Konkretizovati mere za borbu protiv korupcije

Organizacija Transparentnost Srbija uputila je strankama koje učestvuju u izbornoj trci za narodne poslanike predlog od 20 tačaka za buduće delovanje u oblasti borbe protiv korupcije. Predstavnici Transparentnosti Srbija očekuju da će budući poslanici i članovi Vlade uvrstiti te tačke u svoje programe, jer je borba protiv korupcije jedno od njihovih predizbornih obecanja.

Programski direktor te NVO Nemanja Nenadić rekao je za Argus da u predizbornoj kampanji i dalje preovlađuju načelni stavovi ili optužbe protiv političkih protivnika, a da se ređe opisuju rešenja za te probleme. Ipak, on veruje da još ima vremena da se programi političkih partija konkretizuju. Nenadić takođe misli da u predlozima Transparentnosti Srbija ne bi trebalo da bude nečeg spornog za stranke.

“Ne verujem da može biti mnogo toga spornog za stranke, makar sa stanovišta programskih načela. Istina, u prošlosti je bilo osporavanja nekih koncepata. Na primer, Srpska radikalna stranka (SRS) se u skupštinskim debatama zalagala protiv uspostavljanja novih nezavisnih državnih organa, ali se nadam da se u međuvremenu uverila u korisnost njihovog postojanja i rada”, kazao je Nenadić.

Kada je reč o delanju organa vlasti, Nenadić tvrdi da je problema i nečinjenja bilo na pretek.

“Zato se ovde navode i tačke koje bi trebalo da se podrazumevaju – na primer sprovođenje odluka Poverenika za informacije od javnog značaja, pravovremeno i argumentovano reagovanje na izveštaje o korupciji… Svedoci smo da je ponekada bio problem i obelodanjivanje dokumenata o raspolaganju javnom imovinom ili dobrima (Ugovor o koncesiji, ugovori o privatizaciji)”, naveo je Nenadić.

Dodao je da postoje i stvari koje objektivno nije jednostavno osmisliti i sprovesti čak i kada postoji volja. Primeri su reforma sudstva, razvoj mehanizama unutrašnje kontrole i prijavljivanje korupcije.

Objaviti podatke o lobiranju

Nenadić je istakao da predlog Transparentnosti Srbija obuhvata i potpune novine, poput objavljivanja podataka o lobiranju. Prema njegovim rečima, ima mnogo toga što se može učiniti u borbi protiv korupcije, a da nije pomenuto u tih 20 tačaka.

“O nekima od njih se govori i tokom kampanje. Na primer, predstavnici Demokratske stranke (DS) i G17 lansirali su ideju o krivičnom gonjenju funkcionera koji ne prijave ili ne objave podatke o svojoj imovini. Predstavnici Demokratske stranke Srbije su govorili o uvođenju elektronskih javnih nabavki, Liberalno demokratska partija (LDP) dosta pažnje u kampanji daje smanjenju javnog sektora i uticaju partija na javna preduzeća. Pominju se dosta često i pojedini pojavni vidovi korupcije – predstavnici SRS su govorili o sitnim poklonima za gradske službenike, provizijama i sličnim stvarima”, naveo je Nenadić.

Jedna od tačaka programa borbe protiv korupcije podrazumeva smanjivanje broja funkcionerskih položaja u javnim preduzećima koje nakon pobede dele vladajuće partije. Nenadić veruje da bi za mnoge predstavnike političkih partija to predstavljalo problem, pre svega zbog unutrašnjih pritisaka i stvorenih očekivanja kod ljudi anagažovanih u kampanji.

“Videli smo da je ta tema bila jedan od glavnih problema i kod formiranja vlade pre godinu dana. Međutim, navikli smo se da se stvari u ovoj zemlji menjaju polako i da ono što je u jednom trenutku nezamislivo, postane normalno koju godinu kasnije, pogotovo kada postoji tako snažno raspoloženje kod javnog mnenja protiv širenja partijske moći na oblasti gde ona nije nužna radi vođenja javnih poslova”, ukazao je Nenadić.

Kontrola najvažnija

U predlogu se pominje i izmena Zakona o finansiranju političkih stranaka uz zadržavanje svih bitnih antikorupcijskih odredaba tog zakona. Nenadić tvrdi da su u toj tacči bitne dve stvari – da se krene konačno sa izmenama i dopunama zakona, ali i da se “na talasu kritika postojećeg propisa ne baci u vodu ono što je u njemu dobro sa stanovišta borbe protiv korupcije”.

