Beograd,
11:41,
30. oktobar 2009.
Bespravno sagrađena stambena zgrada u Mosorskoj ulici broj 7 u Beogradu tipičan je primer koji pokazuje kako funkcioniše sistemska korupcija u građevinarstvu, za koju svi znaju da postoji, ali su retki uspeli da je dokažu. To je pošlo za rukom prvoj komšinici, Smilji Radaković Jelić zahvaljujući čijoj višemesečnoj upornosti je gradski pravobranilac podneo pet krivičnih prijava a dokazano je i da je načelnik za komunalne i građevinske poslove opštine Voždovac Nenad Luburić dva puta nezakonito izdavao građevinsku dozvolu za izgradnju istog objekta, koja je dva puta poništavana.
Zgrada, međutim, nije srušena. Naprotiv, umesto predviđenih 440 kvadratnih metara niklo je čitavih 1.900. Umesto osam, čak 23 stana. I pored toga što je građevinska dozvola poništena, zgrada je uknjižena i useljena, a više od polovine stanara zvanično ne živi u stanavima već u "radionicama“, "hobi sobama“ i "magacinskim prostorima“.
Tako su stanove knjižili investitori Siniša Nikolić i Božidar Stojanović kojima je tom transakcijom pošlo za rukom da izbegnu eventualnu odgovornost za višestruko premašen broj izgrađenih kvadrata.
Priča o izgradnji ima i tragičnu dimenziju. Vlasnik parcele u Mosorskoj 7, inženjer elektrotehnike i profesor u jednoj beogradskoj školi, izvršio je pre dve godine samoubistvo, skočivši sa beogradskog mosta Gazela. Nedelju dana pre toga, nepoznata lica pretukla su ga u svom stanu. Mediji su tvrdili da se to dogodilo pošto je od investitora kojima je ustupio svoj plac za izgradnju stambenog objekta od 440 kvadrata, zatražio da dobije više od prvobitno dogovorenih 170 kvadrata, kada je shvatio da će objekat imati blizu 2.000.
Smilja Radaković Jelić je samo jedna od nekoliko stotina članova novoosnovanog udruženja "Građani protiv građevinske korupcije", u kojem su udružili stanovnici Voždovca, Konjarnika, Čukarice i drugih beogradskih opština, direktno oštećeni bespravnom gradnjom, nadziđivanjem i protivzakonitim zauzimanjem svojih placeva. Tvrde da se isti opštinski i gradski činovnici odgovorni za to, pojavljuju kao akteri i u drugim sumnjivim poslovima nadziđivanja i bespravne gradnje u glavnom gradu.
“Lanac korupcije počinje u Urbanističkom zavodu koji propisuje uslove pod kojima se može graditi, a nastavlja se u opštinama i u gradu, gde načelnici izdaju dozvole za gradnju. Tu je i građevinska inspekcija, a tek na kraju ovog lanca se nalazi sud. Prvi prekršaj se čini u Urbanističkom zavodu, koji izostavljanjem određenih parametara u dokumentaciji, omogućuje investitoru da gradi mnogo veći objekat od dozvoljene površine. Investitor, zatim, u saradnji sa načelnikom u opštini koji izdaje odobrenje za gradnju, zaobilazi zakon tako što projekat “dobija” više kvadrata, dodaju mu se novi spratovi i uvećava kvadratura, što je protivzakonito”, kažu u udruženju Građani protiv građevinske korupcije.
U zonama porodične gradnje, prema Pravilniku o opštim uslovima o parcelaciji i izgradnji sadržini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanističkim uslovima za objekte za koje odobrenja za izgradnju izdaje opštinska, odnosno gradska uprava, na placu od pet ari, maksimalna površina objekta koji se gradi može biti 440 kvadrata.
