Nacrt zakona koji čeka izbore

Korist od raspada vladajuće koalicije na pitanjima Kosova i evropskih integracija Srbije neočekivano su izvukli kriminalci, jer je raspuštanjem Skupštine Srbije i zakazivanjem varednih parlamentarnih izbora za 11. maj na neodređeno vreme odloženo usvajanje zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom.

U vodu su pali stručni skupovi, javne rasprave, izjave stručnjaka o neophodnosti usvajanja tog zakona, brojne licitacije po medijima o imovini koja bi mogla da bude oduzeta Miloradu Ulemeku, zvanom Legija, i njegovim kolegama iz zemunskog kriminalnog klana, optuženima za udruživanje u stečajnu mafiju…

Oduzimanje imovine je pođednako važno kao i sudske presude kriminalnim organizacijama, jer, kako je to mnogo puta ponovljeno, oduzima ekonomsku moć kriminalcima, što ih boli više nego višegodišnji boravak u ustanovama zatvorenog tipa.

Oduzeti ekonomsku moć

Izrađeno je nekoliko verzija zakona, a najveće mogućnosti da bude usvojen u parlamentu imao je Nacrt zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je uradila Radna grupa Ministarstva pravde i koji je nedavno završen i predstavljen javnosti.

“Suština zakona je da oni koji su osuđeni za organizovani kriminal, zločin protiv čovečnosti i korupciju, moraju da dokažu da je imovina koju poseduju stečena legalnim putem. U suprotnom, država stiče pravo i obavezu da im tu imovinu oduzme”, rekao je ministar pravde u ostavci Dušan Petrović prilikom predstavljanja zakona. Imovinom se smatraju pokretna i nepokretna dobra, materijalna i nematerijalna, kao i isprave “u bilo kojoj formi” kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro. “Imovinom se smatra i prihod ili druga korist, ostvarena neposredno ili posredno, iz krivičnog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana”, piše u nacrtu.

Nacrtom zakona je predviđeno osnivanje posebne Jedinice za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom. Šefa jedinice određuje direktor policije, dok direktora agencije postavlja Vlada Srbije, na predlog ministra pravde, a po pribavljenom mišljenju Vrhovnog kasacionog suda i republičkog javnog tužioca.

Imovina može biti oduzeta počiniocima krivičnih dela u nadležnosti Specijalnog suda i Veća za ratne zločine, osnovanih pri Okružnom sudu u Beogradu, a postupak za privremeno oduzimanje imovine može početi već na početku krivicčnog postupka, odnosno po podnošenju zahteva za sprovođenje istrage.

Predviđen je poseban postupak za trajno oduzimanje imovine, ako optuženi ospori takav zahtev tužioca, a mora biti pokrenut najkasnije dve godine od pravosnažnosti presude kojom je optuženi oglašen krivim. Ukoliko optuženi ne ospori zahtev tužioca za trajno oduzimanje imovine, odluka o tom zahtevu biće doneta u presudi, na koju optuženi može da se žali. Trajna konfiskacija imovine moguća je samo od pravosnažno osuđenih, a trajno oduzeta imovina raspodeljuje se tuzuzilaštv i sudu. Poseban deo zakona čini poglavlje o međunarodnoj saradnji.

Poput zakonskih rešenja u zemljama sa razvijenim instrumentima za borbu protiv organizovanog kriminala, primenjivao bi se takozvani obrnuti teret dokazivanja, što znači da tužilac podnosi dokaze o imovini optuženog i njegovim zakonskim prihodima i nesrazmeri prihoda i imovine, dok je na odbrani da dokaže kako ta imovina nije stečena na kriminalan način.

Zakonu podleže imovina optuženog koju je stekao pre pokretanja krivičnog postupka. To je veoma važno, jer, kako je na nedavno održanom skupu posvećenom zakonu rekao član radne grupe Goran Ilić, omogućava “da se pod znak pitanja stavi sva imovina za koju se dokaže da prostiče iz krivičnog dela”. “Nije bitno da li je to imovina jednog ili više krivičnih dela, nego samo da li postoji osuda”. Ilić je podsetio na presude kojima su članovi zemunskog klana osuđeni za otmice Milije Babovića, Suada Musića i Vuka Bajruševića obavezani da oštećenima isplate gotovo 12 miliona evra, kao i na presudu doktoru Milanu Zarubici, koji je obavezan da isplati 10 miliona dolara, ali je dodao da se to odnosi na konkretna krivična dela.