“Najvažnije je ipak pitanje kontrole. I sadašnji zakon, da je bilo volje za sprovođenjem nezavisne kontrole izveštaja i sankcionisanja utvrđenih nepravilnosti, mogao je da donese jako dobre efekte. Stoga je najvažnije kontrolu poveriti nezavisnom i stručnom telu”, kazao je Nenadić.

Dodao je da bi nakon izbora trebalo odlučiti da li će to telo biti buduća Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija ili neko treći.

Prema njegovim rečima, za neke promene u toj oblasti se ne mora čekati na novu Skupštinu.

Nenadić je podsetio da je, na primer, pre nekoliko meseci Transparentnost Srbija uputila inicijativu Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) za izmenu njihovog poslovnika, koja je imala za cilj da i u postojećem pravnom okviru donese vidan napredak oko javnosti izveštaja i načina obavljanja kontrole.

“Na kraju je inicijativa podeljena članovima, ali o njenom sadržaju nije bilo volje da se razgovara. Svaki član RIK može da pokrene pitanja koja se u toj inicijativi navode, i svaka stranka može da podatke o finansiranju izborne kampanje objavi dok kampanja traje, iako nema zakonsku obavezu da to učini”, objasnio je Nenadić.

Transparentnost Srbija je učesnicima kampanje predložila da u svoj program uvrste sledeće tačke:

Podrška nezavisnim državnim organima, organima uprave i radnim telima koji imaju ulogu u borbi protiv korupcije (Poverenik za informacije od javnog značaja, Odbor za rešavanje o sukobu interesa, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana, organi koji prate javne nabavke, Savet za borbu protiv korupcije i drugi) , a tako što će: a) dobiti adekvatan prostor za rad; b) dobiti mogućnost zapošljavanja potrebnog ljudstva; c) Vlada i Skupština uvažavati njihove odluke i preporuke ili obezbediti da tako postupaju i drugi organi; d) Skupština i Vlada razmatrati njihove godišnje izveštaje i učiniti sve šta je potrebno da se otklone problemi navedeni u tim izveštajima; e) Vlada i Skupština odobriti finansijska sredstva potrebna za rad tih institucija, u skladu sa obrazloženim predlozima njihovih finansijskih planova; g) Skupština izvršiti pravovremen izbor funkcionera nezavisnih antikorupcijskih institucija.

Izmena Zakona o finansiranju političkih stranaka uz zadržavanje svih bitnih antikorupcijskih odredaba tog zakona. Izmenama bi posebno trebalo precizirati rokove za dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja, precizno utvrditi ograničenje rashoda izborne kampanje, korigovati način raspodele budžetskih sredstava, povećati ograničenja za prikupljanje sredstava na lokalnim izborima, poveriti posao kontrole poštovanja zakona nezavisnom i stručnom telu, obezbediti da podaci o finansiranju izbornih kampanja budu dostupni dok kampanja traje i usloviti dobijanje budžetskih sredstava i verifikaciju mandata podnošenjem ispravnih finansijskih izveštaja.

Nastavak reforme u oblasti javnih nabavki: usvajanje Zakona o javnim nabavkama, čiji je tekst pripremila sadašnja tehnička Vlada, uz neophodne dopune radi pune primene evropskih standarda iz te oblasti, obezbeđivanja nezavisnosti Komisije za zaštitu prava, pravilnog definisanja poslova Uprave za javne nabavke, smanjenja arbitrernosti pri određivanju poverljivih nabavki, obezbeđivanja efikasnije zaštite javnog interesa i sankcionisanja naručilaca i ponuđača koji ne poštuju zakon.

Obezbediti javnost podataka o aktivnostima Vlade, narodnih poslanika i poslaničkih grupa, kroz: objavljivanje zaključaka Vlade (osim onih čija je priroda takva da se moraju štititi određenim stepenom tajnosti); objavljivanje podataka o lobiranju kod Vlade, ministara, poslaničkih grupa i političkih stranaka; objavljivanje sporazuma i ugovora koje Vlada zaključuje sa pratećom dokumentacijom; objavljivanje informacija o aktivnostima pojedinih poslanika i poslaničkih grupa (amandmani koje su predlagali, kako su glasali po pojedinim pitanjima, podaci o prisustvu sednicama itd.); omogućavanje uvida u transkripte sednica Vlade osim u delu koji predstavlja državnu tajnu; objavljivanje obrazloženja odluka o imenovanjima, postavljenjima i razrešenjima (kadrovskih rešenja).

