Pojedinačne afere za sistemske probleme

U Srbiji u proteklih nekoliko godina nije urađeno gotovo ništa u sprečavanju sistemske korupcije. Doneti su osnovni antikorupcijski zakoni koji imaju puno nedostataka,ali umesto da otklanja te nedostatke, vlada ih koristi kao izgovor da ukine institucije koje su tim zakonima osnovane i da borbu protiv korupcije ponovo vrati na početak, istakla je u intervjuu za Argus predsedsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije.

Čime dokazujete tako tešku ocenu da gotovo ništa nije urađeno u borbi protiv sistemske korupcije?

Praktično ništa, čak bi se moglo reći da se lošim antikorupcijskim merama pospešuje korupcija. Uzmimo kao primer Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa - pre četiri godine je donet zakon kojim je osnovana ova institucija, ali koji Odboru nije dao mogućnost za efikasno suzbijanje pojave zbog koje je osnovan. Međutim, kad je odbor počeo sa radom i pokušao da prevaziđe slabosti u samom zakonu, i da zaista spreči mogućnost da se opšti interes podredi ličnim interesima državnih funkcionera, ministri su u javnosti počeli da iznose ocene da je zakon loš i da ga treba menjati, odnosno ukinuti Republički odbor i osnovato novo telo koje bi bolje radilo.

Borba protiv sistemske korupcije podrazumeva sprovođenje dobro koncipiranih reformi koje će trajati dok se ne uspostavi rad efikasnih i nezavisnih institucija, odnosno vladavina zakona. Način na koji Vlada donosi antikorupcijske zakone, i osniva institucije koje potom destabilizuje stalnim najavama ukidanja, sve nas više udaljuje od sprečavanja sistemske korupcije. Ako je republički odbor tri godine radio na suzbijanju sukoba interesa, i predočio vladi slabosti u zakonu koje mu onemogućavaju rad, a vlada potom najavila ukidanje odbora, onda je vrlo jasna namera vlasti da borbu protiv korupcije uvek drži na početku i da spreči nastanak stabilnih institucija. Republički odbor čak nije bio uključen ni u rad na nacrtu zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, kojim se reguliše i sprečavanje sukoba interesa, već su predstavnici Ministarstva pravde isticali da su prilikom rada na zakonu koristili uporedna iskustva. iskustva zemalja koje nam ni po čemu nisu slične, kao na primer Slovenije. Slovenija je jedna od najbogatijih zemalja u Evropi, Srbija jedna od najsiromašnijih. Bogata Slovenija nema ni jedno ime ne Forbsovoj listi najbogatijih ljudi sveta, siromašna Srbija je prošle godine imala trojicu. Kako se onda bilo koje slovenačko iskustvo može primeniti u Srbiji, i zašto se nije koristilo iskustvo naše institucije koja je tri godine radila na sprečavanju sukoba interesa i koja je vladi pre godinu i po dana ukazala na slabosti u zakonu?

Koliko je tema i pojedinačnih slučajeva korupcije pokrenuo Savet i kakav je to odjek imalo u javnosti?

Savet analizira pojedinačne slučajeve kao fenomene dominantne sistemske korupcije, jer smatramo da se istraživanjem ovih fenomena mogu otkriti mehanizmi kako funkcioniše sistemska korupcija i, što je još važnije, njeni uzroci - nedostaci u zakonima, problemi u radu institucija, međusobna neusaglašenost zakona. Cilj naših izveštaja o pojedinačnim slučajevima nije da se bavimo određenim državnim funkcionerima ili privatnim kompanijama, niti da radimo posao pravosuđa, ili policije, već da istražujući pojedine karakteristične fenomene ukažemo na strukturu dominantne korupcije u Srbiji. Korupcija u našoj zemlji mora da se sagleda i suzbija na dva koloseka.

Jedan je krivično-pravni - sankcionisanje korupcije kao krivičnog dela i oduzimanje imovinske koristi stečene korupcijom, a drugi je onaj na koji Savet za borbu protiv korupcije ukazuje - smanjenje mogućnosti za korupciju kroz uočavanje i otklanjanje slabosti u propisima i unapređenje rada institucija. Odlučna borba protiv korupcije bi, dakle, podrazumevala koordinirano delovanje u oba pravca. Krivično pravni aspekt je veoma važan, ali i on zavisi od unapređenja rada tužilaštva i suda i stvaranja uslova za njihovu nezaviasnost i samostalnost, odnosno kroz izgradnju celovitog institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije. Povremene i selektivne policijske akcije kojima se deluje na posledice korupcije, ali koje vlast prikazuje kao odlučan obračun sa korupcijom, a moćnici ih koriste za međusobne obračune, zapravo samo još više urušavaju institucije, pre svega tužilaštvo i sud, i pretvaraju ih u oruđe političkih i finansijskih centara moći.

