Uskoro Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije

Radna grupa koju je Ministarstvo pravde formiralo početkom decembra prošle godine završila je radnu verziju zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije o kojoj će biti otvorena javna rasprava 29. februara na okruglom stolu na koji su pozvali relevantni stručnjaci iz oblasti borbe protiv korupcije. Nacrt zakona je upućen Savetu Evrope na ekspertizu, a Ministarstvo pravde očekuje da će tokom marta Vlada Srbije usvojiti predlog zakona i uputiti u skupštinsku proceduru. Cilj je da zakon bude usvojen ovog proleća, a njegova primena predviđena je od 1. januara 2009. godine. Na čelu radne grupe koja je izradila zakon je pomoćnik ministra pravde Slobodan Homen.

Šta je cilj koji Srbija želi da postigne formiranjem Agencije za borbu protiv korupcije?

Homen: Borba protiv korupcije je jedan od osnovnih problema našeg društva protiv koje bi se trebalo sistemski boriti. Najbolji način za to je upravo formiranje jedne nezavisne institucije koja bi bila koordinator i glavni instrument u borbi protiv korupcije.
Postojao je predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je prethodna vlada usvojila, ali je formiranjem nove vlade taj predlog povučen iz skupstsinske procedure. Ministarstvo pravde napravilo je zatim ekperstku grupu sačinjenu od predstavnika nevladinih organizacija I strukovnih udruženja koja je radila na izmeni tog predloga zakona. Sačinili smo zakonski tekst koji je dobar I koji će moći da se sprovodi u praksi. Taj tekst smo poslali Savetu Evrope na ekpertizu, jer želimo da imamo zakon koji je u potpunosti usaglašen sa evropskim standardima.

Zašto je važno da se taj zakon usvoji što pre?

Homen: Osim naših unutrašnjih interesa da se ovaj zakon donese, tu su I međunarodne obaveze Srbije pre svega prema Savetu Evrope, odnosno Greku. Srbija je od Saveta Evrope dobila 25 preporuka koliko treba da ispuni u borbi protiv korupcije. Prema našoj analizi, polovinu smo već ispunili, a drugu polovinu nećemo moći da ispunimo ukoliko ne budemo imali Agenciju za borbu protiv korupcije. Očekujem da će u oktobru Republika Srbija podneti izveštaj Komitetu Saveta Evrope (Greko) o učinjenim koracima. Nadamo se da ćemo usvajanjem i implementacijom ovog zakona uspeti da se približimo standardima modernog sveta.

Koje će nadležnosti imati Agencija?

Homen: Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije koncepcijski pokriva nekoliko oblasti. Jedno je pitanje kontrole finansiranja političkih stranaka, što je možda do sada bio i najveći problem. Tu je i pitanje sukoba interesa javnih funkcionera i regulisanje njihovih obaveza prema zakonu. Zakonom Agencija postaje glavna institucija koja će davati buduće smernice Vladi za borbu protiv korupcije.

Koje su prednosti ovog zakona u odnosu na stari?

Homen: Zakonom je utvrđen prekršajni postupak kojim se izriču sankcije kako državnim organima tako i funkcionerima. Zakon je primenjiv u praksi, jer sadrži ozbiljne sankcije. Funkcionerima mogu da se izreknu novčane kazne, što je suštinska razlika koja ovom zakonu daje novi kvalitet u odnosu na stari zakon. Agencija će biti nepristrasna i činiće je kvalitetni i odgovorni ljudi.

Na koji način zakon rešava pitanje rukovođenja Agencijom?

Homen: Predlog je da Upravni odbor čini sedam članova iz redova Administrativnog odbora Narodne Skupštine, Vlade, Vrhovnog kasacionog suda, Državne revizorske institucije, Socijalo-ekonomskog saveta, Advokatske komore Srbije i udruženja novinara u Srbiji. Narodna skupština biraće po jednog predstavnika sa liste. Svaki od predlagača predlaže po tri kandidata, a Narodna Skupština na osnovu te liste donosi predlog. Ukoliko Narodna Skupština ne izabere predložene kandidate u roku od 90 dana, zakon omogućava da svaki predlagač od tri bira jednog kandidata. Na taj način se obrazuje Upravni odbor. 

Agencija bi, inače, trebalo da počne da radi punim kapacitetom od 1. januara 2009. godine. Naravno, ne treba zaboraviti drugi detalj - finansijske preduslove za njen rad. Nemamo predviđena sredstva u budžetu za ovu godinu, tako da ćemo u međuvremenu, dok agencija ne krene sa radom, da izaberemo upravni odbor I direktora. Rebalansom budžeta bi već od oktobra mogla da se predvide sredstva za agenciju. Takođe, potreban je i prostor kao i administrativna podrška instituciji. Očekujem da će za početak biti zaposleno bar 30 profesionalaca, ali ćemo kasnije u praksi videti koliko je zaista ljudi potrebno za efikasno funkcionisanje agencije.

Kakve su mere predviđene za povredu zakona?

Homen: Osobama koje povrede zakon mogu da se izriču mere upozorenja i mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje. Funkcioneru koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana i funkcioneru kome je prestala javna funkcija može se izreći mera upozorenja i mera javnog objavljivanja odluke o povredi zakona. Kada je neko direktno izabran od građana, ne možete da ga razrešite dužnosti jer je on izabran na izborima. Dakle, u tom slučaju se samo objavljuje mera da je povredio zakon. U suprotnom, ako je reč o članu vlade, onda objavljujete tu meru i tražite od nadležnih organa da ga razreše dužnosti. Agencija podnosi inicijativu za razrešenje, a državni organ koji je imenovao ili postavio lice dužan je da u roku od 60 dana obavesti agenciju o merama za razrešenje.

