Vraćanje novca i rezerva za kampanju

Budžet za 2008. otvara mogućnost povraćaja viška novca koji je proteklih godina isplaćen političkim partijama za redovno finansiranje. Budžet, međutim, ne predviđa stavku za finansiranje izborna kampanje. 

Problem više uplaćenog novca političkih stranaka

Usvajanjem Zakona o budžetu Srbije za 2008 godinu stvorena je pravna osnova za povraćaj u budžet sredstava koja su u proteklim godinama uplaćena parlamentarnim političkim strankama za finansiranje njihovog redovnog rada u većem iznosu nego što je onaj koji bi im pripao po osnovu Zakona o finansiranju političkih stranaka. Da bi, polazeći od ove osnove, zaista i došlo do povraćaja sredstava u budžet, a pre svega viška od 62 miliona dinara koji su isplaćeni tokom primene Zakona o budžetu za 2006, potrebno i dodatno angažovanje državnih organa, pre svega Ministarstva finansija.

Naime, potrebno je prvo utvrditi za pojedine budžetske godine kolika su bila odstupanja iznosa koji je izdvojen za finansiranje redovnog rada političkih stranaka u odnosu na procenat koji je trebalo izdvojiti na osnovu Zakona o finansiranju političkih stranaka (0,15 budžeta umanjenog za transfere). U sledećem koraku, trebalo bi utvrditi koje stranke su po ovom osnovu dobile više novca i koliko koja od njih. Nakon toga, trebalo bi stranke upoznati sa tačnim iznosom koji bi trebalo da uplate budžetu i ostavljen rok da to učine. Najzad, strankama koje u ostavljenom roku ne uplate taj iznos, trebalo bi, po dinamici koju takođe treba utvrditi, umanjivati budžetske dotacije tokom sledeće godine, kao što je i propisano članom 22 Zakona o budžetu za 2008. Za naplatu sredstava od stranaka koje više nisu parlamentarne moralo bi se pronaći drugačije rešenje.

Osim onoga što je urađeno za protekli period, neophodno je i u Zakon o budžetskom sistemu ugraditi mehanizme koji bi sprečili da do grešaka ove vrste (neusklađenost zakona o budžetu sa drugim propisima) dolazi u budućnosti.

Dakle, na putu do realizacije povraćaja novca u budžet treba preći još neke prepreke. Međutim, već sada je očigledno da se unošenjem ovih odredaba u Zakon o budžetu pokazalo da nadzor nad budžetom i pritisak javnosti može imati efekta u Srbiji, čime je poslat ohrabrujući signal svima koji su zainteresovani da u budućnosti prate tokove novca koji daju poreski obveznici.

Finansiranje kampanje za predsedničke izbore

Za finansiranje kampanje za predsedničke izbore će, prema ranijim najavama biti izdvojena sredstva iz budžeta u skladu sa parametrima koje postavlja Zakon o finansiranju političkih stranaka. Zanimljivo je primetiti međutim da ova aproprijacija u iznosu od 421 milion dinara ovih izdvajanja nije našla mesto u budžetu za 2008 godinu, i pored toga što su izbori raspisani za januar sledeće godine pre usvajanja budžeta. Verovatni razlog za to je okolnost da je budžet ušao u proceduru usvajanja pre raspisivanja izbora.

Kako god bilo, u skladu sa zakonom, sredstva bi trebalo izdvojiti iz budžetske rezerve, i to bi trebalo učiniti što pre, kako bi se otklonila svaka nedoumica kod predlagača predsedničkih kandidata u pogledu sredstava na koje iz budžeta mogu da računaju, i kako bi budžetsku pomoć za vođenje svoje kampanje mogli da dobiju čim bude utvrđena konačna izborna lista. Loša iskustva iz prošlosti, kada se događalo da predlagači dobiju pet puta manje novca nego što im sleduje, ili da novac dobiju zbog administrativnih problema tek nakon izbora, ne bi smela da nam se ponove.

Posebno i otvoreno pitanje jeste budžetski novac koji se nakon izbora dodeljuje predlagaču izabranog predsednika. Jedino dosledno tumačenje bi bilo ono prema kojem ovaj iznos predstavlja naknadu troškova a ne nagradu, prema kojem niko od predsedničkih kandidata ne sme planirati troškove svoje izborne kampanje računajući da će mu ova pobednička naknada pristati, te da stoga predlagači kandidata treba da finansijsku konstrukciju svoje izborne kampanje moraju da u potpunosti zatvore iz drugih dozvoljenih izvora (npr. prilozi, prihodi od rentiranja stranačke imovine, članarina). Predlagač pobednika bi nakon izbora trebalo da iz budžeta dobije naknadu praktično svih troškova koje je tokom kampanje na zakonit način iz drugih izvora prikupio, utrošio i prikazao u finansijskom izveštaju, ali ni dinara više od toga.

Pored Republičke izborne komisije, koja je u ranijim prilikama na drugačiji način od gore opisanog tumačila zakonske limite i pravo na budžetska sredstva, ove godine ćemo, nadajmo se, imati u posao kontrole uključenu i Državnu revizorsku instituciju i priliku da dobijemo kvalitetniju primenu Zakona o finansiranju političkih stranaka.