Kakve su bile reakcije Vlade na izveštaje koje je dostavio Savet?

Savet zvanično nikada nije dobio stav Vlade povodom bilo kog našeg izveštaja, niti se Vlada odredila prema radu svog savetodavnog tela. Cilj Izveštaja o koncentraciji vlasništva u Luci Beograd je bio da se analiziraju problemi u radu Akcijskog fonda, u raspolaganju javnim zemljištem, kao i nedostatak kontrole porekla kapitala u privatizaciji i na tržištu kapitala. Međutim, umesto da inicira razmatranje ovih problema na Vladi i traganje za rešenjima, Vlada je izveštaj ignorisala, što je ponovo dovelo do toga da pojedine ličnosti čija imena se navode u Izveštaju vode medijsku kampanju protiv Saveta.

Možete li da navedete da li je neke preporuke Saveta uvažila Vlada, a koje nije ni razmatrala?

Poslednji izveštaj koji smo razmatrali sa predstavnicima Vlade je bio o Nacionalnoj štedionici, marta 2005. godine. Posle ovog sastanka, Savet nije dobijao nikakve povratne informacije da li su njegovi izveštaji razmatrani u Vladi.

Da li su uvažene neke zakonske izmene koje je predlagao Savet?

Savet je u više navrata predlagao izmene Zakona o privatizaciji, Zakona o Agenciji za privatizaciju, Zakona o Akcijskom fondu, Zakona o zaštiti konkurencije, nacrta zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, organizovali smo međunarodnu konferenciju o nezavisnoj državnoj reviziji, na kojoj smo doneli zaključke i preporuke za unapređenje Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, koje smo takođe prosledili vladi. Međutim, Vlada nije uvažila ni jednu našu preporuku. Od osnivanja Saveta promenilo se nekoliko vlada.

Da li se sa novim kabinetima menjao i odnos vlade prema Savetu?

Odnos Vlade prema Savetu se menjao. Iako su i sa kabinetima premijera Đinđića i Živkovića postojala neslaganja, oni su se sastajali sa Savetom, razmatrali izveštaje, iznosili svoja neslaganja, dakle odnosili su se prema nama kao prema svom savetodavnom telu. U prvim mesecima Koštuničinog kabineta tokom 2004. godine, vlada je zajedno sa Savetom razmatrala naš izveštaj o Sartidu, da bi nakon izveštaja o Nacionalnoj štedionici prethodna vlada jednostavno počela da ignoriše rad Saveta. U poslednje vreme svakako ohrabruje činjenica da vlast Beograda nastoji da preko gradskog pravobranilaštva uspostavi zakonito stanje u raspolaganju zemljištem u državnoj svojini u Luci Beograd - prema informacijama koje imamo, biće zaustavljen postupak izmene GUP-a i preseljenje Luke.

Kako bi trebalo da izgleda buduća saradnja Vlade i Saveta?

Ako želi da traga za načinom na koji možemo doći do dobrih zakona i uspostavljanja institucija punog kapaciteta za borbu protiv korupcije, Vladi bi pomoglo ako bi radila transparentnije i prema javnosti, i prema Savetu, ako bi otvoreno razgovarali o Savetovim izveštajima o fenomenima sistemske korupcije poput C - marketa i Luke Beograd, i ako bi od nas tražili izveštraje o drugim fenomenima. Time bi pre svega stekli poverenje građana. Do sada su spremnost da govore o problemima korupcije pokazivali samo pred izbore, što je kod građana stvorilo nepoverenje koje je ključni problem demokratizacije Srbije - osam godina nakon smene Miloševićevog režima, građani i dalje glasaju samo protiv, i to sve više protiv stranaka kojima su pre osam godina poverili mandat da izgrade demokratske institucije, a za koje danas čak veruju da rade protiv naroda, i čiju vladavinu žele jednostavno da zaustave glasajući "protiv".