Obezbediti javnost rada ministarstava i njihovu bolju komunikaciju sa zainteresovanim subjektima u društvu kroz: organizovanje javnih rasprava o nacrtima zakona, pružanje obrazloženog odgovora na sve primedbe i inicijative u vezi sa tim nacrtima zakona; objavljivanje i ažuriranje Informatora o radu u skladu sa Uputstvom Poverenika i kroz postavljanje bitnih informacija na internet prezentacijama.

Vlada i drugi državni organi treba da pravovremeno i argumentovano reaguju na sve izveštaje koji ukazuju na korupciju ili druge srodne slučajeve kršenja zakona u konkretnim slučajevima, a naročito na one koji su objavljeni (npr. izveštaji nezavisnih državnih organa, izveštaji Saveta za borbu protiv korupcije, izveštaji međunarodnih, nevladinih i strukovnih organizacija i udruženja, izveštaji novinara – istraživača).

Treba obezbediti javnost podataka o raspolaganju državnom imovinom i korišćenju budžetskih sredstava, uključujući podatke o imovini u vlasništvu Republike Srbije, prodaji kapitala u preduzećima, davanju u zakup građevinskog zemljišta, iznajmljivanju prostorija za potrebe organa vlasti i sličnim pravnim poslovima.

Neophodno je obezbediti bolji nadzor nad procesom kreiranja i realizacije budžeta, tako što bi: proces pripreme budžeta uključio i prijem sugestija građana; bili objavljivani finansijski planovi pojedinih budžetskih korisnika; ceo budžet bio pripremljen kao programski; bili objavljivani periodični izveštaji o izvršenju budžeta; završni računi bili podvrgnuti reviziji.

Potrebno je stvoriti sve preduslove za reformu sudova i tužilaštava, koja podrazumeva njihov adekvatan materijalni položaj, sigurnost i nezavisnost, pravilno vrednovanje učinka sudija i tužilaca i efikasne sankcije za nestručan ili neefikasan rad.

Treba stvoriti uslove za primenu specijalnih istražnih tehnika u otkrivanju krivičnih dela korupcije, nakon početka primene Zakonika o krivičnom postupku.

Poboljšati rad unutrašnjih kontrola u državnim organima i inspekcijskim službama.

Okončati sistem „podele plena“ kod raspodele plaćenih funkcija u upravljačkim organima javnih preduzeća uvođenjem javnih konkursa za direktore, kao i vertikalne podele uticaja u samoj Vladi (kontrolisanje celog sektora od strane jedne partije članice vladajuće koalicije).

Upotpuniti pravni sistem na osnovu ratifikovanih konvencija (UN protiv korupcije, krivičnopravne i građanskopravne konvencije Saveta Evrope), pre svega kroz obezbeđivanje naknade štete žrtvama korupcije i obezbeđivanje zaštite onih koji prijave korupciju.

Poštovati preporuke Odbora za rešavanje o sukobu interesa i stvoriti sistem za efikasniju proveru tačnosti i potpunosti podataka o imovini i prihodima javnih funkcionera.

Uskratiti imunitet funkcionera koji su optuženi za korupciju i izmenama propisa isključiti mogućnost pozivanja na imunitet kod sumnje u postojanje koruptivnih krivičnih dela.

Uprostiti i učiniti transparentnijim sistem za dobijanje odobrenja i dozvola koje izdaju organi vlasti radi sprečavanja iznude i korupcije.

Osmisliti mehanizme za predupređenje korupcije i prijavljivanje korupcije koja se dogodi u javnim službama, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi – to su oblici korupcije koji posebno pogađaju najsiromašnje građane (zdravstvo, prosveta).

Obezbediti efikasno praćenje sprovođenja usvojene Antikorupcijske strategije i odgovornost onih koji ne ispune svoje obaveze koje proističu iz te Strategije i međunarodnih obaveza u borbi protiv korupcije (na primer kroz usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji bi tom organu dao odgovarajuća ovlašćenja)

Proveravati antikorupcijske efekte i usklađenost sa Strategijom za borbu protiv korupcije svakog novog propisa koji se predlaže ili donosi.

Jednako postupati u jednakim situacijama i polagati javnosti račune o tome, bez obzira na uticaj pojedinca ili organizacije o kojoj je reč.