Korupcija, vlada i poverenje

U obilju zanimljivih pitanja i odgovora koji čine Globalni barometar korupcije, istraživanje čiji su nalazi predstavljeni 6. i 7. decembra ove godine, za ovu priliku izdvajam dva. U izbor su uvrštena pitanja u kojima građani ocenjuju kako se Vlada bori protiv korupcije i očekivanja građana u pogledu toga hoće li se korupcija u naredne tri godine u Srbiji smanjiti ili uvećati.

Ovo istraživanje je rađeno u okviru Gallup-ovog istraživanja „Voice of the people“ za potrebe Transparency i Gallup International, u 62 zemlje, na nacionalnom uzorku koji reprezentuje celokupnu populaciju.

Vlada i borba protiv korupcije

Pošto je istraživanje za Srbiju rađeno juna ove godine, kada je aktuelna Vlada brojala tek nekoliko sedmica rada, na početku se može otvoriti pitanje u kojoj meri se kroz odgovore ispitanika može meriti učinak baš te Vlade. Pre će biti da odgovori odražavaju nekoliko različitih stvari – na primer, stepen zadovoljstva učinkom celokupnog državnog aparata u borbi protiv korupcije, ponašanje stranaka koje čine Vladu tokom nekoliko meseci pregovaranja i usaglašavanja oko „šestog“, „nultog“ i ostalih „principa“ a možda odraz stavova i u odnosu na prethodnu Vladu (2004-2007), budući da u velikoj meri između njih postoji kontinuitet (npr. isti premijer i mnogi ministri, 75 posto istih članica koalicije).

Odgovori dati u određenom trenutku na jedno ovakvo pitanje mogu naravno odražavati i nezadovoljstvo zbog nekih aktuelnih skandala ili pak zadovoljstvo zbog učinka vlasti u otkrivanju neke korupcionaške mreže. Međutim, budući da smo i jednog i drugog imali na pretek tokom cele tekuće i prošle godine, sumnjam da su ovi činioci u velikoj meri uticali na odgovore građana.

Srednja ocena Vlade je 2007. i 2006. bila veoma slična (pogoršanje sa 2,77 na 2,73). Međutim, i kod takve slične srednje ocene, odgovori su drugačije raspoređeni. Onih koji učinak vlasti ocenjuju pozitivno je ove godine više – 24% spram 15% ispitanika. Međutim, među onima koji su zadovoljni prepolovljen je i inače mali broj onih koji su smatrali mere koje Vlada primenjuje „veoma efikasnim“ (sa 6 na 3 procenta).

Kada su u pitanju odgovori na preostale tri opcije ponuđene ispitanicima, tumačenje rezultata je otežano zato što odgovori na ponudi nisu bili identični. Naime, ove godine su ponuđeni odgovori koji imaju blažu intonaciju od prošlogodišnjih, pa se tako ove godine „trojka“ (srednji odgovor) na pitanje Kako ocenjujete učinak aktuelne Vlade u borbi protiv korupcije dobijala za „ni efikasno, ni neefikasno“, dok je prošle godine na tom mestu bilo „neefikasno“. Sledeći po Vladu loš odgovor ranije je bio „uopšte se ne bori“, dok sada glasi „uglavnom neefikasno“. Najzad, prošlogodišnje „Vlada podstiče korupciju“, sada je zamenjeno sa „veoma neefikasno“.

Kada se ove razlike uzmu u obzir, ne treba da čudi što je prošle godine čak 35 posto građana glasalo za „srednju opciju“, a ove samo 16. Naime, dok je ove godine srednji odgovor zaista bio „sigurno utočište“ za neopredeljene, prošle godine je on za mnoge koji su imali negativno mišljenje o učinku Vlade bio dovoljno loš. To bi moglo da bude i logično objašnjenje za činjenicu da je ove godine najlošiju od ponuđenih ocena za rad vlasti dalo više ispitanika nego prošle godine (30 % onih koji njen rad ocenjuju kao vrlo neefikasan, naspram 17% koji su prošle godine tvrdili da „vlada podstiče korupciju“).

Zanimljivo je primetiti da u delotvornost borbe protiv korupcije nešto više vere imaju mlađi ispitanici, kao i oni koji imaju bolje obrazovanje i bolje prihode.

Vera u pozitivne promene

I pored toga što se kod građana Srbije i u istraživanjima javnog mnenja i u praksi delovanja (npr. apstinencija na izborima) mogu zapaziti znaci apatičnosti, rezultati ovogodišnjeg Globalnog barometra korupcije pokazuju ipak jasan pozitivan trend.

Na pitanje o očekivanjima građana u pogledu promene nivoa prisustva korupcije za naredne tri godine u poređenju sa odgovorima na isto pitanje koje je postavljeno 2005, broj onih koji smatraju da će stanje ostati isto je sličan, i čini i dalje najzastupljeniji odgovor (31% 2007, 33% 2005).

Međutim, broj onih koji smatraju da će se stanje pogoršati je smanjen (sa 36 na 31 %), pri čemu je još vidljivije smanjenje broja onih koji smatraju da će to pogoršanje biti ekstremnog karaktera (ranije 21%, sada 12% građana). Samim tim, povećao se i broj optimista, i to onih umerenih (ranije 17, sada 26 %), dok je broj ekstremnih optimista ostao mali, kao što je i pre bio (3%).

Da će se stepen korupcije blago smanjiti više su skloni da veruju najobrazovaniji i oni sa većim prihodima. Primetno je takođe da su najstariji sugrađani istrajni u očekivanju da će stvari i za tri godine ostati iste kao što su sada.

Dakle, to što je trend pozitivan još uvek ne daje pravo na zaključak da stvari stoje dobro. Naprotiv, za svaku vlast koja želi da se ozbiljno pozabavi problemom korupcije veliko je breme kada je većina njenih građana uverena da će i nakon sledeće tri godine reformi stepen korupcije ostati isti ili se čak povećati. Stepen poverenja u efekat reformi u budućnosti je takođe u neposrednoj zavisnosti od uverenosti građana u to da su mere koje trenutno sprovodi Vlada protiv korupcije delotvorne. Kao što vidimo, te uverenosti nema. Sva je prilika da uverenosti nema zato što ni mere koje se primenjuju nisu dovoljno verodostojne.