Privatizacijom do stečaja

Zrenjaninski "Šinvoz" jedno je od 300 neuspešno privatizovanih preduzeća u Srbiji, ali sa slabim šansama da ponovo bude prodato. Firma je zbog lošeg poslovanja novog vlasnika Nebojše Ivkovića otišla u stečaj, raskinut je kupoprodajni ugovor, a oko 500 njenih radnika očekuje da će stečaj biti poništen i da će se vratiti na svoja radna mesta.

Taj slučaj je izazvao veću pažnju javnosti od dosadašnjih poništenih privatizacija, jer se sumnja da je novi vlasnik zaduzivao "Šinvoz" uzimajuću pozajmice od firmi koje su u njegovom vlasništvu, kako bi otišla u stečaj i preuzeli je poverioci, odnosno on preko svojih firmi.

Sumnju izaziva i to što su izveštaji kontrolora Agencije za privatizaciju sve do uvođenja stečaja u "Šinvoz" prikazivali da novi vlasnik ispunjava sve ugovorene obaveze. Stečaj je uveden u novembru prošle godine, a radnici "Šinvoza" su u decembru počeli proteste, zahtevajući da državni organi preispitaju razloge uvođenja stečaja i poštovanje kupoprodajnog ugovora.

"Šinvoz", koji se bavi remontom šinskih vozila i izradom čeličnih konstrukcija, prodat je na aukciji u martu 2004. godine, kad je Beograđanin Nebojša Ivković 56 odsto kapitala tog preduzeća kupio za 240 miliona dinara i obavezao se da u naredne tri godine investira 17,9 miliona dinara. Novosadski ogranak Agencije za privatizaciju, koji je zadužen za kontrolu ugovora o prodaji preduzeća iz Vojvodine, obavio je pet kontrola do decembra prošle godine i ocenio da je Ivković ispunjava obaveze koje je preuzeo. Međutim, problemi u "Šinvozu" su počeli u prošloj godini, kad je Ivković postao vlasnik 67,9 odsto tog preduzeća tako što je pet dizel lokomotiva, kojima su Železnice Srbije otplatile 80 odsto duga, prikazao kao investicije, a bile su namenjene za staro gvožđe. Istovremeno, on je počeo da zadužuje firmu, a poverioci su bile firme u njegovom vlasništvu, IT "Logistika" i "Jugopapir", koje su i pokrenule stečajni postupak.

Namera Ivkovića bila je, kako tvrde radnici "Šinvoza", da preko svojih firmi, naplatom potraživanja u stečajnom postupku, postane vlasnik celokupne imovine "Sinvoza", a da oni, kao manjinskim akcionarima, ostanu bez vlašnickog udela, ali i bez posla.

Poučeni sličnim primerom komšijske firme, zrenjaninske "Jugoremedije", čiji su radnici posle dvogodišnjeg protesta dokazali da je novi vlasnik nezakonito povećao udeo i vodio firmu u stečaj, zaposleni u "Šinvozu" su 28. decembra odlučili da štrajkuju sve dok se nadležni državni organi ne pozabave njihovim preduzećem. Protest je pokrenut odlukom Agencije za privatizaciju da Ivkoviću da dodatni rok da dostavi dokaze o ispunjenju ugovorenih obaveza.

Kontrola agencije

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je na sastanku sa radnicima "Šinvoza" naložio kontrolu postupanja novosadskog ogranka Agencije za privatizaciju i uključivanje Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u taj slučaj, zbog sumnje da je Ivković namerno izazvao stečaj "Šinvoza".

Tokom protesta radnika ""Sinvoza" u Beogradu, 16. januara, preminuo je njihov kolega Radislav Stojanović, što ih je dodatno motivisalo da istraju u namerama da na sve načine pokušaju da se skinu katanac sa fabričkih hala i vrate se na posao. Agencija za privatizaciju je 18. januara vlasniku "Šinvoza" dala još jedan dodatni rok da dokaže da je ispunio ugovorne obaveze, ali on to nije uradio, tako da je krajem januara raskinut kupoprodajni ugovor.

Zakonom o privatizaciji, član 41a, propisano je, kako navode u Agenciji za privatizaciju, u kojim slucajevima Agencija raskida ugovor sa kupcem, kao i to da je obavezna da ostavlja naknadni rok kupcu za izvrsenje obaveza iz kupoprodajnog ugovora. Takođe, istim članom je propisano da u slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine zbog neispunjenja ugovorenih obaveza, kupac kapitala kao nesavesna strana, nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa, tako Ivkoviću neće biti vraćeno 240 miliona dinara.

Komisija Centra za kontrolu Agencije za privatizaciju obavlja, dva do tri puta godišnje, redovne kontrole u postupku privatizacije. Vanredne kontrole vrše se, kako ističu u Agenciji, po zahtevu zaposlenih i manjinskih akcionara koji nedvosmisleno ukazuju da se ugovorne obaveze ne izvršavaju, kao i na zahtev državnih organa.

