Zakonom štititi prava građana

Srbija još nema nezavisno regulatorno telo koje bi se bavilo borbom protiv korupcije, iako je proteklih godina u javnosti bilo predloga o tome na koji način bi se država na najbolji način bavila tim problemom. Stranka G17 plus 1. septembra počinje antikorupcijsku akciju tokom koje će predstaviti nacrte zakona za efikasnu borbu protiv korupcije. Stranka namerava da tokom septembra pokrene javnu debatu kako bi Skupštini Srbije u najkraćem roku bio podnet predlog zakona o agenciji za borbi protiv korupcije i o organizovanom kriminalu, a za to će pokušati da obezbedi podršku u društvu. Nemera je da se zakonom uredi pitanje zaplene imovine stečene korupcijom i kriminalom, formiranje nezavisne antikorupcijske agencije i pooštravanje zatvorskih i novčanih kazni za ta dela. Inicijativa je povod da portal Argus razgovara sa članom Predsedništva stranke i šefom tima G17 za borbu protiv korupcije Željkom Ivanjijem.

Skupština Srbije je pre 22 meseca usvojila anitkorupcijsku strategiju koja predviđa formiranje nezavisne antikorucpijske agencije. Krajem 2006. godine vlada je usvojila Akcioni plan, i zakon o antikorupcijskoj agenciji, ali parlament taj zakon još nije razmatrao. Zbog čega se G 17 plus i ranije, kao članica vladajuće koalicije nije angažovao na usvajanju antirupcijskih zakona?

Bili smo angažovani više u praksi. Pa ko je godinama ukazivao na Karića, Kljajevića, Pjevčevića i ostale? U zakonodavnoj inicijativi više smo bili fokusirani na ekonomske reforme. Sada želimo da to angažovanje u Skupštini pojačamo, posebno jer je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala stub našeg predizbornog programa i jedan od najvažnijih zadataka Vlade Srbije. G 17 plus će istrajati u svojoj akciji i razgovaraćemo sa svim zainteresovanima, političkim strankama, nevladinim organizacijama i medijima. Ova akcija nije marketinški potez niti ima za cilj dalje odlaganje rešavanja problema. Želimo da čujemo šta o svemu tome misli srpsko društvo i da konačno usvojimo zakon koji će predstavljati vrh prava u toj oblasti. Predlog zakona o agenciji za borbu protiv korupcije je povučen iz skupštinske procedure, ali imamo saznanja da Ministarstvo pravde sada radi na svom predlogu. Takođe, specijalno tužilaštvo radi na svom predlogu zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalom. Ideja G 17 plus je da se donese jedan zakon koji bi objedinio i antikorupcijsku borbu i oduzimanje imovine stečene kriminalom. Spremni smo na otvorenu komunikaciju sa svima i nije neophodno da G 17 plus bude predlagač zakona, već to može da bude i Ministarstvo pravde ili specijalno tužilaštvo.

Na čemu se zasniva rad tima G 17 plus u izradi tog zakonskog nacrta?

Radimo analizu iskustava razvijenih zemalja, ali su u osnovi pisanja zakona iskustva predstavnika naše stranke u konkretnim situacijama kao što je to bio slučaj "Mobtel" i slučaj "stečajna mafija". Učestvujući neposredno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala odlučili smo da ta iskustva pretočimo u zakon i da tako, na najefikasniji način, štitimo prava građana.

Dokle je stigla izrada nacrta zakona?

U završnoj je fazi. G 17 plus je na stanovištu da treba izraditi jedan zakon o agenciji za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali smo spremni da čujemo i drugačije argumente da li je ipak bolje da se rade dva zakona. Sada smatramo da bi jedan zakon trebalo da formira agenciju i precizira njene nadležnosti i sektore koji bi se bavili različitim oblastima.

Kakav ste koncept zamislili kada je reč o uspostavljanje takve agencije?

G 17 plus je za formiranje jedne agencije na čijem bi čelu bio upravni odbor koji bi činili predstavnici različitih oblasti društva - od Vrhovnog suda i Skupštine do nevladinih organizacija i medija. Sud, skupština, policija, nevladine organizacije i mediji bi predlagali po tri kandidata, od kojih bi skupština bi birala po jednog. Time dobijamo da to telo bira Skupština, kao najviša zakonodavna vlast, a ne Vlada koja je neposredno pod kontrolom te agencije. Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije se pokazao kao nedovoljno dobro rešenje. Na čelu agencije bi bio direktor, koji bi donosio sistematizaciju radnih mesta. Uslov za postavljenje bio bi najmanje osam godina iskustva na poslovima sudije, javnog tužioca, zamenika tužioca, policijskog službenika na poslovima suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala. Vrlo je važno imati iskustvo u borbi protiv korupcije, a to su mogli da steknu samo ljudi koji imaju te kvalifikacije.

