Mišković i Beko bili spremni na dogovor

Pojedini srpski tajkuni lako su dolazili do građevinskog zemljišta u Boegradu, a očigledini primeri su tržni centar "Ušće" i Luka Beograd. Tim slučajevima počeli su da se bave nadležni republički i gradski organi, ali tek posle medijskih prozivki da se radi o korupciji velikih razmera.

Skupština Beograda je formirala Anketni odbor koji će pokušati da utvrdi zbog čega su nekoliko puta preinačavana sudska rešenja o uknjiženju oko 120 hektara građevinskog zemljišta nizvodno od Dunava, od Pančavčkog mosta ka Ada Huji, koje sada koristi Luka Beograd. Zbog atraktivne lokacije, grad Beograd i to preduzeće vode spor još od od 2004. godine. Obe strane tvrde da imaju pravo na korišćenje sporne parcele, a procenjuje se da strana koja dobije spor može da zaradi od 500 miliona pa do nekoliko milijardi evra.

Tvrd kamen

U ovom sporu grad je naišao na "tvrd kamen", jer na suprotnoj strani ima dva najmoćnija srpska tajkuna – Miroslava Miškovića i Milana Beka. Iako se oni nigde u zvaničnim papirima ne pominju kao vlasnici Luke Beograd jasno je kao dan ko povlači sve konce u tom preduzeću.

Trenutno je predsednik Luke Beograd Ivana Veselinović, bivša direktorka Miškovićeve kompanije Delta M, a u upravi preduzeća su ljudi koje je postavio Beko.

Formalno, većinski vlasnik Luke je firma Vorldfin (Worldfin) registrovana u Luksemburgu, na istoj adresi gde i firma Novafin preko koje je Beko za račun Miškovića kupio C market. Savet za borbu protiv korupcije je, istražujući postupak preuzimanja većinskog paketa akcija Luke, koji je obavljen u septembru 2005. godine, došao do podataka da su vlasnici Vorldfina Beko, sa udelom od 50 odsto, a da je preostala polovina vlasništva na ime Ivane Veselinović i dece Miroslava Miškovića - Ivane Mišković-Karić i Marka Miškovića.

Međutim, i bez tih podataka zaposlenima u Luci je odmah posle prodaje većinskog paketa akcija tog preduzeća, u kojem je država imala udeo od 41, odsto, a oko 50 odsto manjinski akcionari, bilo jasno ko su pravi vlasnici preduzeća, jer su Miskovićevi i Bekovi poverljivi kadrovi počeli da premeravaju kako da na najbolji način iskoriste zemljište koje su dobili na korišćenje.

Proverom dokumentacije novi vlasnici Luke došli su do podatka da je grad Beograd 2002. godine uknjižen kao korisnik 117 od ukupno 220 hektara zemljišta na kojem se nalaze objekti tog preduzeća. U postupku uknjižbe grad se pozvao da ugovor iz 1975. godine, kojim je, uz saglasnost tadašnje uprave Luke, Beograd trebalo da postane korisnik tih spornih stotinjak hektara, iako sadašnji vlasnici Luke tvrde da je sporno samo 75 hektara. Oni su u tužbi povodom uknjižbe grada naveli da taj ugovor nikad nije stupio na snagu i Okružni sud u Beogradu je doneo rešenje u njihovu korist.

Potom sledi nova tužba grada i novo uknjiženje grada, pa opet tužba Luke i njeno uknjiženje, da bi početkom aprila ove godine ponovo grad dobio spor, a Luka najavila novu žalbu.

Sudska odluka o uknjiženju grada kao korisnika jednog dela lokacije na kojoj su objekti Luke, među kojima ima i nelegalizovanih, usledila je u trenutku kad su Grad i Luka pregovarali o mirnom rešenju spora. Baš u vreme kada je Luka bila uknjižena kao korisnik sporne lokacije. Predstavnici Luke, odnosno Mišković i Beko, pristali su na podelu zemljišta tako što bi grad bio uknjižen kao korisnik 55 hektara. Iako su takvu informaciju negirali predstavnici Luke, čelnici grada su objavljivali da je takvo rešenje na pomolu.

Predizborno obećanje

Dogovorom sa gradskom upravom vlasnici Luke hteli su da pokažu dobru volju da sarađuju sa gradom, jer je u pripremi realizacija velikog projekta kojim zemljište koje koristi Luka treba da dobije novu namenu. Tu je, prema Detaljnom urbanističkom planu, predviđena izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa, koji bi se prostirao na 550 hektara. Predstavljanju projekta "Grad na vodi", koji bi bio građen po zamisli čuvenog ahitekte Danijela Libeskinga, nedavno su u Kanu prisustovali Ivana Veselinović i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Đilas je praktično i obnarodovao spor Luke i grada, jer je u svojoj predizbornoj kampanji za gradonačelnika obećavao da će sporno zemljište biti vraćeno gradu i izdavano u zakup kojim će se obezbediti prihodi za finsiranje izgradanje mostova ili metroa.