Na pet ari zemljišta u Mosorskoj 7 sagrađena je zgrada od oko 1.900 kvadratnih metara, sa 550 kvadrata podzemnih etaža. Arhitekte koje su radile ekspertizu, u koju su istraživači Argusa imali uvid, utvrdili su na početku gradnje da projekat predviđa izgradnju objekta od 1.100 kvadrata, a da sam projekat ima 47 nedostatka. Zbog neusklađenosti akta o urbanističkim uslovima, urbanističke dozvole, idejnog i glavnog projekta, u slučaju Mosorske 7, dva puta je obarana dozvola za gradnju. Rešenje o rušenju, međutim, nikada nije doneto, čak ni pošto je republički urbanistički inspektor u maju 2004. godine zatekao radnike na gradilištu, iako je gradnja bila zabranjena.
Urbanistička inspekcija je tada morala da donese rešenje o rušenju, a objekat, po službenoj dužnosti, da bude srušen. Ne samo da se to nije dogodilo, već je investitor ukinuto odobrenje za gradnju i upotrebnu dozvolu za nezavršeni objekat priložio Drugom opštinskom sudu i obavio uknjižbu. Upotrebnu dozvolu je potpisao Nenad Luburić , a tehnički prijem za nezavršeni objekat uradilo je preduzeće Terazije inženjering.
Kada je slučaj u novinskim napisima isplivao u javnost, čelnici Beograda su odlučno kritikovali sve umešane u bespravnu gradnju zgrade u Moskorskoj 7 i najavili krivične prijave protiv osumnjičenih. Gradski javni pravobranilac Strahinja Sekulić podneo je u martu 2005. godine krivične prijave protiv načelnika za komunalne i građevinske poslove opštine Voždovac Nenada Luburića, dvojice službenika gradskog Sekretarijata za urbanizam Bojana Milišića i Gorana Obradovića i oba investitora, Siniše Nikolića i Božidara Stojanovića.
Gradski pravobranilac Strahinja Sekulić za Argus kaže da je tek krajem juna 2007. godine Peto opštinsko tužilaštvo podnelo optužni predlog samo za investitore, dok je odustalo od postupka protiv ostale trojice.
Glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić za Argus kaže da potražnja za građevinskim zemljištem u Beogradu, u kojem je ekspanzija gradnje ogromna, svakako pogoduje "nekoj vrsti korupcije na svim nivoima gradske i opštinske vlasti". To, kako navodi, potvrđuje i podatak da je u poslednje četiri godine, gradski pravobranilac podneo nekoliko stotina krivičnih prijava za korupciju, ali da sudovi procesuiraju samo mali deo ovih prijava.
"Grad može da uoči problem na osnovu prijave inspektora ili građana, ali naša nadležnost prestaje kada sudu prosledimo prijavu. Sudovi bi morali brže i efikasnije da reaguju", kaže Bobić. Govoreći o zgradi u Mosorskoj 7, Bobić navodi da je u tom slučaju bilo nedvosmislenih prekršaja, podneto je pet krivičnih prijava, a da jeNenad Luburić, načelnik za komunalne i građevinske poslove opštine Voždovac, otpušten.
„Nelegalna gradnja je najveći izvor korupcije. Mosorska 7 nije usamljen slučaj i svakodnevno stižu prijave građana, koji se žale na korupciju u opštinama i gradskim sekretarijatima.Većina tih prijava je anonimna, jer se očigledno, građani boje da podnesu potpunu prijavu strahujući od odmazde. Građevinarstvo je veoma unosan posao i opšte je uverenje da je bolje ne zamerati se“, kaže gradski arthitekta.
Bobić kaže i da „nedostatak nadležnosti na gradskom nivou i neefikasnost sudstva vezuju ruke gradskoj upravi da se uspešnije bori sa građevinskom korupcijom.
„Država i sudstvo ne pokazuju energične signale da takva ponašanja sankcionišu“, kaže on. Prema sadašnjim ingerencijama, grad ne može da sruši nelegalno izgrađeni objekat bez saglasnosti Ministarstva za infrastrukturu.