Koje bi nadležnosti prema konceptu vaše stranke imala agencija?

Agencija bi upozoravala javnost sa štetnostima i opasnostima od korupcije, kao i metodama i sredstvima za njeno sprečavanje. Zatim, usmeravanje i sprovođenje mera za borbu protiv korupcije i sastavljanje izveštaja o pojavama i uzrocima korupcije. Agencija bi agencija imala i savetodavnu i edukativnu ulogu i bavila bi se i obukom. Drugi sektor agencije bi se bavio poslovima u delu organizovanog kriminala i upravljao bi privremeno, odnosno trajno, oduzetom imovinom, vršio bi procenu vrednosti, skladištio, čuvao, prodavao i raspolagao oduzetim novcem. Takođe, taj sektor agencije bi bio obavezan da vodi evidenciju i pomaže nadležnim državnim organima u pružanju međunarodne pravne pomoći.

Pored preventivne i edukativne uloge i predlaganja zakona, da li bi agencija imala i represivni karakter?

Agencija bi imala represivni karakter samo u domenu dolaženja do podataka. Imala bi policijska zaduženja prilikom provera i utvrđivanja identiteta lica i identifikacije predmeta, pozivanja i traženja obaveštenja o privremenom oduzimanju predmeta. Zatim, pregled prostora i objekata i prikupljanje, obrada i korišćenje ličnih podataka u skladu sa zakonom kojim se uređuje policija. Policija bi i dalje radila svoj posao, kao i tužilaštvo i sud. Na taj način dobijamo jedno stručno telo koje, uz odluku suda, zaista može da dobije sve podatke.

Pored nadležnosti i prestanka postojanja Saveta za borbu protiv korupcije, da li predviđate i ukidanje Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija?

Naš koncept predviđa da agencija preuzme nadležnosti iz oblasti sukoba interesa i finansiranja političkih partija. Usvajanjem ovog zakona prestao bi da važi zakon o sprečavanju sukoba interesa, čije bi odredbe bile involvirane u ovaj zakon. Jedno odeljenje u agenciji bi se bavilo time, s tim što bi se pooštrile sankcije i obavezno uvele finansijske kazne, Razmišljamo i o mogućnosti da agencija javno zahteva da funkcioner koji je u sukobu interesa odstupi od funkcije. Takođe, za postavljenje na neku drugu funkciju bila bi potrebna saglasnost onog tela koje je izvršilo izbor i same agencije, imajući u vidu da agencija može da proveri da li je neko samim postavljem u sukobu interesa. Takođe, ne vidimo problem da podaci o imovini funkcionera budu javni. Zakon takođe treba da se odnosi na sva postavljena lica, što znači i na nosioce pravosudnih funkcija.

Šta bi bio posao agencije u oblasti finansiranja političkih stranaka?

Neophodno je da što pre zakonski omogućimo adekvatnu kontrolu finansiranja političkih stranaka i da agencija preuzme taj posao od Odbora za finansije Narodne skupštine i Republičke izborne komisije. Spremni smo na razgovore o iznalaženju najboljih rešenja. U agenciji će svakako biti stručni ljudi koji bi mogli kvalitetno da obave posao na kontroli i proveri stranačkih finansija.

Koliko će, po vašem mišljenju, trajati javna rasprava i da li ćete u slučaju da ne bude spremnosti za zajedničku izradu zakona sami predložiti zakon na usvajanje?

Kampanja će biti sprovedena tokom septembra i nakon toga nećemo čekati. Ukoliko se ništa ne desi do kraja septembra mi ćemo predložiti naš predlog. Uradićemo zakonski predlog i ponuditi ga skupštini. Ipak, očekujem da će zakon biti urađen jer su i drugi prepoznali problem i neophodnost njegovog usvajanja. Očekujem da će posao biti brzo završen, jer politička volja postoji, kao i demokratski kapacitet neophodan za usvajanje i sprovođenje zakona.