Dogovor grada i Luke bio je razlog da Savet za borbu protiv korupcije po drugi put analizara dešavanja vezana za to preduzeće. Savet je zatražio od premijera i predsednika Srbije da ne dozvole da se dogovorom deli lučko zemeljište koje je, kao i sve građevinsko zemljište u Srbiji, u vlasništvu države. U prethodnom izveštaju o Luci Savet je navodio da je postupak preuzimanja većinskog paketa akcija tog preduzeća velika korupcionaška afera u koju su umešani bivši službenici Agencije za privatizaciju, a indirektno i predstavnici Vlade koji su dozvolili da se paket akcija Luke u vlasništvu Akcijskog fonda proda po ceni koja je od dva do tri puta manja od tržišne.

Akcije Luke su prodate po ceni od 800 dinara, što je bilo duplo od njihove tadašnje knjigovodstvene vrednosti, a upola manje od vrednosti do koje su došli stručnjaci Instituta ekonomskih nauka iz Beograda, koji su po nalogu uprave Luke radili procenu vrednosti. Ta analiza je predočena akcionarima Luke tek kad su prodali svoje akcije Vorldfinu, koji je jedini dao ponudu za preuzmanje. Na prodaju se odlučilo oko 800 akcionara, koji sada vode spor da se poništi ugovor o preuzimanju Luke, smatrajući da su bili obmanuti, jer im namerno nije predstavljena tržišna vrednost njihovih akcija. Oko 400 akcionara Luke zadržalo je svoje akcije i sada čuvaju stranu novim vlasnicima, navodeći da je sve bilo po zakonu.

Sa druge strane, vlasnici Vorldfina su dobro znali šta Grad namerava da uradi sa zemljištem koje koristi Luka i da ona samo o trošku gradskog budžeta može biti izmeštena, ako se tako odredi Detaljnim planom Beograda.

Država izgubila milione evra

Prema racunici Saveta za borbu protv korupcije država je prodajom svog udela u Luci izgubila oko 21 milion evra, a Grad će dodatno zgubiti više stotina miliona evra ako pristane na podelu prava na korišćenje spornog zemljišta. Navođen je primer da je država u neposrednoj blizini Luke prodala pravo na korišćenje placa od 2,5 hektara za čak 30 miliona evra, a da je Vorldfin dobio Luku i pravo na korišćenje 220 hektara za 45 miliona evra.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić najavio je da će izmeštanju Luke neće odlučivati grad već republika, odnosno da do daljnjeg Luka ostaje na istoj lokaciji. To, prakticno, znači da su grad i Luka pravili "račun bez krčmara" i da će još dosta vode proteći Dunavom pre nego se donese konačna odluka o "Gradu na vodi".

Predstavnici Vlade Srbije još se nisu oglasili povodom zahteva Saveta za borbu protiv korupcije, koji je savetodavno vladino telo, da se zaštite interesi Republike u slučaju Luke Beograd. Na pitanje da li će se Agencija za borbu protiv korupcije baviti takvim u sličnim slučajevima član Odbora Agencije Zlatko Minić je za Argus rekao da će se Agencija, u okviru svojih nadležnosti baviti "svim relevantnim korupcijskim i antikorupcijskim temama", ali se ne sme desiti "da pokuša da preuzme nadležnosti istražnih organa, da krene u lov na veštice i da se bavi isključivo posledicama korupcije umesto njenim uzrocima".

Zakon o Agenciji stupa na snagu 1. januara 2010. godine, a Minić je naglasio da će Odbor Agencije "pokušati da u prelaznom periodu uradi što je više moguće kako bi preuzimanje određenih nadleznosti od drugih organa prošlo bez diskontituniteta i kako bi Agencija od prvog dana mogla da počne da se bavi svim svojim novim nadležnostima".

"Afere su predmet za istražne organe i tu nema promena u odnosu na period kada Agencija nije postojala, a aferama su se fakultativno bavila druga antikroupcijska tela, poput vladinog Saveta, koja za to nisu imala nadležnost niti stvarnu moć da bilo šta promene", naveo je Minić.

Važna novina u nadležnosti Agencije, kao centralnog antikorupcijskog tela, jeste, prema njegovim rečima, što kada prosledi nadležnim istražnim organima predmet odnosno prestavku može da zatraži zvaničnu informaciju šta je po tom predmetu urađeno. Organ je dužan da odgovori u roku od 15 dana, a za kršenje te obaveze previđena je novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara.

Ako sve to ne može da pomogne, ako država, istražni organi, vlada i građani pristaju na korupciju, celom društvu tada, kako je rekao Minić, nema pomoći i ne vredi pitati šta bi u tom slučaju Agencija mogla da uradi.