kako je dodao, za deo od Beograda do Požege ne bi trebalo da se izdvoji više od 500 miliona evra.

Potrebu da se završi autoput kroz Vojvodinu do Beograda niko nije osporio, ali je najviše kontroverzi izazvalo upravo uključenje u koncesiju te gotovo izgrađene deonice, koja godišnje donosi 3,4 milijarde dinara prihoda od putarine.

Trasa oko 150 kilometara od Beograda do Požege ne ispunjava kriterijume za izgradnju autoputa ni po gustini naseljenosti, niti po prometu ili koncentraciji industrije, tako da joj je priključena isplativa međunarodna deonica od Horgoša.

Eventualan ekonomski interes mogao bi da se nađe ako bi taj autoput bio povezan sa planiranom jonskom magistralom koja bi spojila Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru i Albaniju.

Koncesije u svetu retke

Bušatlija je naveo da se koncesije na putnoj mreži u svetu u poslednjih 25 godina ne primenjuju kao pretežni način izgradnje infrastrukture i u tom periodu ne postoji ni jedna uspešno realizovana koncesija od malog broja primenjenih. Najbolji primer je Hrvatska koja je pre osam godina počela sa koncesijom, a zatim prešla da sama gradi svoje puteve vrlo uspešno.

Prosečno vreme isplaćivanja autoputa u evropskim zemljama je od pet do sedam godina, što znači da se godišnje vrati više od 15 odsto uloženog novca, kazao je Bušatlija dodajući da bi u Srbiji, koja je prema kriterijumima Svetske banke zemlja u razvoju trebalo da se za sedam do osam godina isplati izgradnja autoputa.

"Jedini valjan razlog da se koncesionaru da izgradnja autoputa je da sami ne možete to da finasirate. Srbija je mogla sama da finansira izgradnju autoputa, a samo od 1,5 milijardi evra koliko je dobijeno za Mobtel mogao je da se finasira završetak autoputa na Koridoru 10", rekao je Bušatlija.

Partijski, a ne javni interesi

Savet za borbu protiv korupcije je u zvaničnom izveštaju iz septrembra prošle godine ocenio da primer dodeljivanja koncesije Horgoš-Požega ukazuje na to da političari i izvršna vlast koriste javna dobra za ostvarivanje pojedinačnih, odnosno partijskih interesa. Ti interesi se, u tom slučaju, ogledaju pre svega u činjenici da se javni putevi grade do izborne baze resornog ministra, kako bi on utvrdio politički uticaj.

Krajnje odredište predviđenog autoputa nema veći privredni, finansijski, socijalni, pa ni strateški značaj za Srbiju, dok je završetak Koridora 10 istinski strateški prioritet države.

Autoputem duž Koridora 10 se ostvaruje najveći deo robnog i putničkog saobraćaja kroz Srbiju, a on predstavlja najkraću vezu Evropske unije sa Rumunijom i Bugarskom.

Mahmud Bušatlija ocenio je da je Srbija praktično izgubila prednost prolaska Koridora 10 preko njene teritorije pošto do sada nije uspela da završi autoput.

Rumunija i Bugarska su nakon višegodišnjeg sporenja ulaskom u Evropsku uniju dobile nalog da brzo pronađu mesto na kojem će izgraditi most preko Dunava. Taj most koji će biti završen za dve godine je bio jedini problem na putnoj mreži kojom bi se zaobišla Srbija. Cena izgradnje će biti manja od 100 milione evra i to na delu gde je Dunav širok dva kilometra.

Srbija će, sudeći prema najnovijim izjavama političara da će jedan od prioriteta nove vlade biti izgradnja putne infrastrukture, nastaviti sa izgradnjom autoputa od Horgoša do Požege, iako se već dva meseca kasni sa početkom radova pošto koncesionari Alpina majreder (Mayreder) i Por nisu na vreme obezbedili finansiranje projekta, niti završili glavni projekat.

Vlada Srbije je na telefonskoj sednici 31. marta austrijskim koncesionarima produžila do kraja godine rok za zatvaranje finansijske konstrukcije i obavezala se da najkasnije do 30. juna ove godine napravi izmene ugovora o koncesiji kojima bi se to omogućilo.