"Kada gradski inspektor izađe na teren i utvrdi da je objekat građen bespravno, on o tome obaveštava gradsku upravu, nadležni sekretarijat potom ukida urbanističke uslove, ali ne može da poništi građevinsku dozvolu dok je ne ukine Ministarstvo za infrastrukturu, kao drugostepeni organ. Posle toga, rešenje o rušenju izdaje grad. Problem je što postupak dugo traje, a u međuvremenu investitor nastavlja da gradi. Kada je objekat već završen, onda se teško ruši", kaže Bobić.
Iako postoji nekoliko hiljada pravosnažnih rešenja o rušenju objekata u Beogradu, po zakonu nijedan objekat ne može da bude srušen dok se ne završi postupak legalizacije. Zahvaljujući tome, uz dobrog advokata, svaki investitor će dobiti nekoliko godina vremena da završi započetu gradnju, navodi Bobić.
Postupak legalizacije završen je, prema Bobićevim rečima, pravosnažnom presudom kojom se dozvoljava ili ne dopušta legalizacija bez obzira da li je još na početku procesa, opštinska komisija utvrdila da neki objekat ne može biti legalizovan.
„Recimo da se objekat nalazi na javnoj površini ili površini predviđenoj za put. Konačno rešenje o tome donosi sud, bez obzira na navode komisije, a poznato je da se odluke suda čekaju godinama.
Gradska uprava smatra da po novom zakonu o glavnom gradu, nadležnost za rušenje treba da bude na gradskom nivou, a postupak legalizacije mora da se skrati. Čim opštinska komisija konstatuje da objekat ne može da se legalizuje, da mora da se ruši, a onda neka se posle toga investitor žali i traži nadoknadu štete, navodi Đorđe Bobić, gradski arhitekta.
Na pitanje kako tumači činjenicu da se državni organi bave slucčajevima drumske, stečajne univerzitetske i druge mafije, a da među tim slučajevima nema građevinske mafije, Bobić kaže da država „radi na dokazivanju postojanja korupcije i u građevinsrtvu i da će obelodaniti rezultate, kada ih bude imala”.
“Država ima nameru da to učini, ali gradska uprava ne smatra ozbiljnom izjavu resornog ministra koji je posle hapšenja grupe osumnjičene za falsifikovanje naplatnih kartica za putarinu kazao 'Da ste kraduckali malo pa da vam i oprostimo, ali vi ste mnogo krali'. Mislim da to nije primereno reći", kazao je kratko Bobić.
Predsednik Samostalnog sindikata građevinara Srbije Duško Vuković za Argus kaže da je građevinarstvo sektor veoma pogodan za korupciju zbog komplikovane procedure izdavanja dozvola. On kaže da sa sigurnošću zna da u beogradskoj opštini Palilula rade ljudi koji određenim investitorima obezbeđuju dozvole, a zauzvrat dobijaju ili stan, ili učestvuju u podeli dobiti posle završetka posla. On je međutim odbio da navede njihova imena.
"Posao u građevinarstvu je veoma unosan. Brzo se okreće, jer vam se za godinu ili dve novac vraća sa velikom zaradom. Na 200.000 evra imate 300.000 evra zarade. U ovoj zemlji nema legalnog posla koji je unosniji", ističe Vuković.
Korupcija je, prema Vukoviću, prisutna i kod sprovođenja velikih infrastrukturnih poslova od državnog interesa, u kojima se često tenderski uslovi nameštaju za one koji su već viđeni za taj posao, pogotovo ako izgradnju finansiraju veliki međunarodni kreditori.
"Nemamo opipljivih dokaza, ali smo sigurni da je za most kod Beške urađeno sve što je moguće da se postave takvi uslovi tendera kako bi se istisli domaći građevinski izvođaci i domaća operativa, pod plaštom pritiska onih koji to finansiraju ", kaže on.
Prostor za veliku korupciju Vuković vidi u enormnom profitu koji građevinarstvo donosi u kratkom vremenskom periodu.