U čemu je razlika između Agencije i postojećih organa za borbu protiv korupcije?

Homen: Odbor za sprečavanje sukoba interesa i Savet za borbu protiv korupcije nemaju način niti pravo da izriču odgovarajuće sankcije. Zato se većina problema rešavala određenim preporukama, bez konkretnog delovanja. Ovaj zakon će omogućiti izricanje sankcije. Mislim da će u praksi biti jasno da je ova agencija nadležna za izvršnu i operativnu borbu protiv koruopcije, a Savetu će, kao što mu i samo ime kaže, ostati savetodavna funkcija.

Koliko je funkcionera obuhvaćeno zakonom?

Homen: Postoje dve grupe funkcionera koje su obuhvaćene zakonom, a one se razlikuju po mogućnostima zloupotrebe položaja. Jedna grupa funkcionera je obavezna da prijavi imovinu i da svake godine podnosi izveštaj o imovini, dok je za drugu grupu ostavljeno diskreciono pravo agencije da po potrebi i u sumnji da je povređeno određeno pravo traži izveštaj. Takvo rešenje je predviđeno jer je ukupan broj funkcionera u zemlji oko 50.000, a nemaju svi iste mogućnosti zloupotrebe položaja. Nije, zapravo, potpuno ista društvena opasnost i društveni značaj ako je neko, na primer, državni sekretar u ministarstvu ili je član upravnog odbora vrtića. Postoji ipak mogućnost da svuda dođe do zloupotrebe, zbog čega se vrši obavezna kontrola njihove imovine na godišnjem nivou ili se kontrolišu po zahtevu agencije.

Koje zabrane zakon predviđa?

Homen: Zakon zabranjuje preklapanje funkcija, sa čime smo imali veliki problem. Recimo, poslanik ste Narodne Skupštine ili član vlade, a istovremeno i član nekoliko upravnih odbora. Takvo preklapanje je bilo dozvoljeno, pa je otvaralo mogućnost za korupciju. Novo zakonsko rešenje jasno definiše ko može biti član kog organa, kao i članstvo u kom organu isključuje članstvo u nekim drugim organima. U pršlosti smo često bili svedoci proizvoljnih tumačenja raznih funkcionera u kojim institucijama mogu biti ili ne. Često je to bila i tema novinskih članaka. Ovaj zakon je vrlo precizan i onemogućava proizvoljna tumačenja članstva u različitim institucijama. Prema ovom zakonu, narodni poslanik ne sme biti član nijednog upravnog odbora.

Koja je vrednost poklona koje će funkcioneri moći da primaju?

Homen: Prigodnim se smatra poklon vredan do pet posto prosečne neto zarade, što je negde oko 2.000 dinara. Dakle, pokloni koje funkcioneri mogu da prime su isključivo simboličkog karaktera i jednostavno se ne ostavlja nikakava mogućnost da dođe do zloupotrebe. Poklon, na primer, može biti rokovnik, hemijska olovka i tu se priča završava. Svaki poklon se mora prijaviti agenciji. To važi za sve državne organe. Neprijavljivanje poklona predstavlja povredu zakona zbog koje može biti izrečena odgovarajuća sankcija.

Da li zakon zabranjuje funkcionerima da javne resurse koriste u privatne svrhe?

Homen: Zakon onemogućava funkcionerima da uzmu na primer vozilo lokalne samouprave i odu sa njim u kampanju. Sa druge strane, zakon ne zadire u pitanje bezbednosti funkcionera, pa oni funkcioneri koji po zakonu imaju pravo na obezbeđenje, mogu da koriste državne resusre u tom smislu. Svi ostali funkcioneri kojima policija nije dodelila  obezbeđenje nemaju pravo da koriste taj državni resurs. Ovaj zakon praktično po prvi put reguliše tu vrstu zloupotrebe.

Postoji li mogućnost da poslanici izmene zakon amandmanima i učine ga manje restriktivnim?

Homen: Ovo je jedan od ključnih zakona u borbi protiv korupcije i na njemu će se testirati upravo spremnost politickcih stranaka da učine korak napred. Zakon ničim ne zadire u pravo političkih stranaka i ničim ne zadire u pitanje demokratije ili ljudskih prava. Jednostavno sprečava korupciju i sigurni smo da ni jedna od političkih stranaka neće imati ništa protiv njega. U suprotnom, menjanje ovog zakona ili odgovornost za gubljenje njegovog smisla političke partije će platiti na izborima. Zato je vrlo važno da se napravi velika javna rasprava, da se i građani uključe u donošenje zakona, kako bi se postigao konsenzus u drušvtu o tom dokumentu.

Da li će biti obezbeđena javnost rada agencije?

Homen: Sve što bude radila, agencija je dužna da javno saopštava. Agencija će organizovati koneferencije za novinare, imaće web sajt na kome će objavljivati određen broj podataka shodno zakonu. Agencija će voditi registre koji su javni i koji to nisu, jer je vrlo važno da se spreče zloupotrebe same institucije. Nama nije interes da pravimo neku tajnu policiju koja bi ucenjivala. To znači da podaci koji nisu javni ne mogu da služe u neke druge svrhe osim u postupku u kome se utvrđuje da li je povređen zakon. Kao što će sprečavati funkcionere u zloupotrebama, tako će isto morati i da ih zaštiti od zloupotrebe. Ideja je da agencija radi potpuno transparentno, da bude primer u društvu. Sve sankcije koje izrekne biće objavljene u Službenom glasniku Republike Srbije.