Takav potez vlade zahteva odgovor na pitanje kakve su garancije dobili da će konceionar uspeti da sastavi finansijsku konstrukciju, ako to nije uspeo u roku od jedne godine.

Nije jasno ko se zadužuje

Bušatlije je kazao da su poslovi sa visokom stopom povraćaja na ulaganja kao što je izgradnja autoputeva zanimljivi bankama za finsiranje, ali pod uslovom da je cena izgradnje normalna.

"Pitanje je kolika je to cena i koje su obaveze koncesionara u Srbiji kada ne mogu da sastave finansijsku konstrukciju. Nejasno je i ko se zadužuje, odnosno da li je to kompanija iz Austrije ili neki lokalni ogranak koji nema kredibilitet", naveo je on.

"Slučaj koncesije Horgoš-Požega ima mnogo elemenata koji podležu barem državnoj reviziji. Državni revizori bi trebalo da provere čitav slučaj i napišu izveštaj o tome", naglasio je Bušatlija.

Funkcioner DŠ i ministar u dve vlade Srbije Predrag Bubalo je pred parlamentarne izbore 11. maja kazao da će ukoliko ta stranka ponovo dođe na vlast, odmah realizovati sve zaustavljene projekte, uključujući autoput Horgoš-Požega. On je precizirao da na projektu autoputa Horgoš-Požega mnogo može da se uradi već u ovoj godini, jer su, kako je naveo, "sredstva obezbeđena".

Koncesionari Alpina i Por su nameravali da sa sopstvenih 30 miliona evra finsiraju izgradnju autoputa do kraja ove godine i naknadno nabave preostali deo novca. Garancije za izgradnju autoputa u iznosu od 220 miliona evra trebalo je da da obezbedi Dojče banka, koja je do kraja godine odložila tu odluku.

U kompaniji Alpina u Srbiji nisu mogli da daju bilo kakve informacije o tome u kojoj fazi realizacije su poslovi oko koncesije Horgoš-Požega. "Nismo ovlašćeni da dajemo bilo kakve informacije o tom poslu, pošto je sve podignuto na viši nivo", kazali su Alpini Srbija.

Našil garancije?

Sa druge strane bečki list "Virtšaftsblat" piše da je projekat izgradnje autoputa ponovo pokrenut, pošto su Por i Alpina dobile finansijsku podršku "Banke Austija".

Ekonomski dnevnik podseća da su austrijske kompanije Por i Alpina strepile za realizaciju projekta, vrednog 1,1 milijardu evra, pošto nisu mogli na vreme da obezbede bankarske garancije. Garancije je trebalo da da "Dojče banka", ali je zbog političkih "turbulencija" i prevremenih izbora, ta banka obustavila sve projekte u Srbiji, navodi bečki dnevnik.

Podršku za realizaciju projekta austrijske kompanije dobile su sada od "Unikredit banke", odnosno njene sestrinske firme "Banke Austrija", saznaje "Virtšaftsblat" i navodi da je svota od 10 miliona evra već dospela u zajedničko preduzeće "Pora" i "Alpine" koje treba da realizuje projekat izradnje autoputa u Srbiji.

Pregovori s "Dojče bankom" se nastavljaju, dodaje bečki dnevnik, ukazujući da "Por" i "Alpina" do kraja decembra imaju vremena da prikažu potrebnu bankovnu garanciju.

Ugovor o koncesiji koji je potpisan sa prvobitnim koncesionarima, kompanijom FCC iz Španije i Alpinom u kojoj španska kompanija ima većinski udeo predviđa da se autoput od Horgoša do Požege završi do kraja 2012. godine, a da se koncesija koristi 25 godina, uz mogućnost produženje na 30 godina.

FCC je kasnije ustupio svoj deo posla austrijskom Poru, a predviđno je da odmah nakon zatvaranja finansijske konstrukcije započne sa naplatom putarine.

Predmet koncesije raspisane u oktobru 2005. godine su izgradnja leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada, dužine 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda i projektovanje i izgradnja autoputa od Beograda do Požege, dužine 148 kilometara.

Autoput Horgoš-Požega trebalo bi da bude deo izgradnje nove saobraćajnice do crnogorskog primorja, ukupne vrednost oko 3,5 milijardi evra, a da li će tako i biti ostaje da se vidi.