“Izgrađeni kvadratni metar odličnog kvaliteta košta najviše od 800 do 1.000 evra, od čega su oko 350 evra troškovi za materijal, izgradnju i radnu snagu, a ostatak otpada na građevinske dozvole i priključke. Pod pretpostavkom da se kvadrat u Beogradu u novogradnji ne prodaje ispod 1.500 evra, zarada je dvostruka”, objašnjava predsednik sindikata.
„Ne vidim volju države da se odlučno bori sa korupcijom“, zaključuje Vuković dodajući da je neophodno da građevinske i inspekcije rada budu potpuno nezavisne i podređene vladi, skupštinskom odboru ili nekom trećem nezavisnom telu.
Beograđanin Milovan Mračević je posle petogodišnje borbe sa opštinskim i gradskim vlastima i domaćim sudovima odlučio da se žali Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Pošto stambeni objekat izgrađen bez saglasnosti stanara zgrade u kojoj i sam stanuje nije srušen ni četiri godine po dobijanju pravosnažnog rešenja o rušenju, nije bilo druge nego da zadovoljenje svojih ljudskih prava potraži na tom sudu. Kako objašnjava za Argus, jedan od stanara je prolaz koji koriste svi stanari iskoristio da bez njihove saglasnosti izgradi stan i to pre dobijanja građevinske dozvole, koja je izdavana četiri puta, i tri puta ukidana na osnovu Mračevićevih žalbi. Poslednja žalba je odbijena, što omogućava uknjižbu.
Milovan Mračević, kao predsednik Udruženja za zaštitu prava na nepokrentostima kaže da su članovi udruženja okrenuti novom načinu borbe.
„Pokušaćemo da zaštitimo svoja prava žalbom Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Pristupanjem Savetu Evrope 2003. godine i ratifikacijom Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Srbija se obavezala da će poštovati njene odredbe, a svaki organ koji je prekrši odgovoran je za svaku presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i obavezan da nadoknadi štetu oštećenom u iznosu koji taj sud odredi.
Milovan Mračević kaže da je njegov slučaj relativno bezazlen u odnosu na 20.000 građana Konjarnika koji se bore sa nezakonitim nadziđivanjem ili 300 porodica na Žarkovu koji imaju problema sa firmom Stankom, jer im opština ne priznaje vlasništvo nad zemljištem, za koje imaju tapije iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Smilja Radaković iz Udruženja građani protiv građevinske korupcije ističe da će se i članovi tog udruženja, kojih za sada ima nekoliko stotina, žaliti sudu u Strazburu, jer više nemaju snage da pravdu traze kod domaćih sudova.
Bivši ministar građevine, a sada predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac kaže da haos u građevinarstvu nastao devedesetih godina prošlog veka još nije sređen, a da korupcija u toj oblasti i dalje "cveta". On upozorava da takav odnos i komplikovana administracija odvraćaju investitore koji se žale i na korupciju. I dok u nekim opštinama čekate i po godinu dana, u drugim kao što je Inđija, građevinsku dozvolu dobijate za 24 sata.
Šumarac kaže da samo u Beogradu ima 100.000 nelegalnih objekata, a da bi pod pretpostavkom da svaki od njih ima oko 50 kvadratnih metara, država od njihove legalizacije mogla da prihoduje oko 50 miliona evra. On podseća da je za vreme njegovog mandata za legalizaciju prijavljeno oko 430.000 objekata, a da je od tog broja lezalizovan tek svaki deseti stan.
U svom četvorogodišnjem radu Savet za borbu protiv korupcije se najviše bavio bespravnom gradnjom, navodi predsednica saveta Verica Barać i dodaje da taj „korupcionaški lanac“ počinje prilikom pripreme i predaje urbanističke dokumentacije koju sačinjavaju stručne osobe - arhitekte, urbanisti, i geometri. Oni su neretko povezani sa opštinskim ili gradskim činovnicima, a bilo je slučajeva i da opštinski funkcioneri ili predsednici imaju svoje biroe za projektovanje, kao i advokatske kancelarije koje pružaju pravne usluge.