Ako ste pažljivo pratili proteste u "Magnohromu", mogli ste da uočite da je suština krize u potpunom nepoverenju radnika u ono što im ministri obećavaju. "Magnohromu" je pre nekoliko godina vlada uvela privremenu upravu radi što brže privatizacije, i danas, nakon što je preduzeće potpuno razoreno kršenjem zakona i ugovora u privatizaciji, i nakon što je dve hiljade ljudi ostalo bez posla, vlada predlaže radnicima da krenu u oporavak preduzeća tako što bi jedno vreme radili bez plata. Međutim, i ako vlada jeste ozbiljno rešila da ispravi greške u "Magnohromu", radnici više nemaju poverenje u njene dobre namere, i plaše se da će, kao i prethodnih godina, od današnjih obećanja sutra dobiti samo novi dug za neisplaćene zarade. Sa takvim nepoverenjem građana, bilo kakve ozbiljne reforme su praktično nemoguće.

Da li ima znakova da se smanjuje stepen korupcije u oblastima gde je ta pojava najrasprostranjenija, kao što su sudstvo, zdravstvo, školstvo?

Neće se smanjiti stepen korupcije ni u jednoj pojedinačnoj oblasti sve dok su uzroci korupcije netaknuti. Uzrok korupcije u Srbiji je isti sistem vlasti kakav smo imali i prethodnih pedeset godina. Podela vlasti i dalje ne postoji, skupština ne kontroliše rad vlade, već je njen servis, odnosno servis stranačkih šefova. Skupština treba da donosi zakone i kontroliše njihovu primenu, da usvaja budžet i kontroliše kako se on izvršava. Međutim, Skupština Srbije za proteklih pet godine nije usvojila ni jedan završni račun budžeta, niti su poslanici, čak ni opozicioni, ikada od nadležnog ministra tražili informaciju kako se izvršava budžet, ili izveštaje budžetske inspekcije. U takvoj situaciji, kad je sva vlast koncentrisana u Vladi, i kad se pravosuđe i Skupština ne usuđuju da kontrolišu rad Vlade, ne može biti ni govora o smanjenju stepena korupcije u bilo kojoj oblasti.

Kojim poslovima se trenutno bavi Savet?

Savet nastavlja rad na analizi načina na koji se raspolaže javnim zemljištem u Beogradu i čitavoj Srbiji, nastojimo da uspostavimo saradnju sa Udruženjem tužioca, analiziramo problem nedostatka kontrole finansiranja političkih partija, način prodaje Naftne industrije i gasni aranžman sa Rusijom. Započeli smo i rad na izveštaju o radu pojedinih javnih preduzeća, pre svega Železnica Srbije, što je takođe deo šireg konteksta finansiranja političkih stranaka.

Ko pomaze Savetu u prikupljanju podataka i izradi izveštaja?

Prema odluci o osnivanju Saveta, mi bismo kao savetodavno telo Vlade trebalo da dobijamo dokumentaciju od državnih organa, što najčešće i jeste slučaj. Veliki deo podataka dobijamo i iz predstavki građana i prateće dokumentacije. Saradnja sa građanima je proteklih godina bila važan deo rada Saveta, jer nam je omogućila dobar uvid u razmere korupcije u Srbiji i ukazala na brojne probleme koje bez ove saradnje možda ne bi smo uočili. Povremeno, međutim, ni Savetu, ni podnosiocima predstavki državni organi ne dostavljaju traženu dokumentaciju, i u takvim situacijama dobijamo značajnu pomoć od Poverenika za informacije od javnog značaja. Poverenik takođe spada među antikorupcijske institucije koje je vlada u proteklom periodu urušavala uskraćivanjem uslova za rad i najavama reizbora i ukidanja. Ipak, za protekle tri godine Poverenik je svojim profesionalnim radom uspeo da zadobije poverenje građana i time izgradio svoju samostalnost.

Na šta se građani najviše žale u javljanjima Savetu i da li su isti razlozi njihovih žalbi u proteklih nekoliko godina?

Prema statistici predstavki koje građani dostavljaju Savetu, proces privatizacije i rad pravosuđa su već godinama dominantne teme. U prošloj godini, od 374 predstavke, 125 je bilo vezano za rad Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, a 122 za pravosuđe.