“Suština je da se sruši ekonomska podloga organizovanog kriminala, što predloženi zakon omogućava”, istakao je Ilić.

Imovina može biti oduzeta i od naslednika na koje je preneta sporna imovina, kao i od trećih lica koja na koja je imovina preneta bez odgovarajuće naknade, pa čak i od naslednika ako vlasnik kriminalno stečene imovine nije više živ. Ilić je kao primer naveo bivšeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Radovana Stojčića Badžu, ubijenog pre 11 godina, koji je označen kao član kriminalne grupe koja se bavila švercom cigareta. Po predloženom zakonskom rešenju, ako ta grupa bude pravosnažno osuđena, imovinu bi bilo moguće oduzeti Stojčićevim naslednicima.

Izbori i zametanje tragova

Predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu Miodrag Majić, koji je učestvovao u izradi nacrta zakona, objasnio je da je, prema postojećim zakonskim rešenjima, nekakvom narko bosu koji bi bio uhapšen zbog dva grama heroina mogla da bude oduzeta imovinska korist koju je stekao samo prodajom ta dva grama, dok predloženi zakon omogućava da taj diler dokaže poreklo sve svoje imovine i oduzimanje svega što nije stekao legalnim putem. “To je moćno oružje u borbi protiv organizovanog kriminala”, rekao je Majić, i ukazao na potrebu usvajanja zakona o utvrđivanju porekla imovine, koji je komplementaran sa zakonom o oduzimanju imovine stečene kriminalom.

Zakonom je predviđeno i da Jedinica za finansijsku istragu može da traži podatke o spornoj imovini od državnih organa koji se, u tom slučaju, ne mogu pozivati na službenu, državnu i vojnu tajnu, a ovlašćena je i da pregleda sefove, lične i poslovne račune okrivljenog.

Majić je, međutim, dodao da očekuje “veliku gužvu” kada pre usvajanja zakona.

Do takve gužve, kako stvari stoje, zbog raspuštanja parlamenta neće skoro doći, jer su potencijalni “klijenti” zakona dobili vreme da se u tajnoj raspravi na miru dogovore kako da zametnu trag imovini stečenoj trgovinom drogom, ljudima, otmicama, kriminalnim privatizacijama, korupcijom…

U svetlu predstojeći izbora a na temu oduzimanja imovine potpuno originalnu ideju dao je Tomislav Nikolić iz srpske radikalne stranke. On je na molbu novinara „Politike“ da prokomentariše obećanje da će kad radikali dođu na vlast, svi da rade svoj posao – policija, sudstvo rekao da ogroman broj policajaca hoće da radi svoj posao. Ali žele i bolje plate, moraće da ih zasluže. „ Neka stave kriminalce u zatvor, da im zaplenimo imovinu i imaćemo za njihove plate. Neka rade na procenat“, rekao je Nikolić.

Uporedni pregled

Sudija Specijalnog suda Radmila Dragičević Dičić iznela je uporedni pregled rešenja iz oblasti organizovanog kriminala u više evropskih zemalja u publikaciji izdatoj početkom ove godine “Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji”, u izdanju UNICRI-ja (Istraživački institut UN za međunarodnog kriminala i pravoduđa). Ona je navela da je prebacivanje tereta dokazivanja zakonitosti porekla imovine okrivljenog uvedeno prvo u Italiji, a da su taj primer sledile druge evropske zemlje. Time je omogućena kofiskacija imovine koja nije direktno povezana sa izvršenjem konkretnog krivičnog dela. U Belgiji je od 1999. godine moguća zaplena imovine i od pravnih lica, a u Holandiji tužilac tokom finansijske istrage sam može da naredi privremeno oduzimanje imovine, bez ikakvog dodatnog sudskog ovlašćenja. U Austriji je moguća konfiskacija imovine kriminalnih i terorističkih organizacija nezavisno od bilo kakvih konkretnih krivičnih dela. U Velikoj Britaniji oduzimanje imovine uvedeno je 1986. godine za dela trgovine drogom, a 1995. godine proširena je sva teška krivična dela. Britanskim zakonom o drogama propisano je da se imovinom stečenom trgovinom drogom smatra sva imovina koju je optuženi stekao šest godina pre pokretanja postupka. U Britaniji i Irskoj se sve češće primenjuje poreski pristup, po kojem onaj ko ostvaruje sumnjiv prihod mora da dokaže da je izmirio poreske obaveze, pa je moguće i potraživanje poreza na prihod stečen kriminalnim aktivnostima.