Republička građevinska inspekcija, pri Ministarstvu za infrastrukturu, primila je od početka ove godine oko 600 različitih prijava građana, ali prema rečima načelnika Miljana Čanevića, nijedna nije bila zbog sumnje u korupciju. On za Argus objašnjava da republička inspekcija kao drugostepeni organ najviše zahteva dobija od javnih tužilaca opština, koji traže izveštaj republičkih inspektora kada nisu zadovoljni izveštajima opštinskih građevinskih inspektora.
Uglavnom se radi o prijavama građana koji se žale na bespravnu gradnju, ali i na opštinske organe koji nisu postupali po zakonu. Čanović na osnovu svog iskustva navodi da se na hiljadu prijava možda nađe jedna zbog sumnje na korupciju. On smatra da to nije nelogično, jer se građani u slučaju sumnje na korupciju obraćaju policiji. On kaže da bi sve takve prijave upućene republičkoj inspekciji bile prosleđene policiji.
Da su sumnjivi, a unosni poslovi u građevinarstvu i urbanizmu u daljoj ekspanziji i da verovatno postoji velika borba za novac i teritorije govore, i poslednji, i to veoma krvavi obračuni u Beogradu. Zoran Stanković, vlasnik građevniskog preduzeća „Stanković", povređen je kada su 2. oktobra ove godine još nepoznati napadači pucali na njega na uglu ulica Nikolaja Gogolja i Valjevske u beogradskom naselju Banovo Brdo u opštini Čukarica.
Napadači su iz automobila u Stankovićev džip ispalili rafal, a zatim pobegli. On je ranjen u glavu, rame i grudi, nalazi se van životne opasnost i tvrdi da “nije video” i da “ne može da prepozna” ljude koji su pucali u njega.
Policija kao mogući motiv napada na Stankovića pominje činjenicu da je mnogim poslovnim partnerima ostao dužan. Nadležni organi istovremeno rade i na rasvetljavanju trostrukog ubistva koje se dogodilo 28. septembra u firmi „S kompani" u beogradskom naselju Vidikovac. Ubijeni su Darko Živković, Vladimir Samardžić i Dušan Pejović. Gazdi firme, Branislavu Sekuloviću, od tada se gubi svaki trag. Firma se bavila proizvodnjom aluminijumske stolarije, u krugu preduzeća je i prodavnica sa auto-moto opremom i kozmetikom, a u poslednje vreme Sekulović se upustio i u građevinske vode.
Nakon objavljivanja najnovijeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija mogli smo da čujemo da je „sistemska korupcija i dalje ozbiljan problem“ (EK) ali takođe i ocene da je „ovo najbolji izveštaj za Srbiju do sada“. (1)
Primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predstavljena je javnosti u stilu u kojem je i najavljena - u stilu reklamne kampanje. Nije, naravno sud odgovoran zbog načina na koji se javnosti predstavlja primena zakona. Sud, prema zakonu, odlučuje o predlogu redovnog tužilaštva i Specijalnog tužilaštva, koje prethodno nalaže finansijsku istragu. Krajem septembra, na osnovu rezultata jedne takve istrage, trajno je oduzet plac u Šilerovoj ulici u Zemunu naslednicima vođa zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Nigde, međutim, ni reči o tome gde je završio novac vođa "najopasnije bande na Balkanu", (0)
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije najavljuje striktnu primenu novih, pooštrenih, mera za sprečavanje sukoba interesa, promene u sistemu kontrole finansiranja stranaka u skladu sa preporukama Saveta Evrope. Agencija će, najavila je, početi rad sa oko 50 zaposlenih. (0)
Zaštitnik građana Saša Janković podneo je Skupštini Srbije amandman na Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojim se garantuje zaštita duvačima u pištaljku. (2)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Portala Argus niti Novinske agencije Beta.
Ukoliko u Srbiji postoje novinari koji zele istinski da se bave istrazivackim poslom po savesti struke pozvani su od srca da se uvere u surovost gradjevinske mafije u Srbiji koja ne postoji samo u Beogradu vec u citavoj Srbiji i koja je svemocna i netaknuta.