Kupac se Ugovorom obavezuje da neće, bez prethodne saglasnosti Agencije, prodati, preneti ili na drugi način otuđiti bilo koja od osnovnih sredstava privatizovanog preduzeća, u iznosu većem od procenta predviđenog ugovorom i u vremenskom periodu koji je predviđen ugovorom. Kupac se obavezuje i da bez prethodne pismene saglasnosti Agencije neće opteretiti zalogom ili hipotekom osnovna sredstva preduzeća, osim radi obezbeđenja potraživanja prema tom preduzeću koja su nastala iz redovnog poslovanja, odnosno radi pribavljanja sredstava čiji će korisnik biti preduzeće u ugovorom predviđenom roku.

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Luka Andrić rekao je za Argus da je da je Agencija za privatizaciju u Novom Sadu sprovodila kontrolu ispunjavanja ugovorenih obaveza na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora i da je utvrđeno da ti izveštaji nisu prikazivali pravo stanje u "Šinvozu". On je dodao da očekuje da protiv tog revizora bude pokrenut odgovorajući postupak.

Reviziju poslovanja "Šinvoza" radio je Milenko Andžić, a anagaožovala ga je revizorska kuća Privredni savetnik. Andžić je za Argus potvrdio da je obavešten da Agencija za privatizaciju ima primedbe na njegove izveštaje, ali je negirao da ti izveštaji ne prikazuju stvarno stanje u "Šinvozu".

Radnici nisu hteli da rade

"Vlasnik 'Sinvoza' je u firmu uložio i više nego što je bio obavezan. Problem je nastao zbog toga što rashodovane lokomotive nisu mogle da se uknjiže kao ulaganje u osnovnu opremu. Agencija za privatizaciju je tražila da se kao dokaz o obaveznom investiranju priloži dokumentacija o uknjiženoj opremi, a ta oprema nije mogla da se uknjiži u sudu bez odobrenja Agencije za privatizaciju", naveo je Andžić. Prema njegovim rečima, "Šinovoz" bi izbegao stečaj da su radnici hteli da rade i da rashodovane lokomotive remontuju.

Andžić tvrdi da je rukovodstvo "Šinvoza" na sve načine pokušavalo da motiviše radnike da dolaze na posao, ali je većina njih radila privatne poslove, zbog čega je stala proizvodnja i došlo do blokade računa. "Da su pristali da rade od prodaje samo jedne remontovane lokomotive bili bi isplaćeni dugovi preduzeća", rekao je on.

Nakon raskida kupoprodajnog ugovora radnici su očekivali da će Viši trgovisnki sud uvažiti njihovu žalbu i poništiti odluku o uvođenju stečaja u to preduzeće, ali je sud je potvrdio tu odluku, pa je Trgovinski sud u Zrenjaninu objavio da će stečajni postupak biti nastavljen. Predsednik Protesnog odbora "Šinvoza" Mita Lisac je najavio da će radnici tražiti razgovor sa ministrom pravde Dušanom Petrovićem, kako bi on inicirao preispitivanje razloga za uvođenje stečaja u "Šinvoz".

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja ističu da bi najbolje bilo da postoje uslovi da preduzeće nastavi da radi, ali da se mora poštovati odluka suda, ma kakva da bude. Posle poništenja kupoprodajnog ugovora akcijski kapital "Šinvoza", koji je bio u vlasništvu Ivkovića, prenet je na upravljanje Akcijskom fondu, koji treba da zastupa državu u stečajnom postupku tog preduzeća.

Bivši direktor "Šinvoza" Dragan Jevtović izjavio je da "predstavnici sindikata fabrike i neki političari iznose neistine" jer je, prema njegovim rečima, Ivković u "Šinvoz" investirao više miliona evra. On je naveo da u halama "Šinvoza" na remont čeka oko 500 vagona, što garantuje proizvodnju za naredne dve godine. Zbog blokade računa od 30.000 evra, kako je rekao, zaustavljen je posao koji vredi 200.000 evra.

Trgovinski sud u Zrenjaninu mogao bi da obustavi stečajni postupak ako mu budu dostavljeni dokazi da je stečaj veštački izavan i da postoji način da se odblokira račun preduzeća. Radnici "Šinvoza" smatraju da bi to lako moglo da se dogodi ako bi nadležni organi radili svoj posao.

Ivković za sada ne želi da se oglašava. Prema rečima njegovih zastupnika, on uglavnom boravi u inostranstvu, a upravljanje "Šinvozom" prepustio je ljudima u koje je imao poverenja. Da li su oni radili po njegovom nalogu ili su preduzeće zaduživali "na svoju ruku" trebalo bi da pokazaže istaga u koju će se, bar prema najavama, uključiti finansijska policija i stručnjaci za borbu protiv organizovanog kriminala.