Bivsi Kragujevacki direktor Slavoljub Mitrasevic ce svedociti u korist vlasnika firme koji je u ovom predmetu sklopio Ugovor o gradnji i na prevaru naplatio sveukupnu sumu u iznosu od 100.000,- DEM pocetkom 2000.g., kada su radnici radili na gradilistima za sto nemackih maraka mesecno.
Umesto USELJIVOG objekta po sistemu KLJUC u RUKE kragujevacki kvazi preduzimac je isporucio u grubo postavljen objekat bez zavrsenih zidarskih radova.
Porodica je ostecena i dugi niz trpi ogromnu stetu ali preduzimac i dalje upravlja predmetom na sudu malverzacijama, falsiifikovanjem dokumenata, lazurijama i zloupotrebom procesnog prava. U svemu tome njemu aminuje i sud koji mu udovoljava na SVAKI njegov zahtev dok materijalni dokazi zrtve za sud nisu relevantni.
Ovo je duga prica i svaki novinar ce je dobiti dokumentovano ukoliko se obrati na ovu mejl adresu sa Ugovorom, speciifikacijom radova koji su morali biti uradjeni, fotografijama, iskazima svedoka, nalazima vestaka....
Sve to sudu nije bilo dovoljno da donese presudu za 7 godina rasprave ali ce na saslusanju zakazanom za 31. okt. o.m. bivsi direktor vaditi mast kao sto je vadio i po krivicnoj prijavi u istom predmetu kada je istraga obustavljena u momentu kada je ustanovljeno krivicno delo prevara.
Ovaj predmet je pred medjunarodnim sudom za ljudska prava uknjizen pod broj je 42284/06 gde gradjevinska mafija iz Srbije nece imati svoje ljude u sudu kao sto ih ima u Srbiji.
Jedini srpski vladar, Zoran Djindjic, koji se drznuo da dirne mafiju je tu svoju drskost platio glavom. Nije red da se to ponovi pa je se prilagodilo i asimiliralo tako da se sada gostuje na prijemima kod DB-a/KGB-a/UDBE/BIA-e ... i koliko ih jos ima tih sluzbi i druzbi pa se tamo medjusobno sapuce, dogovara, diskutuje...
I zna Argus, zna Srbija, da nije pronadjena topla voda, da gradjevinska mafija postoji ali da ne postoji sloboda govora o tome i ne postoji pravna drzava inace zasto bi na prijemu kod BIA-e gostovala cak i Predsednica Vrhovnog Suda Srbije.
Ne postoji zemlja u svetu u kojoj tajne sluzbe organizuju ''prijeme'' to prvo. Drugo, ne postoji zemlja u kojoj se mafija grli na koktelima pred ocima tzv. Specijalnog tuzioca za organizovani kriminal sa kojim se umire od smeha zbog njegovog ''smisla'' za humor.
Ali mi nismo zemlja, mi smo cudo.
Ja sam zrtva gradjevinske mafije u Kragujevcu kojoj neko iz suda dodaje dokumenta iz dosijea pa mafija faslifikuje ta dokumenta dok sud to tolerise.
Za 7 godina farsicne rasprave vlasnik nazovi firme Projekt biro>ZALJEVSKI< nije podneo nijedan pravno valjan dokaz ali zato sud uvazava njegove usmene izmisljotine i lazurije kao i falsifikate koje on sudu potura kao ''dokaze''.
Svi su u istoj semi, u jednom zardjalom lancu koji cvrsto drze jer ako im ispadne jedna karika osipao bi im se citav njihov prljavi kolektiv.
Mafije iz svih segmenata brendiraju nasu zemlju koja je nadaleko poznata po njima i koja se od sive ekonomije koju oni drze u svojim pipcima dugi niz godina nece oporaviti.
Toliko gradjana u Srbiji koji zive u siromastvu a mafija se u sudnicama oseca kao riba u vodi i upravlja ona predmetima a ne sud. Njihov sud je nas usud ali dace Bog, docice dan kada ce i u Srbiji neko shvatiti da mafija mora biti zaustavljena kako tako.
Strani sam drzaljanin, moja supruga je rodjena u Srbiji. U vasu sam zemlju rado dolazio dugi niz godina, voleo sam je, voleo vase ljude, njihovu spontanost i dobrotu, naucio sam vas jezik. I sto je najlepse, verovao sam ljudima u Srbiji jer sam ih razumeo.
Moj entuzijazam za ulaganje u Srbiju prekinula je zapravo gradjevinska mafija koja je moju suprugu (rodjenu Srpkinju) prevarila za ogromnu sumu novaca kada smo prvo hteli da sagradimo porodicni dom u Srbiji a onda dalje da postepeno unosimo vise blagostanja u Srbiju kao sto smo to i ranije cinili kada je bilo najteze dostavljajuci humanitarnu pomoc, finansirajuci od svojih prihoda ratnu sirocad...
I pored decidnog Ugovora sa specifikacijom radova koji su morali biti uradjeni, i novca koji je vajni (Kragujevacki) preduzimac unapred dobio kako bi mogao da radi, a koja suma je iznosila daleko vecu sumu od potrebne, pored svih materijalnih dokaza (priznanice o prijemu ogromne sume), fotografija, nalaza vestaka gradjevinske struke, iskaza svedoka…. jos uvek i posle vise godina sudske rasprave nije donesena ni prvostepena presuda.
Ne mogu da verujem da jedna drzavna institucija kao sto je sud sebi dozvoljava da stvara sumnjivu sliku kod ljudi koji su Srbiju humano pomagali kada je bilo najteze. (Napominjem da smo usvojitelji ratnih sirocadi, humanitarci, podnosioci mnogih peticija relevantnim drzavama i Evropskom Parlamentu zarad ukidanja sankcija Srbiji i Crnoj Gori).
Nasa dobrota, dobrota moje supruge je u njenoj rodnoj zemlji zloupotrebljena a da ne postoji nijedna institucija kojoj je se ona sve obracala zbog njenog slucaja a koja bi podnela odgovornost za uterivanje gneva koji se njoj vec godinama uteruje nepravdom i blacenjem njene licnosti kojim se sluzi tuzenik u smislu opravdanja njegove pohlepe za tudjim novcem.
Sve mogu da razumem i da su ratne okolnosti cinile svoje, ali da se jos uvek stite ljudi koji su unistavali tudju imovinu i otimali od casnih ljudi jos uvek ne boje Zakona i da oni ostaju nedodirljivi za Zakon, poput vajnog preduzimaca iz Kragujevca koji falsifikuje dokumenta, preti ljudima, laze i policiju i sud dok na branioce njegovih zrtava salje batinase.!? To ne mogu da razumem.
Ostajem i dalje da volim vasu zemlju jer u njoj poznajem dobre ljude ali ja kao moralan covek ne mogu da postujem okolnosti koje omogucavaju da mafija uziva blagodeti tudjeg postenog rada. Kragujevacki vajni gradjevinski preduzimac nema ni dana radnog staza a poseduje stanove, lokal, vozni park… dok moja porodica vec osam godina nema pristojan godisnji odmor a radili smo supruga i ja ukupno preko sedamdeset godina za nas imetak. Sada nas se sistematski siromasi tamo gde smo pomagali i ulagali. (!!!)
Necu vam postaviti pitanje kako to objasnjavate jer sam svetsan da to niko ne moze objasniti.Postavicu samo pitanje, makar i retoricko, da li postoje novinari istrazivackog duha u Srbiji koji bi barem jednom prihvatili ovu pricu sa materijalnim dokazima kao dokaz da u Srbiji itekako postoji gradjevinska mafija i kako ona funkcionise.
Zamolio bih takve novinare da odu na raspravu zakazanu za 31.oktobar o.g. u 10 h u Opstinskom sudu u Kragujevcu gde ce videti kako gradjevinska mafija operise laznim svedocima.